Девојчице имају птицу у грудима,

Девојчице имају птицу у грудима,

која их тајном песмом успављује.

Те птице нема у одраслим људима,

у детињству се само појављује.

.

Срца девојчица птичја су гнезда,

танким бршљеном сна обвијена.

У сваком срцу спава звезда,

далека, чудна, неоткривена.

.

У срцу Дарјином презиме ласте,

док ране никну љубичице.

Шта ли ће бити кад Дарја порасте,

у чије ће срце да склоне птице?

.

П.З: “Лет изнад детињства“

Четири расе

све космичког порекла

Земља им је дом.

*

Ратници дуге

с’љубављу к’о штитом

анђеле у нама буде.

*

Зачарани, ал’

од чини ослобођени,

птице прхнуше.

.

К.П: Књига – “Љубав у кодовима“

Ко мрзи цео свет, тај не може волети себе

Ко мрзи цео свет, тај презире самога себе и баца самоме себи дневна уживања као што се баца комад псу.

Ко мрзи цео свет, тај оглашава рат целом свету. На страни света стајаће и Бог.

Таквоме би боље било да каже планини: лези на мене!

.

Н.В: “Мисли о добру и злу“

Ако штуцаш, неко те спомиње. Престаћеш да штуцаш ако погодиш ко је, или те неко нечим препадне.

Ако ти “горе“ образи или уши, неко те оговара.

Ако ти звони десно уво – чућеш добре вести, а ако ти звони лево уво – чућеш лоше вести.

Ако те сврби десно око – радоваћеш се, а ако те сврби лево око – плакаћеш.

Ако те сврби нос – љутићеш се.

Ако нађеш детелину са четири листа – бићеш срећан.

Ако чујеш лоше вести – помакни се са места да те неко зло не снађе.

Ако пред кућом чујеш свраку –добићеш госте.

Ако у понедељак зајмиш паре – зајмићеш их целе недеље.

Ако у понедељак дајеш робу на вересију – даваћеш је тако целе недеље.

Ако ујутру устанеш на леву ногу ништа ти цео дан неће почи за руком.

Ако те сврби леви длан – добићеш новац, ако те сврби десни длан – даваћеш новац.

Ако се мачка “умива“ на прагу – у кућу ће доћи гости.

Ако ти испадне парче хлеба – неко ти је гладан.

Ако ти мачка пређе пут – прати ће те несрећа.

Ако ти неко у кући прича о несрећи, за њим треба избацити жишку и рећи: Од наше куће до несреће као од земље до неба.

Ако фебруар ојужи – онда март замрзне.

…

Сакупио Ника Никола Стојић:

“Драгачевске приче и предања“

Буди се!

.

Сад се протегни мало

дватрипут зевни, главу почеши

а онда стани пред огледало

па се свом лику ведро насмеши

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Сваки дан то је почетак нови

Корачај лако,држи се право

и добројутро сваком назови

.

Ја знам да сада не мислиш тако

ипак на лице осмех намести

Смеј се и када мије ти лако

можда баш данас срећу ћеш срести

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Сваки дан то је почетак нови

Корачај лако, држи се право

И добројутро сваком назови

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Желим ти да

Срце постане разумно,

А разум срдачан,

Да живот буде вечан.

.

Да ти душа пева

У плавој боји,

Да се дух и свест

Ничега не боји.

.

Да ти живот

испуњава радост,

а тело здравље

и вечна младост.

.

Да сви твоји дамари

Плешу са васионом

И препустиш се току

Срећном и пријатном.

„Они који помишљају на бекство, на исељење или чак на самоубиство — морају знати да таквим одлукама чине управо оно што прижељкују налогодавци досманлија. Не смеју да им пружају то бесплатно задовољство. Морају остати и борити се не само за себе већ надасве за потомство, како би онима којих још нема оставили у наслеђе слободну земљу. Уосталом, нема више у овом свету никакве оазе благостања, мира и спокојства. Цео свет је обухваћен вртлогом кризе. Кад год се данас обрем у том „свету”, од Лондона, преко Париза, до Рима, падне ми на памет основна, вишегодишња исприка издаје овдашњих плаћеника непријатеља Европе — „хоћемо да живимо као сав нормалан свет!” — и дође ми да се грохотом смејем, али од муке, јер у овом свету нико и нигде више, већ одавно, не живи нормално.“

(Београд, 22. јули 2005)- слика – Драгош Калајић-

Стара филозофска поставка; дрво у шуми која је изолована паде. У шуми тој нема никога. Да ли је дрво уопште пало ако није то нико видео, да ли постоји ако нема некога да види?

