На тој светој земљи
Царској и праведној,
Отворио ад капије
Соли јој ране, рањеној,

Похрлила тушта и тма,
Ма свакакви злотвори
Да је загади, упрља,
Опогани и разори.

Има још змај-јунака,
Витезова и хајдука,
Има још светла у срцима,
Водиће их небеска рука,

Свануће зора нашој Србији,
Тамне ће силе сићи у ад,
Ал сваких хиљаду година
Пробуди своје војске враг.

Паметарница зато се учи,
Како да светло порази таму,
Да савлада све неприлике
И расточи и обзнани обману.

Фото: Хајдуци са Златибора; Википедија

Ако имаш своје снове које и будан сневаш, и ако верујеш у своје снове које будан сневаш, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако имаш своје узвишене, одуховљене и обожене мисли, и ако верујеш у своје узвишене, одуховљене и обожене мисли, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако имаш свој језик, који посвећенички негујеш и чуваш, и ако верујеш у свој језик који посвећенички негујеш и чуваш, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако имаш своје Велике Претке, који су сишли Одозго у Праскозорје Стриборије, и ако верујеш у своје Велике Претке који су сишли Одозго у Праскозорје Стриборије, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако из трена у трен ослушкујеш Своје Срце, и усправно корачаш Путем Својега Срца ка Пра Светлости Живота, и ако верујеш Својему Срцу и Путу Својега Срца ка Пра Светлости Живота, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако си Пробуђени и Освешћени Србин, који зна да је Србство Божје Посланство, и ако верујеш у себе и у Божје Посланство Срба, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Бити усамљен у свету, значи бити слободан, самосвојан, непоновљив и самобитан Човек!
Бити усамљен у свету, значи бити у заједници са вишим духовним бићима из свих иних светова!
Бити усамљен у свету, значи бити усаображен са Великим Духом Стварања и са Великом Душом Мајке Васељене!

Фото: Усамљен човек шета парком; Википедија

Овог ведрог топлог и округлог подневља
Поново се пењем на Каблар планину
Повећавам укус моћ и мудрост пењања
Благосиљам успоне на сваком искораку
.
Мој напор циља вечни живот за све
И не плашим се да ћу негде погрешити
Решавам један по један тврди проблем
У своме бићу и на успонима планине
.
Дошао сам на врх да стојим усправно
Лако је лако бити непомер у равнини
Када се пењеш буууди муфлона у себи
Када стојиш буууди дрво и буди дрво
…
Човек Вечности расте вечно се пењући
Недодиром милка врхе унутарњих планина
У трену ради милионе добробитних ствари
И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

Фото: Владан на Каблару; ВП

***ОТКЛОНИТЕ ЛИ УВЈЕРЕЊЕ ДА СТЕ ТИЈЕЛОМ ОДВОЈЕНИ ОД НЕЧЕГА ТО НЕШТО ПОСТАЈЕ ДИО ВАШЕГ ТИЈЕЛА, ДИО ПРОЈЕКЦИЈЕ ВАШЕГ ЕНЕРГЕТСКОГ ПОЉА.***

У супротном:

***СТВОРИТЕ ЛИ УВЈЕРЕЊЕ ДА НЕШТО НЕ ПРИПАДА ВАШЕМ ТИЈЕЛУ/ЕНЕРГЕТСКОМ ПОЉУ, ТО НЕШТО ЋЕ СЕ ОДВОЈИТИ ОД ВАС.***

Примјер:

Ошишате косу, одсијечете нокте и друге ампутације.

Такође, изгубите новац, ауто, кућу, наследство… принцип је исти; тај дио себе сте отуђили, одвојили сте га од свог енергетског поља и гледате га као нешто што ви нисте. Све што нисам ја више ми не припада; одатле доживљај НЕИМАЊА.

Како ово знање користити за своју добробит и добробит и благостање свих?

Замислите да је ваше енергетско поље балон од сапунице који плута у бескрајном пространству Свемира. Око вас је изобиље. Све је ту али оно што вас од свега дијели јесте ваша идентификација са енергетским балоном у којему сте се смјестили, у којему плутате.

Када би опна балона прснула/пукла ви би сте се стопили са изобиљем, били би сте једно, али тада не бисте више били балон.

Идентификација/поистовијећеност са балоном је одговорна за ваш страх од губитка ентитета. У том страху чините све да тај балон очувате, да спријечите промјену и недај боже његову експолозију. Управо тај страх вас држи малим и одвојеним од изобиља које је свугд‌је око вас. Управо тај страх вас чини немоћним да промијените оно што не волите, да добијете оно што би сте жељели имати … а НЕМАТЕ.

Па како онда превазићи овај страх?

Замислите опет да је ваше енергетско поље тај балон од сапунице…

Овај пут погледајте у оно што бисте хтјели имати=искусити, ето га ту, на дохват вам је руке… у изобиљу. Фокусирајте се на то и његов балон од сапунице прихватите, обгрлите свиим бићем, цијелим својим енергетским пољем. Прихватите га као дио себе и вид‌јет’ ћете да је ваш балон (ваше енергетско поље) постао већи за толико. То што сте обгрлили постало је дио вашег тијела. Постало је ваше тијело. Од сад све што будете чинили чинит’ ћете кроз то тијело. Тај дио изобиља бит’ ће његова витална ћелија.

