Бићеш музика од речи
што ћутњу ми красе.
Ти си оно што се не види,
а у мени живи.

Остани ту,
нећу да те дирам.
Тебе ћу да појем,
Тебе ћу да свирам.

Фото: Фототека Србског Журнала

Хајде хајде
Са мном ходите
Тескобе се
Ослободите
На прекрасне даљине
Нек свако Пође са мном
Оставите болну страву
Да немир прави
С тамом
.
Хајде хајде
Са мном ходите
Црних мисли
И помисли се
Ослободите
На живот се не тужимо
Спаситељу служимо
Кроз службу се
Љубав јавља
Љубав света
Љубав чиста
Ходи са мном
Путем правим
На том путу
Светост блиста
Рајске птице На том путу лете
Душе лаке
И веселе
светле
Ту киша не сипи
И табани не боле
Од ђавољег уједа
А вечни трубачи
Трубе
На крилу
Блаженог следа
.
Хајде хајде
Да не спавамо
Под плавим узглављем
Да грехе
И cва наша (не)дела
Пребројавамо
Да измолимо милости
Од Бога живог
Да врати
Живот покидан
С пута кривог
.
И док живе наше кости
С покајањем
У молитви
Да кличемо
Богу
Опрости
Боже
Опрости
И јуче
Иданас
И сутра
Пред Богом
Клечимо
Клечимо
Да се болни
Од сваког бола
Излечимо
Да пијемо воду
С четири извора
.
Да пијемо воду
С четири врела
Самим Богом дана
С четири врела
Светог Православља

Фото: Извор воде; Википедија

Речима молитву,
као што бројанице анђели што плету,
изговарам срцем,
и путујем у своја
давно заборављена праскозорја,
за тим светлуцавим зрнцем.
.
Чекам тренутак када ћу себе, срести…
Да се радујем као дете некој песми.
.
Тело ми сад мало остарело,
и урезане успомен виде се на лицу,
време као да је прохујало …
али никад заборавити нећу,
ону нежну у мени, девојчицу.
.
Радосно, са осмејком
што пролазницима незнаним
маше ручицама,
што против ветра трчи,
мокрим улицама …
не могу да заборавим
ту плавокосу, коврџицу
што немирна лелуја
на мом белом лицу.
.
Ни тихе сузе
што у самоћи и боли проливам,
не заборављам.
.
Ни хладне руке које ме
не грле и не теше,
заборавила нисам …
а давно беше …
.
Ни страхова прегршт
што ми се у венама таложише,
ту су, а нема их више.
.
Не заборављам ни пљускове,
ни летње кише,
ни урезане слике
што трага у мени оставише…
младе су, детиње,
а у мени остарише…
сама од памтивека,
је сви ме оставише…
.
Тражили су срећу за своје спасење,
а на том путу, заборавили су на мене,
на моје потребе и жеље…
.
Ако сретнете некада
та одговорна лица,
кажите им да је небо
пуно белих птица,
а душа моја, постала је
свтлосна искрица,
исплетена и откана чворовима
нанетог ми бола,
као анђееоска бројаница.

Фото: Девојчица са коврџом; Википедија

Обећавам свечано да ћу да гледам
да имам 2к нардија дневно
ј ‘бо слику своју ако лажем
требаће ми за 2 пакле лакија
и за неко шесто чуло које упорно одгајам
не знам само тај други део
и не знам само како сам се сетио да се
саплећем око своје осе
на сваком другом кораку
знам само да речем
да је ред доао да се опоравим
2к нардија дневно и бог да ме види
опет цћу да покушавам да се запослим
није ми баш исло прошли пут
можда јер си била уз мене
и кварила ми принцип
мозда је баш то био фазон
где зека пије воду
а смањио сам био са цигарама
и огрезао сам у комфору
па ми чак ни пљуге нису требале
шта је то што ме води цак до твоје плиме
ако није 2к нардија дневно
и успех да станем на две ноге
после поновног и учесталог спотицања

