Гнездо

.

Угнездили се

На старичинижом крилу

Псић и маченце

.

Корњача стаде

Испод гнезда славуја

-сан

.

Откуцај

.

Откуцаји

На сахат кули

Гнезди се рода

.

Живот у трену

Некад у времену

-откуцаји

.

Маг

.

Био је маг

А сви га сматраше

Безазленом лудом

.

У колиби жар тиња

Маг утихну

-месечина

Фото: Википедија – Гнездо орла

Чудесан бива овај дан, а поче

Тако обично каои остали:

Од ниског неба готово смо пали

Као под сиве отежале плоче.

.

Откуд у своду сад толико боја:

За потиљком се ено чак зелени

Небеска раванса које ка мени

Силазе бели друмови без броја?

.

О, да је ноћи бар једним, па макар

Лебдели изнад земље тек трен који:

Дотаћи овај облак љубичасти

.

Са танким рубом што ко нови бакар

Ил старо злато усред неба стоји…

Па онда: опет ил заувек – пасти.

Заривена у игличасте стене

планина је као крстача дубоко

загазила у паклену реку Стикс

понављала својим хуком опорим

да су паклене двери затворене

и да се уз њих нико

не пење у рајске висине.

.

Ни свеће нису хтеле…

.

Из дубине амбиса дах

Ледени бије јер душе

Мртвих одоздо дишу.

.

Месец је громозорно

из детињства подсетио пориве изазвао

И страшна туга је букнула.

.

Игличасти глог се разбокорио

а тамо је из спаваће собе

израстао.

Тропрст јавор горостасно

.адвисио згариште

А дивљака јабука

Насред гостинске собе родила.

Једино она жели

да образ оплемени

да госту послужи слатко

и српско пиће жежено.

.

Струјање уплашеног планинског

вихора подсећа на уклетост,

на залуђеност, на зачуђеност,

на мржњу, а стална

асонанца “У“ на вууук,

јер је човек човеку…

Јато врана злослутно

Подиже хук

а њему сада, као дечаку некада,

пламени језици запуцкеташе

пред очима,

црева закрчаше

док је јужни ветар дунуо,

привиђења, игра вампира, кошмар

још се није смирио.

Шта је преостало од тебе и мене

кад нас гурнуше у апокалипсу јуче?

Као и ми сваки мртвац

има покров као заштиту

увек кад ближњи умире

прво себе сахраним,

то моји пратиоци траже од мене –

док ходам неко ме следи

не разуме то нико,

не идем, не присуствујем,

не чиним ништа а све се догоди.

Сузе ми нису ни на памети,

ти не можеш да ме пратиш

увек се придружиш осталима,

а после дођеш и ја те примим

јер смрт је посвуда…

…И сви траже кривца

за мраморну ладну плоу

или је судбина да дете пада

са неба на земљу

а у ствраи кроз ваздух

око земље кружи

не би ли заплакало.

.

Х.Ш.Исаков: “Потрес мозга у Африци“

Подигни главу!

У звезде погледај

!Колико су сањиве, видиш ли!?

Време је, успаванку да им отпевамо!

Време је, на пут да кренемо, јер

сваку треба обићи,

свакој треба бајку испричати,

сваку треба плаштом огрнути!

Подигни главу!

У звезде погледај!

Видиш ли, нас чекају!

Узми руку моју, и хај,

треба сваку помиловати,

и, свакој, зраке треба очешљати!

Окрени се! Гле!

Осмехом нас неко прати!

Изаткаћу ти кошуљу од срме

рукама од Љубави,

очи ти умити росом

са Рајских извора Светлости,

путеве ти посути

звезданом прашином Храбрости,

а на дланове ћу ти спустити

малену птицу

са гласом од небеске Нежности…

Ако у њему осетиш чежњу,

хоћеш ли доћи?

Написах речи које

Дуго нисам смела.

Туп бол је главе моје

И чудна замрлост тела.

.

