Предвечерје, у крошњи липе
самује златни дах јесени.
Насукан, као брод на хриди,
дан се опире мрачној смени.
.
Сунце, опало, с врха тополе,
крије се иза стога сламе.
Понос шљивика пуни тегле,
уз вредне руке моје маме.
.
Румен је запад, румене бразде.
Док вредно млазњак небо оре,
сутон увлачи прсте у собу,
краде је кроз прозоре.
.
Јагањци блеје, шаров лаје,
шкрипућу врата појате старе.
Жабе почињу надметање.
Сова поздравља први глас баре.

Фото: Залазак сунца; Википедија

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СОКОБАЊЕ?

На захтев многобројних читалаца Србског Журнала, поново објављујемо занимљив и надасве важан текст, истраживање, др Александре Бајић, у разоткривању топографије Балкана, као повезнице  са животом, вером и обичајима наших скоро заборављених предака

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СОКОБАЊЕ?
Рекли смо већ да се овај Озрен до 1870.године звао Видин, зна се да је добио друго име, што коинцидира са изградњом сокобањске цркве.

Овај Озрен има свој Требич, предграђе Сокобање. Овде треба напоменути да је птица соко вероватни териоморфни лик Перуна (одатле варијетет Периш-пернати).

Такође, божанске супруге су оставиле јасније трагове.

 Суседна (на истоку) планина зове се Девица, доводимо је у везу са Деваном, Велесовом супругом.

На овој планини, близу врха, (врх Ковиљак 1138 м) на једној усправној стени налази се урезана представа кобиле, могуће је да је то једина сачувана представа овог божанства, ако се изузме народна песма СЕСТРА  ЛЕКЕ  КАПЕТАНА,  у којој се говори о кобили која је родила Милоша Обилића, песма нам индиректно каже и име те кобиле: “…

Но се на те јесам ражљутила: / Што с’ видео, што си смиловао.

/ А на томе војводи Милошу?

/ Јеси л’ чуо што причају људи,

/ Да ј’ Милоша кобила родила,

 / А некаква сура БеДЕВИЈА?

 / Нашли су га ’јутру у ерђели,

 / Кобила га сисом задојила,

 / Зато снажан, зато висок јесте…“
На самом Озрену постоји извор и поток Калиновица, који чувају име Калине, Перунове супруге.

 (Извире испод Кулин врха, који је висок 1003м, могуће је да је и тај врх био Калина, јер у близини нема, нити је било, никакве куле). Постоји још један индиректан траг: на левој обали речице Градашнице брдо на коме је, према легенди био Татомиров град.

Из народних песама знамо да је Татомир син СТАРИНЕ  НОВАКА, који има чудно име које казује да је истовремено и  СТАР  и  НОВ, па оправдано сумњамо да се иза њега крије Велес, који је, као божанство вегетације, сваке године изнова и нов, млад али и стар, па умире на зимску краткодневицу.

 Ово тим пре што га поједине народне песме помињу као Новака Дебељка или Новака Дебелића, а њему овај атрибут сасвим одговара, обзиром да је божанство стоке и биљака те доноси обиље хране, није чудо што има проблема са линијом.

Постојале су дискусије међу историчарима и истраживачима српског народног литерарног стваралаштва, о двојици Старина Новака, обзиром да га народне песме налазе и на Романији али и на Старој планини. Нема их двојица, Словени су славили истог „товног Вељеша“, дебелог Велеса и на Романији и на Старој планини. Тако видимо да је Велес становао на Озрену (Видину), а у близини су му били и супруга Девана и син Татомир. Испод планине Девице, према Књажевцу, налази се село Васиљ, опет са Велесовим именом.
Перуна нисмо нашли, али како му је ту супруга Калина и њен извор и поток, вероватно се негде сакрио. Можда се сакрио у селу Поружници.

Предање каже да је у овом селу избила епидемија богиња па су сељани поружнели, од тада се село тако зове како се зове. Али, кад се мало размисли, могуће је да се пре те „епидемије“ село сасвим лако могло звати   ПЕРУНИЦА   или  Перишница  или нешто слично.

 Када је Вук Караџић у свом часопису „Даница“3 побројао села наије БАЊСКЕ (под Видином), на последњем месту је навео село Периш.

.
На јужној падини Озрена налази се село Рсовац. Није извесно да ли име овог села носи успомену на ХРС-а што је друго име Коледа или Дабога (сигурно је реч о соларном божанству), или на РЕСА 4, трачко соларно божанство.

Треба рећи да сокобањском котлином протиче речица Моравица, која је име добила по Морани, богињи смрти, обе у свом имену имају онај индоевропски корен МОР што значи смрт.

На Лелију (Љељу, Јелицу, Ладу) и њену воду Буковицу, асоцира суседна планина Буковик.