Мила Анђела, појма нисам имао
шта ми знаци твој комфор…
мораћу да компензујем
продаћу и цокуле само да могу
нешто да згрнем са стране
продаћу и одећу само нећу
стари баде-мантил
и окренувши се док идем да се окупам
лупићу потпетицом о под и рећи
баш ми ниста није, данас имам 2к

* Две хиљаде динара

Фото: Новчаница од 2000 дин; Википедија

Ходам опрезно смањујем дубину шушкања
Пролазим поред руже букетаче – недодире
Пазим на бубе и пазим да се змија не наљути
Моје одступање није страх већ премудри опрез
Ненавикнут – дођох недавно са Прометејске горе
.
Моје љубави су огледалочисте и поклањам их
Свима који храбро сами расчешљавају карму
Не тражим ништа заузврат баш ништа – пун сам
Одкако сам завршио војниковање све је лако
Сваког трена осећам врло густе нападе слободе
.
Срећан сам због ученице оштровиде деве Маије
Како је храбра и отворена! И здраво радознала!
Дошла је са Чертога Дајбога и Маје Златогорке
Хоће да прошири знање и искуси наш тврдосвет
Плашила се љуто да не падне Ветрогоњи у руке
.
Не плаши се ја сам витез потичем са вучје стране
Ако си дошла по љуте ране разблажићу пустош
Нико те неће озобити доживећеш свет Мидгарда
И не плаши се Лепоте и нарушавања геометрије
И немој се китити ни са златом ни са дијамантима
.
Постаћеш ново биће и заменићеш неверног Тому
Обуци најпре до пода дугу хаљину златоткану
Док векови спори потпуно не отворе своје путеве
Играј Игру Пралилу моћи да смераш судбину
Уз Игру ће нестати многи грки науми и одуми
.
О Миона – ти заспало божанство које се буди
Најпре ћеш изучити знања великих Цветиша
Потом ћеш примити посвећења Арханђела
И бићеш у њиховом свету – помагаћеш инима
Сваког трена учићеш и примењивати Знања
*
А сада се изиграј као дете и потпуно се откачи
Као привид шашавица клицавица – ледна и врућа
Уђи у језеро духа пливај жабно и збаци терет
Оствари вечну слободу своје божанско право
Потом долази жижа знања – o животу и безсмрти
**
О Миона лепа рајска птицо арханђелских боја
Пронашла си ме на врху моје Овчар планине
Сада смо на скупној тачки где се рачвају струје
Пронашла си ме иако сам овде потпуно невидан
Ти си једина која је код мене положила завршни
***
Остајеш са катаном и седам печатних пергамената
Нећемо се више видети ни чути много много година
Крени после мене по срцоказу и тражи Сафир реку
Тамо лако отвори први пергамент и учи даноноћно
Остале отварај један по један када будеш спремна
.
У времену дивљих времена ти мудро завежи уста
Промени боравиште и иди у безводну пустињу
Касније нађи пећину предака на Рубин планини
У случају опасности повуци катану ка Северњачи
И запевај Божије име тајним Гласом Одабраних

Фото: Витезица самурајка; Википедија

Слава њега није одродила
од сељаштва којим се дичио.
Крајина му оштроумље дала
над којим га живот омудрио.
.
За длаку је стратиште избег’о
у које му друг Зијо допаде.
Од усташа у шуму одбег’о.
Првоборац шумом он постаде.
.
Утројило мајчино црнило
док је стигла народу слобода.
Њено чедо дохватило штило
да опише та времена луда.
.
Противан он никад није био.
Верно своју идеју следио.
Антипротиван јесте радо био
па се тиме Удби означио.
.
Само знак је са врха требао
па подиже цезар палца свога.
Но бес мајчин палац зауздао
спасавајућ’ сина вољенога.
.
Лоркиним је стихом говорио
да црнило опет се примиче.
„Црни су им коњи“ он зборио
„црне им потковице“ још дорече.
.
Мост имењак би порталом њему
јер два Бранка Небом измирио.
Сконча живот безречним романом
не би л’ зло од народа даљио.

