Мајко деца застинула
Угреј им снове
Осмехом да се пробуде.

Фото: ДаждБог; Википедија

Зли волшебници, мрачни владари овога света у каљузи, већ тисућама година чувају у строгој тајности Знања о ВедСрбима, о КолоВенима, о Стриборјанима илити Хиперборејцима, како би кроз многе векове држали Србе, и ине Србе који се зову Словенима, у покорности и у ропству.

Свеколики Запад, онај Запад отпао од Словесности и Слова, од Истине и Светлости, онај Запад рептила и грабљиваца, изокреће и преокреће Истину и Реч, нашу Свету Реч, Реч у којој је садржана Истина и Светлост ВедСрбства, ВедСловенства.

Једна од тих Речи Истине (а све Речи јесу тек Једна Реч!), јесте и Реч Арија, Реч која садржи духовни печат, светлосни запис, суштаствени ДНК ПраСрбства, ВедСрбства, ВедКолоВенства. Арија је ПраСрбска, ВедСрбска Реч за Словесног Човека, за Хомо Сапијенса, за Биће Сушто и Освешћено. На древном Светом Језику наших Великих Предака, Реч Арија значи дословце: Онај Који Зна Да Јесте; Онај Који Зна Да Једно Јесте Са Суштим. Арија је и ПраОтац ВедСрба, који се изворно зове Ор Арија ДаждБог! Аријеви потомци зову се Аријевцима! Аријевци су изравни потомци Праисконог Сапијенса, Праисконог Словесног Човека. Аријевци су ведски чувари Велике Мајке Земље, чувари Мокоше ПраМајке, Сербонини Свети Ратници.Ово је праизворно значење и тумачење Светог Слова Арија и Аријеваца.
Свако друго и другачије тумачење Светог Слова јесте од Господара Таме, које иде преко оних људи који служе Господару Таме, Чорту и Црнобогу, а заклетим вековним вразима и душманима ВедСрбства и КолоВенства.

Аримански Редитељ, Зли Волшебник, дуго је припремао, у најдоњим одајама Тартара, паклене ратове против ВедСрбства и КолоВенства, с намером да сатре и затре ВедСрбе и ине КолоВене. Сатирање и затирање ВедСрба и КолоВена ишло је управо преко ВедСрбских Знамења, Слова и Речи. Преко ВедСрбских ПраСлика! Зли Волшебници, слуге ЦрноБога, слуге Чорта и Аримана, у двадесетом веку, у Срцу Европе, преокренули су сва ВедСрбска Знамења и Слова, преокренули и окренули надоле, према Тами и Тартару, да би преко тих Знамења и Слова, да би кроз та Знамења и Слова, извршили најгрозније злочине и погроме над Србима, Русима, Пољацима, Словацима, Чесима, Украјинцима и БелоРусима. У двадестом веку побијено је стотину и осам милиона ВедСрба и иних КолоВена!

Свеколики је Отпали Запад радио на том Ариманском Пројекту сатирања и затирања ВедСрба КолоВена! А све је то чињено стога што Отпали Синови, Синови Таме, Синови Чорта, нису желели да наступи Ново Доба Божанске Духовности, оне Духовности која је усаображена, како са Мајком Земљом, тако и са Језгром Звезданих Јата. Чортови Црни Аријевци, Зли Волшебници, разорили су, праисконом мржњом и праисконим злом, Само Језгро ВедСрбства и ВедКолоВенства, како би и даље, у најдубљим одајама Тартара, остала скривена Истина о ВедСрбима, изравним потомцима Ора Арија ДаждБога, Праисконог Божанског Сапијенса!

Свет је у расулу и распаду, у бесмислу и безнађу; Човечанство је на Путу РасПутном, на Путу Самоуништења, управо стога, што се Истинита Света Знања ВедСрба, већ тисућама година, скривају у Тами Тартара. Једино и само Знања ВедСрба, потомака Ора Арија ДаждБога, могу Човечанство да изведу на Пут Светлости, на Пут Спасења, на Пут Живота Вечног, на Пут Лепоте, Доброте и Љубави!

