Предвечерје, у крошњи липе
самује златни дах јесени.
Насукан, као брод на хриди,
дан се опире мрачној смени.
.
Сунце, опало, с врха тополе,
крије се иза стога сламе.
Понос шљивика пуни тегле,
уз вредне руке моје маме.
.
Румен је запад, румене бразде.
Док вредно млазњак небо оре,
сутон увлачи прсте у собу,
краде је кроз прозоре.
.
Јагањци блеје, шаров лаје,
шкрипућу врата појате старе.
Жабе почињу надметање.
Сова поздравља први глас баре.

Фото: Залазак сунца; Википедија