ШТА СМО НАШЛИ ОКО ОЗРЕНА КОД КРАЉЕВА?

Овај Озрен је брдо, један од огранака планине Столови, чије име само каже да је ту неко столовао, да је ту била нечија престоница.

Западно од Столова налази се планина Троглав, чије име нас подсећа на Триглава, Тројана, Тројство.

Северно од Троглава је планина Јелица. На тој Јелици постоји село Велес и врх Живица (505 м).

У близини је неколико брда која се зову Буковац и неколико потока са сличним именом.

 Северозападно од Краљева, које се раније звало Карановац, налази се село Лађевци (по Лади) и истоимена долина.

Испод самог Озрена, на северу, налази се село Змајевац. Ту су Витковац, Витановац, а одмах поред планине Јелице налази се Видова планина.

Горњу Требчу смо већ поменули, а да смо били у праву говоре нам многи греографски појмови у овом крају чија се имена могу довести у везу са словенским паганским пантеоном.
Ту је, наравно и Моранина река, Западна Морава, ту је и Моравица, река, али и цео крај са називом Моравица око Ариља, за које не могу да се отмем утиску да се некада звало Јариље.

 Овде морам да напоменем да се до скора цео златиборски крај звао Рујно, по Рујану-змају, богу огња. Све ово што сам навела налази се у кругу пречника око 50км.

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРИНИЋУ КОД НИКШИЋА?

Већ смо поменули брдо Требјесу и Видов поток. Једна од притока тог потока тече кроз Перај до. Претпостављамо да је то био Перунов до, градић сличног имена Перој у Истри, већ су ранија истраживања С. Петровића довела у везу са Перуном

 Ово је каменит, безводан крај, релативно слабије насељен, али смо ипак нашли село Рсојевиће, село Дабовиће, село Васиљевиће. Нашли смо горње Мораково, (по Морани), брдо Дажник, (по Дабогу одн. Дажбогу).

 У близини су и брда Чумовица и Чумојевица , Рујнова глава, Кобиљи до. Поменућу да у близини постоје Каранове рупе (ко је тај Каран који је свуда оставио своје име?)

Постоји и вис Џиновске капе, претпостављем да је му такође било „капиште“, место где се налазио кип идола (Вид са своја четири лика под заједничком капом).
Можда управо због недостатка водених токова и сиромаштва плодном земљом, у овом крају нисмо нашли женска божанства Живу и Калину, као ни Љељу (Лелију, Јелу, Ладу), нема ни воде Буковице. Вода и земља су ипак њихов главни посед, па немају шта да траже на овом суром камену.

Ту су једино Морана (у Мораковцу) и Девана у свом лику кобиле (на Кобиљој глави и Кобиљем долу) а ту је и Чума, у Чумојевици и на брду Чумовици.

Ето, изгледа да смо били у праву када смо претпоставили да око наших Озрена мора да буде малих топонима са именима словенских паганских божанстава.

Изгледа да су наши Озрени стварно били природни храмови наших предака, веома вероватно посвећени ВИДУ.

Да ли се још неки од њих звао Видин, можда Видов брег или Видова планина, Видовица или Видов вис, Видова глава или некако слично, бојим се да нема начина да сазнамо.

Када сам посетила Војно-географски Институт у Београду, у архиви ове установе нашла сам неколико старих војних карата Балканских земаља, из осамнаестог и деветнаестог века. На моју велику жалост, те карте су углавном непрецизне, већина од њих нема убележена имена планина, о малим географским појмовима да и не говоримо. Вероватно нећемо сазнати ни који од Озрена би евентуално могао да буде она Витор планина иза које излази ТРИ СУНЦА, можемо само да нагађамо:

 “Ој Виторе, висока планино, /

 Из тебе ми три Сунца грануше. /

 Прво Сунце-првијенац са кумом /

 Друго Сунце- стари сват од свата, /

 Треће Сунце-ђевер са ђевојком. /

 Које Сунце првјенац са кумом, /

 То је Сунце гору огрејало. /

 Које Сунце стари сват од свата, /

То је Сунце свате огрејало. /

 Које Сунце ђевер са ђевојком, /

То је Сунце дворе огрејало.“
Ова песма је свакако митска и говори о свадби Перуновој, где три Сунца сунчаног тројства (Тројана) имају улоге истакнутих сватова, према српској традицији.
Ето, прегледали смо околину свих шест Озрена и једног Озринића.

Констатујемо да смо нашли много малих географских појмова који су сачували имена чланова словенске паганске божанске породице. Поређења ради, прегледајмо Видушу и њену околину као и Видов врх код Боке которске са околином.