Напомена Песникова.
Ово је праизворно и праисконо значење и тумачење Слова, Светог Слова Арија, и сви они који преузимају моје песме и лирске записе са наших портала и сајтова, и објављују их, потом, на својим ариманским и чортовским сајтовима, да би их, са својих злих наума и намера, изокретали и преокретали, тумачећи их у присуству Таме и ЦрноБога, чине велик злочин према Светлости Стриборије, злочин према ВедСрбима и ВедКолоВенима.
У глуво доба ноћи, призивам Велике Претке – Ора Арија ДаждБога, Световида, Перуна и Сварога, Мокошу и Србону, да распрше и разјуре све Зле Волшебнике од мојих певанија и писанија; а посебице кличем Перуну Огњевитом, да својим стрелама, лучезарним и огњевитим, сажегне све Синове Таме, све Зле Волшебнике, што на моје Слово и на мој Пев и Пој насрћу! Перуне, дај, и бдиј!

Петао – ноћни стражар пробудио јутро
Кукурикић његов одјекнуо осојем и небом
Звонкији звон од поспаног црквеног звона
Када га лењо повлачи црквењак Звонило
.
Птице – јутарњице клизе низ Жаркове зраке
Грличе меко јато грлица – призивају грлицане
Фићфирић препелице надлећу високи храст
Крикну фазанко – обзнањује близину лисице
.
Разгрћем у шпорету жар – излеће жар птица
У водопосуди угљевљујем жар и топим олово
Бајемо и скидамо нашем рођаку – нежениши
Црну басму завезаницу да га неће девојане
.
Комшија кува свелек чај од тринаест травки
Али не испушта из руку штап и лављу књигу…
Устаје рођак висок и стамен и румен у лицу
Осећамо мирис вруће тијањице чујемо трубе
.
У Тијанији Вечност је заувек скинула обруче
Са наших простора и наших одлука и живота
Ојутрена Тијанија ухрамљује нове сне и јаве
Тијанија умилна … хранилица снагодајница…

Фото: Фототека Србског Журнала

На данашњи дан 2018.-те године уснуо је на Мидгард земљи велики србски песник Драган Симовић, уснуо, али се, у истом трену, пробудио у Златном Ирију.

Нема смрти, има великих сеоба, има даљег путовања, стицања нових искустава, и даљег усавршавања на путу ка Једином Богу.

О Песнику су, тог и других дана, писали многи његови пријатељи. Остаје у нашем најдубљем сећању непревазиђени текст власника Србског Журнала – господина Миодрага Новаковића, који је са Драганом био повезан тананим нитима душе.

Нећу данас писати о укупном стваралачком раду Драгана Симовића. О томе има довољно података на Википедији. Нећу писати ни о кукавним и ускогрудим мишљењима неких србских критичара, који су га, из сопственог незнања о вишедимензионалности човека и света, називали мистичним песником, и то је било довољно да не буде уврштен у школски програм Србије.

И подсетићу читаоце да је Драган био главни уредник Србског Журнала где је објављивао сопствене луцидне текстове – песме, разјаснице, лирске приказе на многе теме, жестоке критике на прилике у Србији, о истинитом историјату Рода, девијацијама у нашем и светском друштву, и друго.

За дивљење је била његова брзина схватања, брзина писања са великом концентрацијом, способност раздвајања важног од неважног, кукоља од жита, јасноћа изражавања. У најкраћем – његово писање је откривање непознаница, а изражавао се са енергијама силница, јасница, и мудрица.