Умуче рог далеки.

Загонетка срцем иста.

Јесењи пршић меки

По коцкама трга блиста.

.

Шуш задњег лишћа свела.

И мисли задње што тиште.

Да сметам нисам хтела

Том, који весело иште.

.

Опраштам усни драгој

Ја шалесурове њене…

О, по пртини благој,

Ви ћете сутра код мене.

.

Свеће ће пламен вити

У соби, трептаја снених.

Цео букет ће бити

Ружа, из башта стаклених.

Дете није дете

Играчка за стрине и тете

Дете је дете

Да га волите и разумете

.

Нећете ми веровати

И велики песник Гете

Некада је био беба

И веома немирно дете

.

Бркати хајдук Вељко

Што је злотвору прашио пете

У почетку је сисао палац

И био немогуће дете

.

Јунаци космоса

Што лете на друге планете

Прво су седели на ношама

А после су сели у ракете

.

Дете није дете

Играчка за стрине и тете

Дете је дете

Да га волите и разумете

Осећам моћ Љубави

у пукотини своје душе

јер на крилима анђела

у будућност хитам.

Гле царство ново у вености се буди.

.

Чему ратови и болести чудне

Када реч Пророка ми треба

У висине да се винем.

Гледам небо успламтелих звезда

и на крилима анђела

светим име Твоје.

.

Ено Свете горе у облаку се купа,

таласи Плиме са неба се шире.

Чекам Те Оче уморан од чежње

Јер у блаженству стиххове Ти срием.

.

На обзорју Јерусалим гори

град Голготе и повратка Твога.

Стихови у грудима се нижу,

пружам срце ка бесмртној слици.

.

Ако грех је што певам о Теби

муњом спали све те речи моје.

Остаће још душа молитвом да титра

и напуштене песме што

буктиње их лижу.

.

Шта радити без Тебе

када крв је свуда?

Освестите се ви злочинци смртни

јер Моћ Љубави Градитеља вечног

ново царство из пепела зида.

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Данашњи еврофанатици и тзв. мондијалисти са презиром и омаловажавењем говоре против српских митова, називајући митом и оно што није мит, а понајчешће пљујући по косовском миту, иако је Косовска битка историски догађај. Блебећу тако празне главе и убоге душе против мита о царству небеском, хоће, кажу, царство земаљско и то називају реалношћу.Наравно, лажу и подмећу.Нису косовска народна епопеја и легенда о величини косовских јунака настале на темељу Лазаревог опредељења за саможртвовање ради царства небеског, које ови малоумници виде као цену за лагодно башкарење у хришћанском рају.Ако је само једана песма навела ово као разлог изгибељи српске војске, остале су на бојном пољу виделе и силну турску војску.А и то царство небеско, које помену један народни певач, није оно што мисле сироте душе, недорасле уму народног барда.Јер царство небеско је царство духа, морална и карактерна вертикала људског бића.У тој вертикали су витештво храброст, част, достојанство,љубав према слободи, родољубље, презир према издајству и користољубљу.То је све оно што је народ у вековима ропства сачувао у свом духу као звезду водиљу.

.

Без тога не би био устању да извојује слободу после четири века ропства.Народ који престане да слави слободу и да је жели, неће је ни дочекати, угасиће се и престати да постоји.И шта против ове истине имају данашњи мондијалисти и европејци,наследници комунистичке идеологије и антисрпства?Зашто им смета мит који и није мит?Управо због тога.Због оне духовне вертикале на коју нису устању да се уздигну.Због новог мита о царству земаљском у Европској Унији који сами стварају.Прича о ЕУ има све одлике мита о срећном животу у будућности у којој владају богови новца. Наравно, овај нови мит захтева промену свести и уништење оне духовне вертикале уз коју се још по мало држи слуђени народ. Овај нови мит је прави мит, али без душе као свог темеља, те неће бити слављен у песми његових твораца нити народној.Његов темељ је добра лаж за лошу праксу.