-наставиће се-

-фото-Соко Бања-зелено срце Србије –

Текст приредила Верица Стојиљковић

– Не верујем у теорију еволуције живота на Земљи. То је
религија као и све друге религије. Знање о семену и
развоју живота дато је вишем уму него што је људски.
– Не верујем у нашу историографију, посебно у тврдњу
да су Срби касни дошљаци на балканском простору.
Многобројни докази говоре у прилог тези да су Срби
прастари староседеоци, још од неолита.
– Не верујем у родољубље професионалних политичара.
Исувише воле власт да би волели државу и народ и све
оно што подразумева родољубље.
– Не верујем у живот после смрти. Не постоји вечност
јединке.
– Не верујем људима који су сами себи узор.
– Не верујем да ће Хрвати икад престати да мрзе Србе.
Та мржња чини њихов идентитет.
– Не верујем да ће Шиптари престати да отимају и
присвајају туђе. Пљачка им је у генима.
– Не верујем да ће наши муслимани и однарођени
Црногорци у будућности признати да су пореклом Срби.
Што је отпало, отпало је, а отпадништво живи од мржње
на род.
– Не верујем у савремену демократију, у благодет Европске
Уније, у хуманост глобализма, у праведност новог
светског поретка,у добронамерност католицизма, у
религиозност исламиста и тако редом.
Неко ће се запитати: Па у шта и коме онда верујеш.
Верујем у васколику погубност савремене цивилазације.
Верујем својима ближњима, својим пријатељима и многим
добрим људима.Верујем у патњу.Верујем у своје неверовање.

Фото: Песникиња Словенка Марић; Википедија

Ћифта Ћирило ћапи ћасу,
ћалету ћевапе,
ћуфте ћерки,
ћурчији ћинћилу,
ћурану ћурку,
ћоравом ћерамиду,
ћускији ћумур,
ћефеисаном ћибре,
ћати ћирилицу,
ћорсокаку ћосак,
ћакнутом ћагу.

Ћуди ћука ћарлијају ћупријом,
ћосав ћелавом ћоркира ћубу ћефнуто,
ћивот ћути.
Ћићаријски ћумез!
Ћирило ће ћилашем Ћопићу,
Ћамила ће ћоркирати у ћелију,
ћира ће ћиху ћиху ћихуху.
Ћирилов ћале ће Ћићолини ћушнути
ћебе, ćilim&ćilibare.
Ћирило ћаска:
-Ћа ћеш ћале ћакулати Ћићолини
ћириба ћирибу!
Ћакнут, ћефнут,
ћелавиш, ћопавиш, ћоравиш.
Ћућукуј ћиувави,
Ћићолина ћорак!
Ћа ћеш ћалац
ћин ћин.

Фото: Фототека Србског Журнала

На тој светој земљи
Царској и праведној,
Отворио ад капије
Соли јој ране, рањеној,

Похрлила тушта и тма,
Ма свакакви злотвори
Да је загади, упрља,
Опогани и разори.

Има још змај-јунака,
Витезова и хајдука,
Има још светла у срцима,
Водиће их небеска рука,

Свануће зора нашој Србији,
Тамне ће силе сићи у ад,
Ал сваких хиљаду година
Пробуди своје војске враг.

Паметарница зато се учи,
Како да светло порази таму,
Да савлада све неприлике
И расточи и обзнани обману.

Фото: Србија; Википедија

И сиђоше синови орлова
Из стена румених у долину
И са кћерима језера лучезарног
Изродише ждрале тајносане

Ратници светлости и виле краснопојке
За ноћи пунога месеца гле!
Обитавају на стенама језерским
Уз песму и свирку ждрала оносвета

Фото: Бели ждрали; Википедија

Желим да живим поред људи,
веома реалних људи који знају
како се смејати њиховим грешкама,
Који нису надувани сопственим тријумфима
и који преузимају одговорност за своје поступке.
На овај начин се брани људско достојанство
и живимо у истини и поштењу.
.
То су суштинске ствари
које живот чине корисним.
Хоћу да се окружим људима
који знају да дотакну срца оних
који су имали тешке ударе живота
Научимо да растемо
Са слатком додирима душе
.
Да, у журби сам.
Журим да живим са интензитетом
који само зрелост може да донесе.
Не намеравам да протраћим
ниједан од преосталих десерта.
Сигуран сам да ће бити изузетни,
много више од оних што смо појели до сада.
Мој циљ је да дођем до краја задовољан
и у миру са мојим ближњима и савешћу.
.
Имамо два живота
а друга почиње када схватиш
да имаш само један.

Фото: Руми у плесу; Википедија

На захтев многобројних читалаца Србског Журнала, поново објављујемо занимљив и надасве важан текст, истраживање, др Александре Бајић, у разоткривању топографије Балкана, као повезнице  са животом, вером и обичајима наших скоро заборављених предака.

Сећам се да сам први пут чула за Озрен планину у детињству, када је моја породица, пратећи оца рударског инжењера и руднике, доспела у Лукавац код Тузле, због рудника Креке.

Озрен се налазио северозападно од Лукавца, сећам се да су ме тамо водили на излет, у посету неким пријатељима, не сећам се како се звало село где су становали.