Фото 1: Песник Драган Симовић

Фото 2: Фб страница – Fractal Multiverse

Постоје две супротне и опречне расе, не само на Мидгарду,
но у свеколикој Васељени.
Висока Звездана Раса наспрам Ниске Гмазовске Расе.
Раса Светлости наспрам Расе Таме.
Хиперборејци наспрам Хазара.
Бели Срби наспрам Срба Сенке.
Те две расе нису посве раздељене и разлучене,
већ су оне помешане као храна, као вода, као ваздух.
Помешане су унутар породице, племена, народа, рода.
Једни имају Белбогов светлосни запис,
а други Чернобогов тамни запис.
Једни се држе Унутарњег Неба, а други Утробе Земље.
Једни се хране енергијом Богова, а други енергијом Бесова.
Будући да су те две расе помешане као храна, као вода,
као ваздух, никада се и неће посве разделити и разлучити,
и заувек ће – на Мидгарду, у Васељени – истовремено
опстајати обе те расе водећи непрестане ратове.
Има време кад Мидгардом и Васељеном владају Светли,
и време кад Мидгардом и Васељеном владају Тамни.
О томе говоре сви хиперборејски митови, а у митовима су
највеће истине, односно: изван митова, легенди, песама
и предања, уистини, и нема никаквих истина.
Лажна су сва земаљска, материјалистичка и позитивистичка учења.
Зато што су та учења одраз Закривљених Зрцала.
Закривљена Зрцала дају лажну слику.
Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно…
Закривљена Зрцала ликовно се у предањима и легендама
представљају Лавиринтом.
Лавиринт је Паукова Мрежа.
Али, Лавиринт није само спољашњи, него и унутарњи.
Лавиринт је и у нашим мислима, осећањима, осећајима,
емоцијама, речима, делима…
Лавиринта једино нема у Свесности и Свести.
Упамтите: једино Царство Слободе јесте у Свесности и Свести.
Свесност и Свест – то је Светлост у нама.
Отуда и јесте заједнички корен речи: Светлост, Свесност, Свест!
Ко су наши Бели Богови и наше Беле Богиње?
То су наши Светли Преци, мушки и женски,
који су у неком добу владали Мидгардом и Васељеном.
Они су били попут нас, они су део нас, од нас,
само што су били Чисти, Честити и Светли.
То је Златно доба Сварога, то је Дан Сварога.
И ово упамтите: Златно доба Сварога, Дан Сварога наступа
онда када Светли победе Тамне и држе у кавезима, у покорности.
Ноћ Сварога наступа онда када Тамни победе Светле и држе
их у кавезима, у тамницама.
Ово је време кад Светли свим својим снагама и моћима покушавају
да обладају Тамнима и да их стрпају у кавезе и тамнице.
Свети рат се води на свим пољима, и веома је жесток, ужасан и грозан.
Тамни су жилави веома, и не дају се лако зауздати и покорити.
Они су на све спремни.
Они су, у овоме часу, спремни све да униште на Мидгарду
и у Васељени. Они су веома прљави и зли, и неће лако да се предају.
Кад осете да губе власт и моћ, они тада посежу за најразорнијим
оружјем и оруђем.
Они овако размишљају: ако ми губимо, онда ће сви да губе.
Шта се дешава око нас, на Мидгарду?
На једној страни имамо Русију, а на другој страни Запад.
У Русији су Светли покорили Тамне, а на Западу су Тамни
покорили Светле. Тамни са Запада свим снагама и свим силама
кидишу на Русију, јер је Русија Светионик Мидгарда и Васељене.
Победа Русије јесте победа свих Светлих.
И ово добро упамтите: Победа Русије јесте победа свих нас.
Ко то не види, тај ни рођену децу не види!
Русији је у овоме трену потребна и наша помоћ, помоћ свих
Светлих диљем и широм Мидгарда.
И на Западу има Светлих, само што су они поробљени од Тамних.
Русија припомаже како нама тако и свима Светлима диљем и широм
Запада и Мидгарда, да бисмо се сви скупа ослободили Тамних.
Ако надјача Русија, тада ће наступити Дан Сварога.
Јер, Дан Сварога наступа само онда када Светли надјачају Тамне.