-наставиће се-

-фото Озрен код Краљева -Алти спортски клуб

Текст приредила Верица Стојиљковић

У крилима Шаргана и Таре
овенчана сенком Златибора,
опијена мирисима траве,
распрострла плећа Мокра Гора.
.
Желео бих да се са њом сретнем
када роса покваси јој лице.
Да се дивим лепоти природе,
причи коју слушам од Милице.
.
Знам колико воли родне звуке,
ноћ звездану и свитање зоре.
И стихове песме “Завичајне“
“Нигде нема моје Мокре Горе.“
.
Милица ме причом упознала
са богатством ливада, торова.
Вировима бистре Комишине-
Са мирисом смоле и борова.
.
Читао сам оде Златибору,
сјај и раскош песничкога бића.
И пожелех да лично поздравим,
Михаила “Ћупу“ Ћуповића.
.
Предивни су стихови сељаку,
родном прагу, киши, Муртеници.
Плетиљама, бекрији и ђаку,
поточари, брезама и птици.
.
Ћуповићу скидам капу доле.
Пиши песме Шаргану, осмици.
Читаћу их јер стихове волим.
А ја ове ппклањам Милици.

Фото: Мокра Гора; Википедија

Жива је шума
Зар нисте знали?
Треба да чују и велики и мали
Дрвеће живи, расте цвјета
Без њега нема опстанка свијета.
Дрво је кућа
И храна и кров
Дрво је хлад и топао дом.
Дрво нам даје и књигу
И лист
Због њега нам је
И ваздух чист.
У шуми дишеш слободно, чисто
И без ње ништа није исто.
Она ти пружа и мир и лијек
Чува те, снажи за дужи вијек.
Жива је шума
Зар нисте знали?
Добро је чувајте и велики и мали.

Фото: Шума; Википедија

У твом оку ноћас су звезде
Уместо сна ту је она
Посматра те
Са жељом да буде вољена
У срцу јој се враћа време
,, Ах, лепе успомене“
.
Гледа га
Коса
Под месецом блиста
Руком му преко чела прође
Под прстима осети жар
Полако страх из срца нестаје
Помисли:
,, Он је мој дар“

Сећа се да је његов додир
Био посебан лет
Знао је да воли
Она, само она била је његов свет

Знали су да се никада
Време неће вратити
Уместо сна остају загрљени
У љубави заробљени

Фото: Фб страница – Coloform Garden

Раа и Подраа у Вечноме Стварању

Ананда Срб Инда беседи о раси Људи Богова,
те о расама Људи Звери и Људи Рептила.

Свет није постао на Почетку, нити ће нестати на Свршетку.
Почело и Кончело постоје само у Вечноме Сада.
Вечност је, уистини, Вечно Сада.
Створитељ Ствара у Трену Вечнога Сада.
У Стварању нема ни Прошлости нити Будућности.
Ништа није Постало, Ништа неће Нестати.
Оно што ми мислимо да је Постало, то само Јесте!
А Оно Што Јесте, то не може нестати.
У Вечноме Сада, које јесте Вечно Стварање, стварају истовремено и Раа и Подраа.
Раа је Пра Светлост; Подраа је Пра Тама.
Раа је име за Сваргу, Сварога, СвраРгу.
Он Јесте Створитељ Који Без Престанка Ствара.
Све што је Раа СваРга Створио то зрачи Милосрђем и Пра Светлошћу.
То и јесу Божанска Бића Светлости!
Подраа је Подражавалац, Опонашалац, Имитатор.
Он у свему подражава и опонаша Створитеља, будући да је веома паметан, уман, разуман, бистар, интелигентан.
Сва она Бића која Ствара Створитељ, ствара, истовремено, по угледању на Створитеља, и Подраа, само што су та бића без Милосрђа и без Светлости!
Заиста, постоје две врсте, две расе Људи!
Једни су Бића Светлости, а друга Бића Таме.
Те две врсте Људи, споља гледано, јесу по свему исте; зато што је Подраа савршено вешт у опонашању Свеколиког Створитељевог Дела.
Рекло би се исти, а у суштини тако различни!
Све је исто, на први поглед!
Само што људи које је створио Подраа немају два Створитељева Начела – Начело Милосрђа и Начело Светлости!
Начело Светлости јесте Начело Љубави!
Сада ти је јасно, сине Стриборе, зашто су људи тако различити – различити као Небо и Земља, као Светлост и Тама!
Погледај око себе, и видећеш Људе Богове, а поред њих ћеш одмах запазити и Људе Звери, Људе Рептиле.
У Праскозорје Стриборије, тамо где је Бели Пупак Света, обитаваху Људи Богови.
Потомци Људи Богова јесу Стриборјани, Прото Срби, ВедСрби, Пра Срби.
Данас више ништа није као Некад!
Стопили су се Људи Богови с Људима Зверима, с Људима Рептилима.
Због свега овога што се данас дешава, а што је последица мешања Људи Богова с Људима Зверима, тешко болују и Небо и Земља!
Праискони, правасељени бол, гле, данас осећају сва Бића и сва Суштаства у свим световима Пра Васељене!
Стога се преусмерава Сваргино Ковитло ка Језгру Пра Светлости, да би се Људи, као и сва ина Бића, ослободили праисконе боли.
Буди приправан, сине Стриборе, у Времену надолазеће Пра Светлости, која ће сва Бића, најпре на Земљи а потом и другде, запљуснути Дивотним Божанским Милосрђем.
Кад кажем: буди приправан, то значи: остани будан!
Отвори све своје унутарње висарге, да би те Пра Светлост без сажегнућа прожела, и Дивотним Милосрђем испунила, те да се узнесеш у Славу Богова и Предака!

