Исплачи, њиво, жита пожњевена!

Сада ме нема, а знаш да ћу доћи!

Поља су ова плишем заточена,

презрелим класјем, у његовој моћи.

.

Исплачи, земљо, бразде изоране!

Скоро ћу доћи, да им видим краја.

На Теби је Отац проводио дане,

с уморном душом, сетних уздисаја.

.

На Теби је касне чекао сутоне,

са свицима топле, славио вечери.

На откосу трава, кад у сан утоне,

лице је целив’о драгој ми матери.

.

… И дуго би тако грлили откосе,

уплитали венце дивље детелине,

плели плетенице кћери плавокосе,

и сада ме, њиво, иста жеља мине.

.

Више нема Оца, Мајке нема више.

Ни сутона топлих, ни плишаног класја.

Сваки стручак трава, на њих ми мирише,

само горка суза, у оку ми зас’ја.

.

Ноћас ћу ти доћи, Њиво моја драга

и видети бразде, куд ми Отац ходи,

долазити увек, док не изда снага,

макар у ноћима, када ме сан води.

.

 М.М: Збирка – “ Србијо, вољена копљем и песмом“.

Илустрација – Милувој Мирић

Бијаше се раширијо глас о Наду као добром мајстору и млого добром човеку. Сви су га ценили. И сељаци, и трговци, и учитељи, и поп, и ветеринар, и канцелар (шеф месне концеларије), и они што играју билијар код Коза у кавани, и они што играју таблић у-паре. Ма сви редом. Не зна се да л је бољи, да л умиљатији, да л вреднији… Нема шта да му манишеш и готова ствар.

.

Али ту идиличну причу о Наду као смерном, честитом и добром човеку прекиде Милорад Врана једног зимског дана. Беше се Наде већ оженијо и добијо ђетенце. И пошо он са женом у њејзин род. Улази Врана, нако смлатав, у препуну Козову кавану. Тамо, насред каване, стоји велика вруна из кое сулундар иде накосо до оџака. Онај кафански џагор прекиде Врана кои још с врата, сав узрујан, започе запрепашћујућу причу .

.

– О људи љуцки, да сам јуче умро ове јаде, што виђек, не би знао.

– Шта виђе? – пита Карган.

– Виђек чудо невиђено. Сад онамо на Цогољској раскрсници стаде аутобус, разумеш ти мене.

– И?

Б– И изоди народ из аутобуса. И међу тијем народом наш Наде са женом и ђететом. Ја сам до данас мишљо да е то чоек над људима. Каки чоек, каки бакрачи. Није то чоека ни веђело.

– Немо да брстиш, живота ти, док те нисам шљепио – довикуе иза астала у ћошку, Милинко шнајдер, који играше домине с Кићом. И нако љут рину оне домине одасе.

– Нисам ја од оне сорте што брсти – приши му Врана, боз тога што Милинко има надимак Ован. – Но да вам испричам шта сам смотријо рођеним очима. Горо ко ова цигара, ако није тако било.

– Па шта е било? – пита Перо Маџар, управитељ школе.

.

– Излази ти Наде из аутобуса и носи дјете у наручу. Она његова изиђе за њим с торбицом у рукама. У стоећем капуту. Би ми зачудно: ђе иде да човек носи дјете, а жена парадира докона. Па сам себе велим, можда е узо д-изнесе дјете из аутобуса, сигурније е, да се жена не спотакне. Видим да е басамак на аутобусу залеђен и да е шљигаво. Кад оћеш, настави он да носи оно дјете, а она с оном торбицом за њим. Нијабера. Иде, нако, пртином, реко би је из Беча. Кад замакоше мимо Перове куће, решим ја да се повратим назад. Гледам од Чимбовијег вратница, до Ђоловића кућа, он и диље носи дјете. Ај што га е ижњо из аутобуса, то да разумијеш. Ајд и да узме мено да придржи дјете да она одмори руке. Ма јок, бре. Он ти носи оно дјете, а она за њим вормира с оном торбицом све доље до у доње Плазине. Па то ти није вођенак било од кад је крмача реп искривила. И зато велим да тујнак нема човека. Ни лјек. Пиши пропало.