То је суштинско питање живота. Шта уопште чини живот? Природа је мртва и жива у исто време. У ствари све је живо стално. Шта чини разлику? 

Око посматрача. Онај који види је сама свест у једном од небројених облика.

Када свест почне да дела на славу живота, она онда веда. Прво види, затим веда. Да би могла да види и веда, она мора имати слободу. 

То је неизоставно. Без слободе нема посматрача који одлучује да ли је дрво уопште и постојало а камоли пало. Слобода је кретање. Кретање је живот. Без кретања нема ничега и све у свеукупном постојању у свим димензијама и на свим разинама се креће. Од атома до галаксија. Све је коло живота.

Да би се нешто покренуло, потребно је донети одлуку. Одлука је слобода да се покрене.

Доношење одлуке у тешком тренутку је изазов за сваку душу. Још боље, изазов је за сваког човека који живи кроз тело јер свака одлука утиче на све. 

Слободна воља је дар од Бога. Створитељ живота је својој деци то дао да би могли постати боговима и самим Богом у свом развоју. То је можда и најтежи испит пред животом – свесно применити слободну вољу. 

Непријатељ обично користи страх да одврати од избора или одлуке али шта год да неко изабере, такође је учинио избор – ма какав био. Духовне силе тамног поларитета или стране чине све што могу да би утицали на одлуке људи. Апсолутно све. Свеобухватно све. 

Претња смрћу, губитком радости, било чега – је последње оружје. Страх је огромна алатка у владању над неким. 

Али слобода избора је на оном је има. Ма каква последица била, човек је слободан да изабере. То не може спречити ни Ђаво лично (ко год да верује у њега у таквом облику каквом га представљају) нити то спречава Бог јер је дао ту слободу. 

Никада то не заборави о човече! Ти си бог у настајању Богом. 

Не заборави и да до самог краја а и после, ти ствараш па стога и кад чак изгледа да ћеш поклекнути, и тада ти ствараш и ако ти је мисао јасна, преокренућеш у своју корист или у свачију корист шта год да радиш. 

Некада неко има пред Богом задатак да уђе у саму срж зла, ухвати змију за главу и задави је такорећи на њеном терену. Ми немамо посла са стварним змијама, тј. рептилима. Саме змије имају своје место у природи у кругу живота. Да није њих, штеточине би се намножиле. Ми имамо противнике који су духовне природе а гори и спремнији на све од сваке љуте отровнице. 

Тај тамни духовни свет напада човека од његовог постанка јер човек у себи носи тај дар, ту искру која је незаменљива у Свемиру. 

Чувај је. Искра је само твоја и ничија више јер тако је то Бог уредио. 

Тешко је рећи једноставније од овога. 

Чувај ватру живота у себи и знај да онај који има слободну вољу – живи.

Плеше лишће опало од прошле јесени

у вихору што га Стрибог доноси

у касном мразу

сваки пут када Морану односи

Весни направи проходну стазу!

О Ладо-ле!

Певају се песме све,

да процвета нови живота круг

О Ладо- ле !

Коло се прави ,

где девојка момку венац на главу стави

и он њој …

Радост живота је њихов пој!

О Ладо- ле!

Занимају ме само ненаписане књиге.

Књига која се може написати

није Вечна Књига.

Песма која се може испевати

није Вечна Песма.

Између нас, у тишини протиче река

неизговорених речи.

Све што истински јесте,

сва лепота односа, неоткривена

у тим је неизговореним речима

неисказаним гестовима

немишљеним мислима

нетакнутим додирима…

Ми Стварни јесмо

тек у ономе што Нисмо.

.

Постојимо између редова

Дишемо између дахова

Сањамо између снова

Осећамо између удараца

материје о чула…

Станујемо између кућа

у простору несазиданом…

Волимо између љубави

И живимо између два живота

као деца

између две ватре…

.

О, Стварности,

Хоћеш ли нас хтети?

.

П.Ш: “Пламен тишине – песме путника“

Фото: Књига – Духовна лира, Википедија