Фото: Магија словенских Богова; Википедија

Ближа од близине ваздушног ноја
Молована, најшареније колорите
У барци ми љуља
.
Сваки немир стиша у мени
Некако ми глава високо стоји
А детиња крв проструји
У крви мојој

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Ж и в и м данашње јутро у Тијанији блаженој
Јутро препуно увида као јучашње и сутрашње
И лепо као осмех и девојка и плаветни видици
Прелеће гавран и криком зове јато на руштук
.
Магла се придиже али бојазно обилази мој дом
Она је жива живцијата и води је дух замагљивач
Тачно зна кога или шта треба у невид да баци
Не улази никада у дом бића која знају свој пут
.
Ложим ватру кувам и пијем тротравка чај лекић
За јако Тело стваралац Дух и контакт са Душом
И гледам трооко на исток у лопту Жарка Сјајка
Учим од њега несебичност и безусловно давање
.
Мајка Природа – свеобухватни и делатни учитељ
Птичјим цвркутом збори како се узносе молитве
Камен белутком у спокојству влада ватром у себи
Планином наслоњеној на небо отвара видике дуге
.
Родна румена јабука – за загриз изазива вечни
Поветарцем учи како се милује девушка стасала

Фото: Храст Исцелитељ; Википедија

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД САРАЈЕВА

У склопу планинског масива овог Озрена нашли смо брдо ВИДОТИНУ, брдо Буковик, као и врх КАПИЋ висок 1266 м. Претпостављамо да је на том врху било „капиште“, то јест да се ту налазио Видов идол са КАПОМ, која је карактеристична.

 У близини су брдо и село Озрен, као и Девина планина, брдо Бороваци Кобиља глава.

Већ смо поменули суседно брдо Рагодост, које у близини има брдо Требјеш. Тако смо претпоставили да је брдо било посвећено Радогосту, Видовом брату.
Међу воденим токовима нашли смо речицу Каљину, (Калину?), Бабин поток6, Марин бунар (могуће по Морани), као и речицу Лелетву, која своје име дугује Лелији (Љеља, Јела, Лада).

Јужно од Озрена налази се планина Требевић, на којој смо нашли Кобиљ-до, Алине воде, Требежајски поток.

На југоистоку је планина Јахорина, која чува успомену на митску воду Јахорику, воду заборава.

 Претпостављам да је планина добила име по мноштву лепих извора и потока, међу којима смо нашли поток Колуну као и Колунску реку, за које се може сматрати да су се некада звали Калина и Калинска (Калинина) река.

ШТА СМО НАШЛИ ОКО ОЗРЕНА КОД МОСТАРА?

Западно од Мостара а и од овдашњег Озрена налази се планина ВЕЛЕЖ (раније Велеш),са четири истоимена врха, успомена на дебелог („товног“) Велеса, Вељеша.

 На јужним падинама Вележа налази се Буковица, брдо и поток. Одмах у близини је и Капињак (вероватно капиште, место где се налазио кип идола), нешто северније од овог топонима налази се топоним Бован, (исто име као Бован код Сокобање), а овај назив такође означава место где се налазио дрвени кип паганског божанства, касније од хришћана погрдно назван балваном.(балван-болван-бован)
У околини овог херцеговачког Озрена налази се највише топонима са Видовим именом. Ту су Видовићи и Васиљи,

 Видово поље, варошица Вид, Витина. Веома необично је што смо петнаестак километара југоисточно од овог Озрена нашли КАЛОЈАЊ, трачко (неки аутори кажу да је дачко) божанство које одговара словенском Јарилу. Реку и речну долину Требижат смо већ поменули.

-наставиће се-

-фото-Озрен код Сарајева – Википедија

Текст приредила Верица Стојиљковић

Народа у родном селу
Пуно порода ове године
Крушака трешања
Изродило се родбине
Прва испод родне крушке оскоруше
без градског породилишта,
у природи родила се
Породица родитеља славе јој рођендан
Код рођака Родољуба
Чила ко уродна трешња
Током зиме препорађала се
Сродна мајевачи
Ко допрла рода родним гранама
Родослов читавог рода

Фото: Србски народ у ЦГ; Википедија

Она није територија, већ светилиште.
Њено тело не жели да буде освојено —
оно жели да буде примећено,
препознато,
позвано.
.
Њена кожа је храм
и свако место где је дотакнеш,
може постати молитва —
ако то не радиш као да узимаш,
већ као да дарујеш себе.
.
Њено да — више је од жеље.
То је њено поверење,
њена одлука да се открије пред тобом
као што се небо отвара само кад верујеш у сунце.
Љубав не почиње у кревету,
већ у погледу који пита, а не узима.
.
Њено не — твоја зрелост да волиш.
Ти ниси мањи кад прихватиш границу.
Ти си већи јер знаш да љубав није глад,
већ уметност чекања,
уметност слушања.

Фото: Народна ношња; Википедија