небеска трава расплела косе

плаво тавнило звезданог стада

руке те моје у бескрај носе

и све кад прође опет је сада

.

срце би дрхтаво дуго да ћути

јутро кад збере раскриље звезда

сви наши сати увек минути

усред белине нам љубогнезда

.

пролази и то светломлечје

страст пашњаци млађањем трају

зрије у грудма надање дечје

.

када се тела смирењу дају

лутамо јавом да снове прати

том путу нашем живот да врати

На данашњи дан 2018. године уздигао се у Златни Ириј велики србски духовни песник Драган Симовић, до тада главни уредник Србског Журнала. Док сам објављивао ову вест гушило ме у грудима, највише тамо у средини где куца средишње срце, где је душа. Кроз главу су ми муњевито летеле мисли – сећалице, од првог сећања  – нашег познанства, преко низа догађаја, духовних  разговора , заједничких доживљаја. Скоро у трену кроз главу су ми прошле слике нашех боравка у брдима понад Ариља, одакле суДраганови преци, преко разговора у моме родном Тијању, разговора и шетњи по његовом омиљеном шеталишту – насипу поред Дунава у Крњачи.

.

Сетио сам се, то ме смирило, да суштинске смрти нема, да је никада и није било, да постоје одласци у вечни свет. И сетио сам се речи Аватара – да су старост, болест и смрт умне творевине, које ће развијена свест и знање о управљању  здрављем и свеколим животом одстранити из нашег мисленог тока и искуства. Ова тема је била последња о којој смо Драган и ја причали, провлачећи се кроз грање које се надвило над узан путељак који води од насипа ка обали Дунава.

Владан Пантелић.

ВЕЧИТИ САН СУНЧЕВОГ РАТНИКА

Ако нема сна о савршенству, онда нема ни савршенства.

Савршенство је вечити сан сунчевог ратника.

Сунчев ратник вечно снева, машта и размишља о савршенству.

То је његов унутарњи пут који води кроз средиште срца.

Живот сунчевог ратника јесте непрестана унутарња молитва, непрестана благодарна песма Извору Живота.

.

Начела сунчевог ратника јесу: љубав, лепота, истина, верност,част, племенитост, неустрашивост.

То је његов како овострани тако и онострани пут посвећења.

Он не одступа од тог пута.

Чак и да зна, да ће погинути на том путу – он не одступа!

Јер, нема смрти за онога ко путује овим путем.

Смрт је за њега само звездани пролаз.

Кроз смрт се васкрсава и изнова рађа на још вишем ступњу Постања и Стварања.

Зато у сунчевог ратника нема страха од смрти.

Он гледа у лице смрти, са осмехом и презиром.

И сама смрт се плаши сусрета са сунчевим ратником.

Зато што у сусрету са сунчевим ратником она губи све моћи своје.

Сунчев ратник може и да призива смрт, али ће смрт вазда бежати од њега.

Из страха од понижења!

Сунчев ратник је онај ко је победио не само страх од смрти, већ и саму смрт.

.

СВЕТИ ЗАВЕТ СУНЧЕВИХ РАТНИКА И РАТНИЦА

Пре стотину и осам векова, на Белом Пупку СрбИрије, васпостављен је Соларни Ред  Сварогових сунчевих ратника и ратница.

Значи, истовремено са сунчевим ратницима постоје и сунчеве ратнице.

Постоје у Вишњим световима, у Акаши, у Небеској Белој Србији.

Зато што су у Белих Срба, потомака Звездане Расе, човечице (жене) биле посве равноправне са мушкарцима у свему и на свим пољима Постања и Стварања.