Игром случаја, наш следећи рудник, је био рудник Соко код Сокобање, опет под Озрен планином, само што је тај Озрен овога пута био на југу.
Наравно, питала сам Сокобањце шта значи име њихове планине, нико није знао да ми каже. Сасвим неочекивано, одговор ми је дао један познаник, Словенац, објаснивши ми да стара словенска реч ЗРЕТИ значи ВИДЕТИ, да се корен речи очувао у речима зрцало, прозор, прозрети, надзирати, назрети, зрикавост, прозирно и сл. Тако би Озрен могао бити место одакле се добро види, видиковац.

.

Како се објашњење догодило у времену када сам већ увелико почела да се бавим словенском митологијом, одмах ме је асоцирало на ВИДА, Световида, врховно божанство Словена, наших предака, интуиција је говорила да нека веза постоји.

У часпису Даница, у броју за 1828. годину 1, Вук Караџић је, дајући свој допринос српској националној географији, навео све нахије тадашње Србије, са варошима и селима која им припадају. Сокобању је забележио као Бању под Видином, као центар „наије“ ВИДИНСКЕ.

Те 1828.године, Соко бања се звала просто БАЊА, а Озрен се звао ВИДИН.

 Ово се, наравно брзо морало проверити. Прву потврду даје народна песма: Играло коло под Видин. / -„Пусти ме мајко да видим.“- / -„Ето ти оца, иди с њим.“ / -„Нека ми оца, нећу с њим.“…
Ако је наша хипотеза тачна, ако су све планине ОЗРЕН у вези са ВИДОМ, врховним словенским божанством, онда очекујемо да нађемо имена свих његових ликова и ликова женских божанстава-божанских супруга, на именима малих географских појмова, како на самим планинама тако и у њиховој околини.

Веома је вероватно да нећемо наћи Коледа, јер он, осим кратког времена после свог рођења које проводи у свету људи (Јав), одлази на небо да окрене божанско коло, те нема шта да тражи на планинама.

 Очекујемо да ћемо остале наћи.

.
Латила сам се старих војних карата, када сам одмах поред Требјесе, на северу од ње, нашла брдо Озринићи, које чини део целог ланца брда са истим именом.

Тај ланац се пружа у правцу северозапад – југоисток, представља осовину територије истоименог црногорског племена, на карти се јасно види да на крајњој, северозападној падини овог ланца ОЗРИНИЋА извире ВИДОВ  ПОТОК.

Ово је прва директна потврда оне теорије да су мали географски појмови боље сачували имена словенских богова.

Изгледа да стари богови ипак желе да буду нађени, а ево и где све налазимо ОЗРЕН и ТРЕБ:

.
1. ОЗРЕН код Сокобање, некада се звао ВИДИН и има свој ТРЕБИЧ 2, предграђе бање.
2. ОЗРЕН код Сјенице, има своје ТРИЈЕБИНЕ, село на самој планини и Требинско поље, источно од планине.
3. ОЗРЕН код Добоја има своје ТРЕБИШТЕ, суседну планину.
4. ОЗРЕН код Сарајева има свој ТРЕБЕВИЋ, суседно брдо, и градић Видушу у близини.
5. ОЗРЕН код Мостара има свој ТРЕБИЖАТ, реку,с али и градић Витину и село ВИД, са рушевинама истоимене старе тврђаве.
6. ОЗРЕН код Краљева има своју Горњу ТРЕБЧУ, сада Горњу Трепчу, у чијој близини је и планина Видова.
7. ОЗРИНИЋ код Никшића има своју ТРЕБЈЕСУ, суседно брдо, и свој ВИДОВ ПОТОК.
8. ВИДУША –планина у Херцеговини има своје ТРЕБИЊЕ, град.
9. ВИДОВ ВРХ код Боке которске има своје брдо ТРЕБИШИН.

.
Дакле, сваки ОЗРЕН има свој ТРЕБ… то јест своје место жртвовања, то је већ статистички гледано, сасвим јасно, изузетака нема. Дакле, иза имена Озрен крије се име неког божанског бића које је очигледно било веома важно, што нам директно саопштава учесталост појаве, то јест број планина са тим именом, као и обавезно присуство места жртвовања.

-наставиће се-

фото-страница Соко Бања

Текст приредила Верица Стојиљковић

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.
.
Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикo –
У својој смрти да нађе лијека.
.
Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!
Све тако даље, тамо до Голготе,
.
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!

Фото: фототека Србског Журнала

Белина … отвара се…
ничег нема до … ње … белине.
Чини се да душа је ствара …
или можда … срце…
Белина, ветар што лута
да пробуди уснуло лишће,
додирне траве и помилује … птице.
Белина … река што
тече и стоји у истом трену…
нема тела … нема границе …
Мир Свемира све мири.
Видим непостојећег времена ,,, белину.
Ох, нежност кида задње
тамне чини …слобода
воде, ватре, ветра и камена
топи се у овој белини.
Само срце , , , Пулсира
у љубави топлини

Фото: Фототека СЖ