Фото: Црни коњ; Википедија

То не бјеше обичан сан
Више из-лет
У оносвјет
Допловисмо чамцем
Преко великих вода
На мјесто
За ким чезне душа моја
У Љубави све ту битише
И ваздух и поља, борови и мора
Све на Љубав мирише
Потрчаше поред нас и зверчице
Ал не бјеху дивље
Уплашише се сапутнице моје
Па им рекох
Нема овдје страха
Затим измазих са љубављу и лава
Заноћисмо у пећини гдје расте
Дрво нестварно
С плодовима од драгуља
И најљепшој машти недокучиво
Обрати ми се један глас
“Уберите по један комад”
Ал се неком прохтје
Од љепоте нестварне убрати још
Убоде се и крв крену
Опомена за похлепу
“Не бери више но што је речено”
Тражијаху нас у овом свијету
Ал не марим више за то
Како објаснити куда бјесмо
У из-лет
У оносвијет
“Показат ћемо им драгуље”

Фото: Лепи предео; Википедија

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Свако има право да слави кога му драго, а ја на данашњи дан славим и прослављам ПЕРУНА.

Он је мој бог, и бог мојих праотаца и прамајки, који нам је подарио МУДРОСТИ БОГОВА, записане и рисане у светим звезданим књигама – ВЕДАМА!

Јудео-кршћани могу да славе светог Илију, или светог Алију, што му дође исто.

Илија и Алија – то је једно те исто име само у различитим транскрибцијама – преводима.

Не спорим се са јудео-кршћанима, не спорим се ни са ким.

Свако од нас, на властитом унутарњем путу, следи свој унутарњи глас, свако од нас, у својему пречистом срцу, носи своје богове, свако од нас живи свој живот онако како жели, зна, уме и може.

За моје богове, који су у Светлости и на Извору Живота, ЗНАЊЕ је веома битно.

Праизворна ведсрбска реч за ЗНАЊЕ јесте ВЕДАЊЕ.

Исто је ЗНАТИ и ВЕДАТИ!

Као што је исто ВЕДАТИ и ЉУБИТИ!

ЉУБАВ происходи из ЗНАЊА, а ЗНАЊЕ исијава из ЉУБАВИ.

Где нема ЗНАЊА нема ни ЉУБАВИ, и опет: где нема ЉУБАВИ нема ни МУДРОСТИ.

Данас је ПЕРУНОВ ДАН, ПЕРУН-ДАН, ПЕРУНДАН.

Свако може да пише како му воља, само нека пише срцем и душом!

ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА

Ову разјасницу пишем само због оних Срба и Србкиња који су убеђени, да је Илија србско име.

Пре примања јудео-кршћанства – проверавао сам и у Акаши толико пута – нема ни једног јединог Белог Србина са именом Илија!

 Илија је семитско, хазараско име (корен је ИЛи) које једни Семити изговарају као Илија, а други Семити као Алија.

(У Великом Гају наспрам Вршачког горја, на Перундан 7526.)

Беше једном то сеоце
Куће мале, људи већи
Кора хљеба тешка бјеше
 Али никад краја срећи.
.
Земљом руке изборане
Свака пора причу има
Уз огњиште прича тече
Ђе је човјек међ људима.
.
Причало се тад о свему
Највише је шале било
Неко што је проживио
Неко што је у сан снио.
.
А ми мали слушали смо
Сваку причу ко успаванку
Љубили смо оцу руку
И грлили милу мајку.
.
Никад нисмо били гладни
Мада ничег није било
Пунс душа, пуно срце
И мајчино топло крило.

Фото: Дуги До – Његуши; Википедија

Њему
Твоја суза пара цело моје биће
које је и само ткано по твојој сенци.
Када ти дођеш, пупољци цветају,
природа се буди, мртви васкрсавају.
Твој глас лепши је од Орфејеве песме.
У тренутку када се сретнем
Харон зауставља свој чамац.
Тантал заборавља на своје муке.
Видела сам љубав како цвета.
Желела сам се опећи.
То се све збива на овој планети
од дана када сам почела да те волим,
од дана када сам почела да те желим.

Фото: Фб страница – Coloform Garden