По једном предању Белих Ура, постоји Свети Завет сунчевих ратника и ратница, а по том Завету, на самом почетку, пре стотину и осам векова, заветовали су се сунчеви ратници са сунчевим ратницама, да се само, и

искључиво, жене и удају и између себе.

Да постоји само соларни брак сунчевих ратника и ратница.

Сваки сунчев ратник на свом овостраном и оностраном унутарњем путовању трага за СВОЈОМ сунчевом ратницом, као што и свака сунчева ратница трага

само за СВОЈИМ сунчевим ратником.

Нити ће се сунчев ратник оженити другом женом све док не нађе своју ратницу, нити ће се сунчева ратница удати за другог мушкарца све док не нађе свога ратника.

Они трагају једно за другим све док се не пронађу, а знају и верују, да се морају пронаћи, будући да за сунчеве ратнике и ратнице не постоје никакве препреке у Васељени, између овостраних и оностраних, видљивих и невидљивих светова.

Њихова узајамна љубав је толико силна и моћна, да их обострано привлачи и усмерава преко многих сазвежђа и звезданих јата.

.

ЖИВИ, И НЕ СТРАХУЈ!

Призови своје савезнике из виших духовних светова, те исцели и спаси самога себе.

Веруј у оно што говориш, чиниш, радиш и ствараш, и у сваком делу својему потражи неки виши смисао.

Освести своје страхове и бриге, и потруди се да победиш непријатеље своје у себи, подмукле и лукаве непријатеље у срцу својему.

Живи овај тренутак, јер следећег тренутка можда и неће бити!

Не бој се властите смрти, јер твоја је смрт наличје твојега живота.

Какав ти је живот, таква ће ти и смрт бити.

Твоја ће смрт доћи по тебе онда када је призовеш.

Без позива твојега, она те походити неће.

Живи, и не страхуј!

.

СРБСКИ ИМЕНОСЛОВ И РОДОСЛОВ

Срби су, за разлику од свих иних хиперборејских, аријевских, словенских племена и родова једини у потпуности сачували праизворна, прасрбска, праведска лична – како мушка тако и женска – имена.

Србски именослов и родослов јесте посве ведски, хиперборејски, аријевски.

Од свеукупних личних имена у свеколиком Србству, кроз векове и тисућлећа, девет десетина чине древна ведсрбска имена.

Руси су сушта опречност и супротност Србима, што се личних имена тиче.

У њих су ведсрбска, ведруска, хиперборејска и аријевска имена скоро посве потиснута.

Уместо праизворних ведсрбских и ведруских имена, руски именослов и родослов је пун библијских, јудео-кршћанских, неразумљивих и нејасних туђинских имена.

Да је у Срба, поготову Белих Срба, јака веза са древним, ведским и звезданим прецима, потврђује, свакако, и наш именослов-родослов.

Наш именослов, родослов и племенска Слава, то је наш тисућлетни дејствени штит од јудео-кршћанских стрела, а, истовремено, и наша звездана, мислена и духовна повезаност са божанским прецима.

Нико на свету целоме, гле! Нема тако дивотна, милозвучна и знаменита, било мушка било женска, лична имена, као што Срби имаду!__

Имена свих ведсрбских богова и богиња сачувана су у србским личним именима.

.

ВЕДСКО РОДОЉУБЉЕ

Знате ли шта је за наше звездане и божанске претке био Род?

Шта су звали Родом?

Шта је за њих значило Родољубље?

Род је Космос, Род је Васељена, Род су планете, сунца и звезде.

А Родољубље је љубав према Васељени, љубав према Космосу, љубав према свим планетама, свим сунцима, свим звездама, свим сазвежђима и звезданим јатима, свим овостраним и оностраним световима и, свим бићима у свим тим видљивим и невидљивим световима.

Родољубље је Космофилија.

То је у ширем, и најширем, значењу ове ведске речи.

У ужем значењу, Род је Племе. Племе је Мали Род, слика и праслика Великог Рода.

Наши су звездани преци имали проширену Свесност унутар Творчеве Свести.

