Просипа се бисер /светлост/, по злаћену брду /божанска планина/, где цар /Сунце/ пије вино.
Цару служи момче /Месец/, коме су на руци гонџе /ружин пупољак- јутарњи Огањ/, али их он дремајући испусти.
Гди је гонџе пало, ту је земља пукла, гди је земља пукла ту је дуња никла.
.
Дуње има исти значај као јабука у обреду и љубавним врачањима. Употребљава се као сватовско дрво или девојка носи лист дуње намазан медом, како би се допала момку. У обреду, дуња се носи болесницима као понуда и користи у обичају вађења „живе ватре“ (Чајкановић). Од дуња се прави сок, ракија или слатко, а народна медицина је користи као лек.
.
Постојбина дивље дуње је Каспијско језеро, али и Крит (старокрићани су били Пелазги или антички Срби, који су под именом Сарбати живели и на Каспијском језеру).

–извод из текста „Хвалила се жута дуња“извор- Васељенска,

Фото- нет страница Свет садница

–приредила Верица Стојиљковић-

Посади мисао своју
То дрво живота
И то баш онако како би дрво засадио
Па је његуј са свим што јој помаже да расте
Храни и брани мисао своју
Да буде јака и стабилна
Када буду вјетрови дували
Да јој ништа не могу
Да буде корјеном дубоко за срце
као за мајку своју везана.
Нека расте високо
Разграната и разнобојна
И ка небу усмјерена
Па нека служи и небу и земљи
Јер што више служи , све је љепша и јача
Срећна и испуњена.

Фото: Перуново дрво – Храст у Тијању; Википедија

 Зажмури се на једно око

Завири се у себе у сваки угао

Погледа се да нема ексера да нема лопова

Да нема кукавичијих јаја

.

Зажмури се на друго око

Чучне се па се скочи

Скочи се високо високо високо

До на врх самог себе

.

Одатле се падне свом тежином

Данима се пада дубоко дубоко дубоко

На дно свога понора

.

Ко се не разбије у пармпарчад

Ко остане читав и читав устане

Тај игра

Извор: Бистооки

Фото_ РТС Планета

Приредила Верица Стојиљковић

Памтим те руке небу пружене

И капу до пола чела,

Свирку ветра и птице распеване

У храстовој долини пчела.

.

И памтим речи изговорене,

Светлом у кору дрвета уписане,

И поља житна у даљини прострта,

.

И трајао је тај дан дуго, дуго,

Све док нису све звезде засјале,

И шарене птице заспале!

.

Ја, љубављу очарана,

Непомично сам под храстом стајала!

Фото: Фототека Србског Журнала

У сан ми синоћ дође

Човјек у капици и бијелој одори

Па ми пријети

Па ми страхом збори

Не пријети ми

мрачни створе

Мене чекају величанствена постојања

Овдје сам да теби кажем

ДОСТА

Доста да се најбољи међу најбољима жртвују

Диста да се најбољи на крст разапиње

Да би овим свјетом владала тама и незнање

Он је мој анђео чувар

Разлог надолазећим чудима

Он живи у мом срцу и мојим грудима

Ил ће бити воља Божија

И наша од Бога дата Лука

у Љубави и радости мирна

Или овок пута

Неће остат ни пепела ни камена

Нема нас

Неће бити ни вас

Три првостворена змаја

Чекају знак у прави час

Чудан санак, чудан

Фото: Фототека СРбског Журнала

Пссссссст!

Ходао сам громко

По врховима планина

Тресла се Васељена

У Тиииијаааању знам

Треба бити т и х!

Фото: Храст Исцелитељ; Википедија

Живот је испит,
Стално учење,
Сазревање
До светла лучење.

Радовање,
Срећовање,
Здравовање,
Узрастање.

Светлост је наше
Природно стање,
Ниво Творца
Ни више ни мање.

Фото: И би светлост; Википедија

Станем понекад, на ивицу плаветну
и гледам како се крај Родни злати!
Душа пожели да полети, да му се врати!
.
Онда, дирну ме љубави трепераве нити,
а птица што време мери каже ми –
Не одлази, живот је овде, тво,ј звездани!
.
Негде са висина, из далеких даљина,
Чује се лира! Песник наш на њој свира!

Фото: Из фототеке Србског Журнала

Долазим ти каћуне
Плаветни и модрољубичасти
Као птица кос а кос нисам
Теби каћуну а каћун ниси
Као символ символу
Као Себство Себству
Као Душа Души
.
Птица кос и биљка каћун
Једна истина у две гралске чаше
Један Грал у два пре-чиста пехара
Могу ако хоће а хоће
Хоће ако могу а могу
Гледати у Око
.
Хајмо каћуне!
Плави и модрољубинствени
Као два символа а символи не постоје!
Да отворимо чесму живе воде
На којој ће се сасма из нас
Из пунине спина наше Једноте
На-пи-ја-ти трагаоци

Фото: Биљка каћун; Википедија

Сневајући дуси ватре
Рођени пре светова и векова
Из срца праогња живодајна
Певуше у ноћи тајносаној гле!
Умилну песму језицима пламеним

Сневајући дуси ватре
Певачи и свирачи праискони
Душе огања Васељене
Лепршају луком обзорја
У праскозорје рођено пре сна

Фото: Ватра, сибвол прочишћења; Википедија