Грчих руке ја под тамним велом…

“Од чега си бледа данас, од чега?“

-Зато што сам тугом невеселом

До пијанства напојила њега.

.

Памтим. Он је изашао тада

Искрививши уста најболније.

Не такнувши дрво с балустрада

Трчала сам за њим до капије.

.

Задихана викнух: “Шала све је.

Ако одеш – оде живот мој.“

Језиво, и као да се смеје,

Рече ми: “На промаји не стој.“

Дођи, драги, у недељу рано

и, понеси књигу да читамо

да видимо шта нам књига каже

-хоће л’ тебе у војску да траже.

Иди,драги, те о’служи своје,

Чекаћу те, младости ми моје!

Иди,драги, у војску на време

Да би могли што пре да те жене.

.

“Драгачевке– изворне народне песме“

Сакупио Ника – Никола Стојић, Гуча

Није се јавио на прозивку

када је јаросно чуо свој глас.

.

Осмотрио је путеве на ћувику

тамо где га је ујео пас

.

Овце су блеком унеле немир,

шумом је захујао пркосни ветропир.

.

Звоно у руци старог овчара

недељом сваком позива бога.

.

мислећи духом на грозна дела

када је ковитлац плаћао главом.

.

Човек човеку утробу ждерао

носећи муку и раскол вечни

.

а сада плаћа седином својом

тамнину прошлости у коју се загледао.

.

Твој џмарац муку ми ствара,

искочи пред мене као утвара.

Ђаво нека га однесе,

као струја ме протресе!

.

Ходам рашчупана, бесна

сукњица тесна, блуза на V,

а тек ципеле, на шнирање!

Трепкама кораке трепћем

држ`те ме, полећем!

.

Чух по селу се прича

баца жаревље баба из Црнића.

Ићи ћу чак и тамо

ово није за трпњу, стварно!

Нека ми баба баје од уроци

у гору, у воду џмаровци!

.

В.Т: Збирка „Баба из Црнића“

Високо горе понад Рзава

у стенама жутим и руменим

са облацима белим и сненим

плови душа детиња

подно вечерњаче у сутон

.

Далеко све даље

на ветру вечерњем

узноси се шуми лепрша

ужарена пламсајућа

светлосна птица љубичаста

.

И кад се на небу

буде изненада отворила

капија тајносана

и укаже пут од иња

што води на пропланке тишине и сна

схватићемо да смо сневали дуго

у свету туге варке и опсене

У рудницима, у Сибиру

стрпљење ваше нек’ не клоне,

јер ваша дела не умиру,

ни узвишене тежње оне.

.

Нада, та верна сестра зала

у подземље ће мрачно сићи

да би вам бодрост одржала

и жељено ће време стићи.

.

Другарство, љубав ће вам доћи

кроз браве што над вама стоје

к’о што до вас кроз мемлу ноћи

слободне речи стижу моје.

.

И пашће тешке негве ваше,

слобода ће вас дочекати,

све тамнице ће да се спраше

и мач ће вама браћа дати.

Свети Ђорђе наоштрио копље

И кренуо у одсудни бој,

Да докрајчи злу аждаху

И да спасе народ свој.

.

Још увек јаше  и праведни

Трачки коњаник,

И предводи чете древне

Пали искона пламеник.

.

Свети  ратници сишли

Са фрески и небеса,

Да нас спасу нејаке

Од бесова и беса.

.

Војске праведних ратника

Дошле са свих страна,

Да зацеле нашу душу

Пуну ожиљака и рана.

.

Молитва се раширила

По земљици целој,

И засијала у одори

Сребрно-белој.

Не вуку ме замршени говори

и приче које дуго трају,

тишину срца волим да слушам,

шапате бреза и осмехе јутра

док облаци небом што плове

поруке носе…

Узносим ти Оче пјесму

Као вјесник прољећа

Рађања и

Плавог неба

Јоргована и багрема

Жуборења мора,потока и ријека

Цвркут птица

Радости,љубави

Лакоће постојања

Веселости

О лијеп си Господе

И кад летимо и кад се боримо

И чекамо и тражимо

Лутамо и снијевамо

Пјевамо и сузу пустимо

.

Реци Оче како се повезује

Истински са душом

Живи њена мисија

Допушта и препушта

Ријеци живота по твом промислу

..

Пјевај орле и соколе

Пјевај ластавице и славују

Озелени горо мила

Злато проспи Сунце сјајно

Живот упиј у пупољке свете

Који носе чаролије

Љубичица и зумбула,Перуника

Липа,Смиља

Гдје сте виле и вилани

Једнорози и сирене

Висине неба и

Дубине мора

Травке ,звјерке

Васељено

Ширим руке

У загрљај да те ставим

И да славим твоју славу

Отмем Љубав забораву

Огрнем је вјечношћи и

Слатком опијеношћу

Сокови прољећа

Миришу,миришу…..

Нестао – отопио се лед-снег на деветом ланцу планина

У Тијању – милом завичају олистало жбуње и дрвеће

Цвркућу многе птице раноранилице умилне певалице

Процветали црвени и плави божури и жуте перунике

Рузмарин и лаванда и невен показују своје тело и лице

.

Дошао сам у родину – у грудима и топлина и милина

 Идем у врт да садим и заливам рано поврће и цвеће

Врт је најсуштије ВедСрбско огледало и његов печат

Данас по ободу имања засадитићу борове јеле јасике

Дивље јабуке јасенове храстове и сибирске кедрове

.

Исијава Јарило на истоку пун месец на западу залази

Расте данашњи дан расте и дан Златног доба и Сварога

Одох на језерце да се огледнем и оставим мали чамац

И на имању обележим велике и мале стазе и путоказе

 Около биће стубови и провидна ограда од зелене жице

.

Дивно је у Тијанији – Унутарњем пространству Тијања

Дивно је на завиајном имању у развоју – Света Тијанија

Данас ћу имање поново освештати демоне припитомити

Вед силницама Сољу Водом Ватром Мирисом и Мачем

И замолити за благослов богове Рода и Јединога Бога

.

.Облачим белу светлосну хаљину опасујем појас везени

Широм отварам двокрилна дрвена врата –пут на имање

Куда ће улазити сви путници намерници – писци песници

Витези Праисконог Реда певачи и свираи виле и вилани

Радознали научници праисконе луталице комшије рођаци

.