Њихова Свесност је била толико широка, да ју је нама данашњима тешко и појмити.

Могло би се слободно рећи, да се Свесност наших звезданих и божанских предака простирала на поткама Творечеве Свести, да је досезала до саме рубежи Творчеве Свести.

Ниједна савремена религија, ниједна савремена духовна наука, ниједна савремена филофоја и поетика не може да досегне границе Свесности наших

божанских и звезданих предака.

Зато наши преци и јесу богови.

Да, наши су преци заиста били и остали богови.

Богови и богиње, подједнако, упоредо и равноправно.

Они су и данас присутни.

Ту су међу нама, али и у нама.

На сваком месту, у сваком тренутку – они су свуда и вазда с нама и у нама!

Њих можемо чути, видети, опипати и помиловати.

То је истинито и истинско ведско Род(н)оверје, ведско Родољубље, то је размишљање, појимање и схватање Белог Србина – наравно, и Беле Србкиње! – Новог доба, Златног Свароговог доба.

Све испод овога, све што је уже и мање од овога, и не може се назвати Род(н)оверјем.

Јер, само онај ко силно љуби Велики Род, тај ће још силније да љуби и Мали Род.

.

ОДАВНО СЕ НИЧЕМУ НЕ ЧУДИМ

Гледам, и не могу чудом да се начудим!

Нико тако не руши, не разара, не уништава и не затире Србство и Србију као сами Срби. Како изнутра тако и извана.

Срби се просто надмећу између себе у растурању и разарању Србства и Србије.

Понашају се тако, као да пре њих не бејаше ничег те да после њих неће бити никог.

Мрзе подједнако и претке и потомке, а понајвише себе саме.

Нико се тако не руга Србству и нико тако не погани Србију, као сами Срби.

Ни Творац ни Васељена ни сва духовна и божанска бића из свих иних светова, не могу – гле! – од самих Срба да сачувају и спасу Србство и Србију.

И даље све то гледам, али се више ничему не чудим!

.

НЕКАДА СУ ЉУДИ И ВИЛЕЊАЦИ ЖИВЕЛИ ЗАЈЕДНО…

Некада су људи и вилењаци живели заједно.

Били су једни поред других, били су једни уз друге.

И једни и други, у Праисконији, биваху посвећеним чуварима Велике Мајке Природе.

Да, некада давно и, опет, некада не тако давно, људи и вилењаци бејаху блиски једни другима.

Између једних и других, у Златно Доба Стриборије, бејаше присних сусрета и

прожимања – у лепоти, доброти и чистоти душе.

Заиста, људи су тада, у то Праисконо Време, по свему били слични белим и плавим вилењацима.

Живели су тада, једнако као и вилењаци, свој душевни и снолики унутарњи

живот у тиховању; били су више окренути ка тајинственим пространствима

својих тајносаних унутарњих светова.

Из Акаше су, изравно, преузимали знања срца и душе, негујући и развијајући

видовита умећа и знања.

.

ПОЕЗИЈА, УМЕТНОСТ, ЛЕПОТА…

Без поезије у најширем значењу, без уметности и унутарње лепоте, овај би свет био најружнији и најодвратнији међу свим световима.

Јер, тада у овоме свету ни љубави не би било!

Зато што се љубав рађа из лепоте, као што се и лепота рађа из љубави.

Кад ме нешто незнано откуд тишти и притиска на души, кад ме стеже и гуши у прсима, кад не знам више, да ли сам жив или мртав, тада само песма, само уметност, само унутарња лепота може да ме васкрсне, подигне и усправи.

Али, и буквално!

Како сам живео и опстајао у овоме свету, то само Бог Благи зна!

Ако би мене неко питао – ја не бих умео да му одговорим!

Када би неке вишње силе протерале поезију, уметност и лепоту из овога света, тада би се овде рађале само наказе без душе из најмрачнијих светова.

.

