(Једно песничко jасновиђење)

То није
само земља!
Ни оно
на земљи!

Нити под земљом;
нити над земљом –
што видиш и чујеш
што можеш отети!

Не, то још није
Домаја Србија!

Далеко одавде,
иза свих обзорја;
у тишини светова уснулих,
у зелен-плаветном
Кругу Вечерњаче;
где бели ветри
Срп Месечев њишу,
понад борова витих
у студеној ноћи;
где вучји чопори
сетно завијају,
подно горја
у свит зорја;
где кликтај орла
буди најлепше снове,
и где нас греју
Три Сунца
Поноћна!

Е, тамо, гле!
од света скривена –
у срцима нашим,
у душама нашим,
у сновима нашим –
бива и пребива
Домаја Србија!

Коју нико
никад –
укротио није;
освојио није;
оробио није!

Фото: Србија, застава; Википедија