Тако је у свему.

Ако своје тијело/енергетско поље видите као одвојени балон од других балона онда да, прихватање изобиља ћете схватати као производ „закона привлачења“, јер ћете одатле, из балона, јасно вид‌јети да то нешто себи привлачите из изобиља које … нисте ви.

Али ако стварност и ваше енергетско поље видите као пројекцију своје перцепције онда ће вам бити кристално јасно да сте ви изобиље из којег стварате перцепцију одвојености и да је себи пројектујете као увјерљиву стварност у којој ништа не привлачите већ БИРАТЕ и то што изаберете ПРИХВАТАТЕ као дио себе у тренутку док генеришете перцепцију.

Било како да то схватате до вас је да ли сте освијестили како се врши одвајање било чега вод вашег енергетског поља, од вас самих или пак како се врши припајање истом.

Принцип је у свему исти.

Одатле, управо због тог принципа који је у игри ја га и објашњавам као „Принцип пројекције“. Све што у дуалности доживљавамо, апсолутно све, па и сама дуалност јесте ПРОЈЕКЦИЈА.

Фото: Закон привлачности; Википедија

– Ој овчару, лијепи делијо,
Јеси л мајци овце напојио?
– Јесам, мајко, овце напојио.
Триста пило, триста прескочило,
још толико за гором остало.
Наиђоше три лјепе ђевојке.
За првом сам овце предвојио,
за другом сам свирак изгубио,
а за трећом памет померио.

*Казивала Милунка Драмићанин.
*Записала Биљана Драмићанин.

Фото: Планина Голија; Википедија

Понекад је боље одсећи руку
Него посегнути за слаткишем
Или одсећи језик но полизати шлаг на врху
Понекад, боље је одмахнути руком.

Фото: Фб страница – Beautiful Roses & Flowers

Хеклам хеланке,
храним хрчке,
хватам хидре,
ходим хладу храста,
хасам хроно храну,
храбрим херкула хвалоспевом,
хрскам халву, хлеб, хоботнице,
храму хрлим,
хвалим Христа хировито,
Хомер хиндуизму ходи, хоштаплер.
Хорда хоће хаварију,
халтере, хреновке, хоровођу.
Хришцане хвата хумор хроничан,
Хелени халапљиво хоће Хад,
Хиндуси хрле хармонији,
Холанђани хвале хероински хашиш-хаос,
Хелдерлин херојски харлауце хлеба, хлеба,
хризантема & хлорофил хармонично ходају хербаријумом.
Ходза, хобити, херувими & ходочасница
харизматично ходе.
Хвале Хеленин хеклерај,
хокуспокус хороскопус.

Фото: Хеклање; Википедија

Кроз црно бијели свијет
лети румено перје фламингоса.
Збуњује ову тугу што прави засједу
после првог зареза у реченици.
Запали сва гудала и у прах претвори!
Нек звук њихов не прави мреже од сјете
што лове и хватају златне рибе мудрости!
Нећу да их слушам!
Ја чекам свитање у тишини.
Сунце ће из чела мог изаћи!
Буднија ћу љепше сањати.
Звијезде ћу под ноктима сакрити.
Бићу као никад до сада прогнана
из престрављене обичности!
Будној ће ми из очију нестајати
све маске, које облачимо нашем дану,
док се мој осмех благи буде протезао
између двије ужарене лопте.

Фото: Свитање; Википедија

Ходаш покрај мене када свет обузме тама,
када сам сама.
Сузе, ђердани моји, падају доле, али
ти не даш да ме боле.
У срцу све се слама
и нема више плама.
Додиром твојим нежним не даш ми да пред патњом бежим.
Стојимо заједно када киша пада
и када сунце сја,
па и кад звезде прашину своју спуштају доле,
твоје се руке за мене моле.
Најчистија радост си моја,
ја сам сенка твоја.
Пратим те где год пошао,
кроз ватру и воду,
па и кад сви од тебе оду.

Фото: Прави пријатељ; Википедија

(Једно песничко jасновиђење)

То није
само земља!
Ни оно
на земљи!

Нити под земљом;
нити над земљом –
што видиш и чујеш
што можеш отети!

Не, то још није
Домаја Србија!

Далеко одавде,
иза свих обзорја;
у тишини светова уснулих,
у зелен-плаветном
Кругу Вечерњаче;
где бели ветри
Срп Месечев њишу,
понад борова витих
у студеној ноћи;
где вучји чопори
сетно завијају,
подно горја
у свит зорја;
где кликтај орла
буди најлепше снове,
и где нас греју
Три Сунца
Поноћна!

Е, тамо, гле!
од света скривена –
у срцима нашим,
у душама нашим,
у сновима нашим –
бива и пребива
Домаја Србија!

Коју нико
никад –
укротио није;
освојио није;
оробио није!

Фото: Србија, застава; Википедија