ЗНАЊА И МУДРОСТИ НАШИХ БЕЛИХ БОГОВА

Знања из Вишњих светова јесу најбоља заштита у овоме свету, те и у свим иним световима.

Знања од Творца и Васељене, Знања наших Белих Богова.

Залуд нам све богаство, мудрости, умећа и вештине овога света, ако немамо заштиту из Вишњих светова.

Овај свет је пун искушења, пун и препун видљивих и невидљивих бесова која нас вребају, који нас лове на сваком кораку.

Нашој деци морамо да откривамо и предајемо Знања и Мудрости из Вишњих светова.

То родитељима мора бити први и главни задатак у овоме свету.

Залуд нам све друго, ако својој деци нисмо предали Мудрости наших Белих Богова.

Јер, без Мудрости наших Белих Богова, наша ће деца бити лак плен бесова, видљивих и невидљивих, који владају овим светом, којих је препун овај свет.

Није битно – заиста, није уопште битно! – шта ћете својој деци предати у материјалном, али је битно – веома битно! – шта остављате својој децу у духовном.

Битно је да ваша деца буду и умно и душевно и духовно јака, да следе невидљиву дејствену, енергетску, духовну и божанску Вертикалу.

Мудрост наших Белих Богова јесте најбољи штит, најбољи оклоп, најбоља заштита од свих искушења, напада и удара бесова овога света.

Мудрост се предаје љубављу, смиреношћу и тишином.

Мудрост је као вода, као ваздух.

Без Мудрости нема живота: ни са сврхом ни без сврхе, ни са

смислом ни без смисла.

Ако својој деци не откријемо Знања и Мудрости наших Белих Богова, онда смо их залуд и рађали!

Лирски записи

 01

Ово је свршетак рептилске цивилизације, рептилског позитивизма и материјализма, рептилског нихилизма.

На месту, у тачци Времена и Простора, где се претходни временски, земаљски и космички круг затвара, тамо се, истовремено, отвара нови

 земаљско-галактички  круг –

Доба теслијанске,

словенске и ведске

цивилизације.

Тесла је родоначелник цивилизације, словесности, уметности, науке и технологије Словенске Душе.

Са Ајнштајном се затвара земаљски и космички круг Старога доба, а са Теслом се отвара нови галактички временско-просторни ток Новога доба –

доба ВедСрбског Духа Стварања.

 02

Ново доба ће обелоданити и открити све Теслине Ведске Тајне, које у Староме добу, у добу рептилског религијског фанатизма, нису могле бити откривене и обелодањене због строге владавине Синова Таме.

Сва знања и учења Старога доба, која су притицала из Језгра Звезданог Јата, била су намерно и свесно изокретана, како би се осујетио и одгодио Створитељев и Сварогов Наум – да се Човек преоствари и преусмери ка Божанству, да се успостави Склад, Ред и Поредак у Духовном Заједништву Богова и Људи.

 03

Тесла је Први Изасланик Ведских Богова (после дуге владавине Рептилије у Веку Мрака), који је послат на Земљу, да припреми Свет и Човечанство за низвођене божанских, галактичких душа, које имају задатак да осмисле, изврше, испуне и остваре Замисао Великог Духа Стварња.

 04

У Новоме добу створиће се и нов језик са светлосном и звучном потком за једноставно и убрзано преношење обавести свесности (илити информација), порука и објава из Галактичког Духовног Језгра.

Тај нови језик у Новоме добу биће ведсрбски, ведсловенски – унутарње и духовно сједињење ведсрбског и ведруског језика у јединствен језик ВедСловенских Богова.

Енглески језик, који је на почетку Старога доба створила Рептилија, није могао да пређе пети ступањ на духовно-галактичкој преостварљивој (еволутивној) лествици.

За разлику од енглеског језика, који, како рекосмо не прелази пети ступањ, језик ВедСрба и ВедРуса, по открићима Галактичких ВедСрба, вибрира, трепери и титра између десетог и дванаестог ступња Божјега Стварања.

