Мислим туђе мисли
Крадем своје време
Провлачим га
Између облака, снова,
Даљине и снега..
.
Када пожелим
Да ти недостајем
Одсањам песму
Затворим очи
И на калдрми замислим
Цвет бели.
.
Када те нема
Јер тако хоћу
Заледим осмех
У себи кажем име
Удахнем дубоко
И помислим –
Тако ми недостајеш.

Фото: Фототека Србског Журнала

Начинити копију мозга
увученог у самог себе
и неки други пут га обасјати њим самим.
Запалити га
надути
надети –
све док не прекине круг.
Потом
спојити струје
у магнетни чвор
и махинално набацити куку
на клин хоризонта.
Потом
нема журбе
и нема закашњења.
Испада да је све
предвиђено
и спојено
у равнотежи.
Центрифугални плес
може почети,
носећи у врховима прстију
позлаћене спирале,
са ритмом који је вечан
који траје
који се нити умара
нити одмара.

Фото: Фб страница – Favourite Flowers

Љубав у воћним бојама.
.
Љубав у пчелином лету,
пева песму и зуји.
.
Сочна јабука светлуца,
на врху дрвета.
.
Љубав у кори дрвета,
заливена водом,
мази разигране мраве.
.
Љубав у полену,
ведрим небом кружи.
.
Наранџа и љубав.
.
Орахоумна, нацртана,
сва бистра нас зове,
да је уберемо.
.
Осунчана љубав,
као зец скакуће
на зеленој ливади.
.
Рибизлана љубав,
црвена ко крв наша,
сва гори у бићу,
жива духом,
за човека ту.
.
Лековита љубав,
здрава као лимун
за душу човека,
упија се у њега извором.
.
Вишња љубав, Свевишња!
.
Љубав спремна да умре,
роди се и живи.
.
Љубав брише страх,
паметна је и све зна.

Ја бих њему читала песме ,
Песме које му пишем док сам тужна и сама
Осмехом кријем таму ,
Таму што ме разара .
У мору истих јефтиних мушкараца ,
Мене неко воли ,
Неко , а ја бих увек тебе бирала .
Нећемо о греху ,
Биће он једном тачкапресудна
У овом злом свету
Буди ми вечна робија .

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Да ли сте знали?
На Солунском фронту су се раме уз раме са нашим прецима борили и 10.000 руских војника који су после Октобарске револуције напросто избрисани из историје.
Русија је за време Првог светског рата давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији, и то бесплатно. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија Француска помоћ при реогранизацији српске војске на Солунском фронту износила је 100.000 пушака, које су, наравно, наплаћене. Руси су послали своје минере да зауставе мониторе на рекама, артиљерце који су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдевање Србије.
Иако се и о томе мало зна, много мистериознија је судбина више од 10.000 руских војника који су се херојски борили заједно са Србима на Солунском фронту.
Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називају „заборављеним фронтом“. После Октобарске револуције у заборав је гурнута и Друга посебна дивизија која је 1916. формирана од најбољих војника московског војног округа по личној наредби цара Николаја и послата у Солун. Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић.
Тешко је наћи сведочанства о судбинама тих људи, јер се део се вратио у Русију где је упао у хаотичне револуционарне догађаје, а део је остао у емиграцији. Тела палих јунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало је расејано по целом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих.
Зна се да је на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележје на свету подигнуто у част руских војника у Великом рату. У целом свету.
Слава палој браћи,

Фото: Руски војници на солунском фронту; Википедија

Мириси неба
и боје раја
укуси тишине
зарони у сјећања кристално плава
љепоте , титрај Нове Земље
прво су створени вода па ватра
свијест па сврха
ВАТРА-АВАТАР
ВОДА-ДАО
изгори па опери
пепео распрши
челик окали
ланене хаљине
њишу се на вијетру
љубичаста сунца и пурпурне зоре
сањај-досањај
17 у зору
33 љета Господњег
испиј вјечност у капи горске росе
јер ту су виле плетенице плеле
соком медним безсмртност одврзле
јелек златни и кошуља бијела
око сјајно
грумен жада из змајевог гнијезда
и мисао златна
створена је
а сад пусти
нека лети
рашицу своју у струку притегни
исциједи пјесму из нектара цвјетног
из звијезда и ноћи
што миришу на бајке
и помилуј њежно
млад голуба сненог
.
Досањај….

Фото: Жад; Википедија

Лепота, гле! душе сетне
Скривена од света таме
У тишини обитава
Уз обзорја понад горја
Словилан Бели Вук

Чопор дивљих паса
У ноћи пунога Месеца
Цвили урличе
Завија

На светим водама
Истера

А племе Белих Вукова
Узмиче к обзорју века
Пред овим накотом
Пасјим

Што Вучју
Земљу им Свету
Већ опогани целу

Фото: Бели вук; Википедија

Говорим Богу, ал говорим гласно!
„Грешан сам, Боже, приступам ти јасно“
Погнуте главе, кроз сузе молим,
да се греху не вратим, да му одолим.
.
Смилуј се црву, што сагреши теби.
Стрепим од страха како и не би.
Болест ме снажна стеже и зноји,
ал у твом наручју вечна љубав постоји.
.
У ветру, шапуће мудрост древна,
свака олуја само је лекција гнева.
Земља ме носи, а небо ме зове,
у тишини ноћи, у наручје твоје.
.
Утеха ми треба после горких јада,
у муци животној после тешког пада.
Ал, оно што годи сада срцу моме,
јесте знање да сам у наручју твоме.
.
Само љубав влада за трпезом бога.
Ја, господе видим светлост лица твога.
Само теби бесмртноме душа се узвија,
кад ти око топлином у тами засија.
.
Богу кличем, Богу појим, Бога хвалим!
Свако јутро прво Бога у срцу прославим!
Гладну душу утолим, молитвом нахраним,
на путу спасења Свевишњега славим!

Фото: Фототека Србског Журнала

У овој ноћи
У студеној тишини
Крадеш ми сан
Знаш да бол тишти
.
Покупио си јато лампиона
Уместо Месеца тмина
.
Тражим те
Врати ми Звездана поља
Моја су завештана тајна
.
Пусти их да се врате
Да умију лице
Сјај у коси да заблиста
.
Самоћа је нема
Проспи јато можда зашуми
Јер у тмини другачије не видим

Фото: Лампиони; Википедија

Код баке у соби ноћу када спавам
Неизмерно страшно сат лупа и чука!
За мене то болна, бесана је бука,
Извадим му срце па могу да сањам!
.
Тика-така-тика, прегласно он кречи,
Терорише умну опажања кору!
Устанем и брзо том немирном створу
Прекинем чукање уз пар ружних речи!
.
Док он својих типки изврши шездесет
Кунем вам се право, полудећу трипут!
Ко га нави тако пољубим му мајку?
.
Уз музику мира и тишине пресек
Полагачко бићем упадам у кунт.
Сада мирно спавам, јоште сањам бајку!

Фото: Зидни сат; Википедија