Ајде казуј горо мила

Гдје си мога драгог скрила

Да му видаш ране љуте

Врати га у моје скуте

Да то срце од Хајдука

Дотакне и моја рука

Вилинским сам плетом

Јелек срмом окитила

Девет стријела жар зажарила

Медовину приправила

Да му вратим снагу,силу

Трагове му срцем тражим

Џаба звјерке чувају га

И вјетрови што их шаљеш

Да ми путе отежају

Мој је завјет моја судба

Суђелице тако кажу

А и звјезде ме не лажу

Помрчину растјерују

Љубав,ватру у крвца ми доливају

Наћи ћу га горо мила

Да си га у њедра скрила

Хајдуке ћеш друге видат

Твоји су од памтивјека

Овог пусти горо сестро

Огњиште нас наше чека

Ватру јутрос заложила

Бијела платна припремила

И погачу умјесила

Рујна вина наточила

Дукатима њедра окитила

Ајде казуј горо мила.

Ибар

Теци, теци,

Ужурбана вир водо.

Песма те чува.

*

 Кишна београдска елегија

Влажна је стаза

у брдима, грудима.

Меланхолија.

*

 Ибарска Ада

Живот дуг није.

Време ишчашено је!

Памти тренутке.

*

Ибарска Ада 2

Време као да је

Из свог зглоба изашло!

Имамо ли га?

*

 У допуни сна

Одживљавам век

подешавајући меру.

Остадох у месту

*

Љиљан у цвату

Љиљан

и собу и вазу велику

малим учини.

Са плавог Истера у сутон
Полећу ждрали бели
Бели полећу ждрали
Са Истера плавог у зорје
Вилан Бели Ждрал

У сутон вечерњи певасмо
На светим водама Истера

На светим водама Истера
Певасмо песме умилне

Певасмо песме умилне
У славу светих предака

У славу светих предака
У сутон вечерњи певасмо

кроз пусто поље горак укус се шири
ноћ мирише на страх у свету сени
покривен снежним велом испод капута
у хладној души греје пупољак свели

на уморним очима поцепан сан
љуља снагу леда што тишином влада
све даље од радости, љубави скривене
нестаје под сводом губи се без трага

ћутање боли у тмини нема спора
сакрива живот од њега лаг-лагано
сенке су џелати и не маре за страх
дуги су ови сати и кратки у исти мах.

Зар не знаш, брате, све што ти је свето

Зар су ти векови збрисали памет

И крвнику у руке пружаш длето

Да од светиња ти исклеше авет

.

Зар не знаш, брате, сунце где се рађа

Са својих хумки преци где ти гледе

Кад злу продајеш поколења млађа

Зар место Бога ђавола да следе

.

Зар не знаш, брате, ко ти је огњиште

Кô птичје гнездо рушио без стида

Како је с тобом јецало згариште

Кад су ти сву част украли из вида

.

Зар не знаш, брате, чија ће ти рука

Пружити кору хлеба, чија лажи

Кога не боли твоја велика мука

А ко у твом јаду свој ће да тражи

На кругове поделише

то паклено трајалиште

што истраја за векове

па човека мртвог духа

не радује чистилиште.

.

Тамо кужним ритмом смртним,

у првоме поклон прими

па се онда надаш рају,

ал0  се споро ближиш крају.

.

Девети нам сатре наду

јер нам увек покушаји

сва надања обмањују,

јер се брзо изјалови

па се смртно измигољи

и подвуче гробну сенку

без окриља у долину.

.

Тад растока смрдно гмиже

да подави освануле

нема куда осим назад

у исконско родоскрвње.

.

Заборави да невреме

ратоборно ослушкује,

врпољи се у нечасти

сачувао ветар дувни

који сможди времно царство.

у беспућу вековечном.
.
Д.П: Збирка- Дубоки корени

Девојчице имају птицу у грудима,

Девојчице имају птицу у грудима,

која их тајном песмом успављује.

Те птице нема у одраслим људима,

у детињству се само појављује.

.

Срца девојчица птичја су гнезда,

танким бршљеном сна обвијена.

У сваком срцу спава звезда,

далека, чудна, неоткривена.

.

У срцу Дарјином презиме ласте,

док ране никну љубичице.

Шта ли ће бити кад Дарја порасте,

у чије ће срце да склоне птице?

.

П.З: “Лет изнад детињства“

Четири расе

све космичког порекла

Земља им је дом.

*

Ратници дуге

с’љубављу к’о штитом

анђеле у нама буде.

*

Зачарани, ал’

од чини ослобођени,

птице прхнуше.

.

К.П: Књига – “Љубав у кодовима“

Ко мрзи цео свет, тај не може волети себе

Ко мрзи цео свет, тај презире самога себе и баца самоме себи дневна уживања као што се баца комад псу.

Ко мрзи цео свет, тај оглашава рат целом свету. На страни света стајаће и Бог.

Таквоме би боље било да каже планини: лези на мене!

.

Н.В: “Мисли о добру и злу“

Ако штуцаш, неко те спомиње. Престаћеш да штуцаш ако погодиш ко је, или те неко нечим препадне.

Ако ти “горе“ образи или уши, неко те оговара.

Ако ти звони десно уво – чућеш добре вести, а ако ти звони лево уво – чућеш лоше вести.

Ако те сврби десно око – радоваћеш се, а ако те сврби лево око – плакаћеш.

Ако те сврби нос – љутићеш се.

Ако нађеш детелину са четири листа – бићеш срећан.

Ако чујеш лоше вести – помакни се са места да те неко зло не снађе.

Ако пред кућом чујеш свраку –добићеш госте.

Ако у понедељак зајмиш паре – зајмићеш их целе недеље.

Ако у понедељак дајеш робу на вересију – даваћеш је тако целе недеље.

Ако ујутру устанеш на леву ногу ништа ти цео дан неће почи за руком.

Ако те сврби леви длан – добићеш новац, ако те сврби десни длан – даваћеш новац.

Ако се мачка “умива“ на прагу – у кућу ће доћи гости.

Ако ти испадне парче хлеба – неко ти је гладан.

Ако ти мачка пређе пут – прати ће те несрећа.

Ако ти неко у кући прича о несрећи, за њим треба избацити жишку и рећи: Од наше куће до несреће као од земље до неба.

Ако фебруар ојужи – онда март замрзне.

…

Сакупио Ника Никола Стојић:

“Драгачевске приче и предања“