 05

Будући да ведсрбски језик, да свака праизворна и изворна реч ведсрбског језика, носи светлосни запис Створитеља и Богова, Рептилија је потуљено, подмукло и лукаво (намерно, свакако!) скрајнула овај божански језик (са Дрвета Галактичког ПоЗнања), а у први ред избацила оне не-аријевске језике који немају тај светлосни и божански жиг, печат и отисак, како би осујетила, успорила и одгодила духовни развој, не само Човечанства, већ и свих иних бића на Земљи, те и саме Мајке Земље, на многе векове.

 06

Нама је тешко да претпоставимо, и да замислимо, какав је земаљски, галактички и космички рат водио Никола Тесла (као Сварогов изасланик) са рептилским Синовима Таме, припремајући тле за низвођење Духа Новога доба.

Дуго се чинило да је Тесла, да је Теслијански Дух,  поражен од Рептилије, али, од пре неког времена, из Језгра Звезданог Јата, а одбијајући се од Галактичких Наспрамних Огледала, пристижу сва Теслина дела и остварења у живим вишепространственим, холограмским сликама и пра-сликама.

Тесла је, уистини, поново рођен, али, овога пута –

 Одозго, као чисто Дејство и Суштаство

Бога Сварога.

То поновно Теслино рођење најпре су открили и препознали руски посвећеници и духовни научници, тако да се, данас, у научним и духовним круговима Ведске Русије, Тесла појима и доживњава као оваплоћење Божјег (Свароговог) Изасланика.

 07

После Русије, Теслино поновно рођење Одозго, открили су и препознали и у Америци.

И у Америци, баш као и у Русији, Тесла је избио у сам врх свих друштвених мрежа популарности и омиљености и, по најновијим истраживањима спроведеним (упоредо) у Америци и у  Русији, Тесла је, у овоме часу, најпопуларнија личност, свих времена, на Планети Земљи.

Ново доба, како рече мој пријатељ

Драгослав Бајагић,

може се још назвати и –

Добом

Галактичке  

(Теслијанске)

Духовности.

 08

Ову радост окрића преузетог из Акаше, а на Земљи потврђеног, делим (осећам то и знам) са свима вама.

Нека сте благословени сви ви; и нека смо благословени сви ми; и нека је благословен свако од нас понаособ!

Моје Биће и Суштаство већ осећа и препознаје Дух Новога доба.

Знам, да то исто и ви осећате,

 и препознајете са мном!

Благодарим Јадранки, Милици, Зорки, Милану (са Велебита), Драгославу, Божидару, Катарини Великој –

на бодрењу, на помоћи сваке врсте, да овај наш сајт, да ово наше духовно гласило, буде животворна луча на преласку из Старога у Ново доба.

Пра-род и, гле!
Пра-родина,
У песмама
Песника Певача!
Виосна Сербона

Сних и бих у Пра Бићу
Онај што снева и снује
И Онај Сушти што твори
И постаје пре рођења вечан

Јер Онај сам што јесте и бива
У свих Дванаест прстенова Стварања
Велике Мааје и Сваруна Свесилног

Енергија узрастајућег дана Сварога…

Буди пра-прасећања и гура на путовања

Из дубине бића исходе за завичајем чежње

У духу увек видим маглу и пену беле реке…

Бела пена и хук реке живе у мојој глави!

.

Видим многе дубоке подземне просторе

И видим изнад високе прекрасне храмове

У њима изабране ученике – носиоце знања

Посвећене у незамисливе линије постојања

Дрхтим на помисао да сам један од њих…

.

Око утврђења пет или седам река живоносних

То је Беловође земаљско – духовно средиште

У које су посебно долазили Перун и Дајбог

Ватреним вајтманама – бржим од светлости

Перун и Дајбог из главе изрецитоваше Веде

.

Онда мрачни дуси сплетоше јаке замке издајне

Дивља хорда развали зидове поруши храмове

Али духовно Беловође се не може уништити!!!

Преселише га велики јерарси у просторе скрите

Где? Слутим – у дубини Тијаније… Алтају… Ртњу..

Тама притисла свет
А души Песника Сете
Све теже и теже бива
Бели Словен

У часу овом страшном
Док Тама влада светом
У помоћ Вас зазивам тужан
Да Душу спасите моју
О, Ви Велики Преци!
У Небу Сварога Силног.

Лирски записи

01

Природи мораш да дајеш, да би добио.

Колико дајеш, толико и добијаш.

Природа убија оне који грабе и отимају.

Убија их изнутра, преко унутарњег бића.

Убија их преко потомства.

Убија их преко болести, старења и смрти.

Зато ће у времену долазећем нестати сви грабљивци.

Нестаће грабљиви појединци, нестаће грабљиви народи.

Старо доба јесте доба грабежи и отимачине.

Ново доба биће посве опречно Староме добу.

Ново доба биће доба изобиља – на свим пољима, на свим ступњевима.

Од вештаственог, преко тварног, до духовног и свесног.

.

02

По чему ћемо у некој блиској будућности памтити Запад?

Памтићемо га по грабежи и отимачини, по мржњи и злочинима.

И још ћемо Запад памтити по разврату и блуду, по лажи и преварама.

Јер Запад и јесте оличење свега тамног и злог у човеку; отеловљење свих

мрачних –  земаљских  и космичких – сила и дејстава.

.

03

Све ово што се у свету дешава, већ је виђено, давно.

Овакве грабежи и отимачине бивало је и раније.

Оволике мржње и зла бивало је и раније.

Нестајале су цивилизације, нестајала су царства,

нестајали су народи, нестајали су светови.

Светом и световима влада Начело Промена.

Космички закон над законима јесте Закон Свести.

Закон Стваралачке Свести.

Кад човечанство дође до најниже тачке у паду, а то је

тачка кад народи испадну из Стваралаштва и Свести,

тада се све руши и разграђује и снова препочиње.

Да би могао Нови Свет да се роди, Стари Свет мора

да нестане. Јер Стари Свет не може да се поправља

и дограђује, већ мора до темеља да се разруши, да би на чистим

 космичким поткама могао да се гради и ствара Нови Свет.

Такав је Закон, који човечанство на овом ступњу Свести

уопште не може да појми и схвати.

.

04

Будите усредсређени на Језгро својега бића, на Језгро

душе и срца.

Језгро својега бића усмерите ка Језгру звезданих јата.

Језгро душе и срца усаобразите, усагласите са Језгром звезданих јата.

Будите повезани са вишим световима.

У времену долазећем ништа вас земаљско спасити

не може. На Земљи је све трулежно и пропадљиво.

Проширујте Свест, проширујте своју СамоСвест.

То је једини спас.

.

05

Можда ћу ускоро да вас напустим.

Што, уосталом, и није тако важно.

Све има свој почетак и свршетак.

Вероватно сам све већ написао и рекао, што је

требало писати и рећи.

Напросто, постоје они тренуци у свим животним

токовима када човек подвлачи црту.

Када сагледава пређени пут, и сазерцава нови

пут који се пред њим назире и отвара.

Одвећ су моћни они – невидљиви и недодирљиви – који владају над

свеколиким,  опиљивим и видљивим, благом овога света.

Моја борба с њима дуго, и предуго траје.

Али, и то ће проћи, јер све у овоме свету и јесте пролазно.

Док капам као свећа везујем трагове за тебе, Грачаницо.

Бесмртност спомињемо

и свака на свој начин га тумачи.

Не дам ти за право да сам бесмртна.

.

У слепљености моје бити китим те воштаницом.

Китим, а ти ме топиш.

Сагореваш ми траг ђердана.

Не дам ти за право да сам бесмртна.

.

У зиду очи преплашене Симониде,

говоре ми колико сам смртна и на рубу.

Осликана на студеном камену

да гледам вечно у судбину грубу.

Не дам ти за право да сам бесмртна.