Фото: Бог Сварог; Википедија

(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)

Данас наш Род виси разапет наглавачке
Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца
Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца
Лепенаца Винчанаца Динараца и иних
Проширених кроз васцелу земљину куглу

.
Ја – некад обешењак добровољно заробљен
Од сила Мрака и ратника не-свести
И Специјалац од кога Светлост победу иште
Висим први у реду окачен за једну ногу

.
И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште
Од протеривања уцена мучења убијања
У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти
Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!

.
Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу
У снази онострањења због којег сам изабран
За задатак свих задатака нашег Светог Рода
И покрећем свих дванаест дванаестица

.
Осећам и знам – отварају се велика врата
Окренута централном унутарњем небу
Свих седам мојих тела затитраше силовито
Данас проричем победу РодаСветла над Тамом
Проглашавам славље и нек вечно траје!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Вратио сам се у моју Топлицу,
сам, и у мукама,
са Јастрепца и Копаоника је могло да се види
како је целу обгрљујем рукама,
као и некад у раном детињству свом,
али у срцу и души са рупама.
Вратио сам се у моју Топлицу,
највећа муза,
з њу пролазим,
смејем се сетно, до суза.
Вратио сам се у моју Топлицу,
нежно и гладно је погледом мазим,
и решио сам да као она мене,
доживотно на њу пазим,
и никад више нигде из ње не одлазим.
Вратио сам се у моју Топлицу,
државу која ми једина значи,
и јасно се види на мом лицу,
да било када, у било којој њеној тачки,
ја сам увек свој и најјачи.

Фото: Вољена Топлица; Википедија

Србија је велика тајна;
не зна дан шта ноћ кува,
нити ноћ шта зора рађа,
не зна грм шта суседни грм сања
нити птица шта се догађа
између грања.
.
Не зна гуштер шта пузи испод камења,
нити кукуруза струк слути
шта се у суседној њиви спрема.
Сваког часа све се мења,
ниједног кута ни листа нема
да није тајна.
.
Ко зна шта крије у себи
и та невина роса сјајна;
ти сељачки пословни крици
што се с брда на брдо чују
заверу можда кују.
.
Ко ће у тој земљи када
знати шта и девојка млада
у недрима нетакнутим носи;
какву тешку тајну
у рукама својим држи дете;
и старица погрбљена свака
до какве се упутила мете.
.
У тој земљи и ветри,
и мириси, потоци и реке,
и црквена звона
потајне преносе вести,
на првом завијутку
где шума почиње она
ко зна шта можеш срести.
.
У тој земљи ни зечијој стопи
непријатељ веровати не сме,
ни трагу воловских копита.
Договори су можда тајни
и жетелачке песме
и удари шумских секира
и успаванка уз колевку свита.

Фото: Песникиња Десанка Максимовић

Љубим ти руке, оне пуне студени.
Олазиш…знам, мој једини…
Љубим ти дланове меке,
љубим ти мисли далеке.
Љубим ти надланице,
љубим ти чело и лице.
Сливају се низ оба лица
помешане наше сузе,
сузе прашталице.
Љубим ти боли и ране,
љубим ти прошле дане.
Љубим ти сва чекања и страхове,
Љубим ти све крахове.
Љубим ти падове и успоне…
Љубим ти све небеске споне….
Љубим ти ноћи,освитке и зоре.
Љубим твоје неодсањане снове.
Љубим ти очи лепе,
љубим сваки део тебе.
Љубим ти жеље…
Љубим ти сваку радост и весеље.
Љубим наша сећања и тренутке среће-
Љубиим а знам да никад више вратити се неће.
Љубим и све воштане теби намењене свеће…
Љубим живота твога пролеће.
Љубим ти постојање,љубим ти битисање.
Љубим ти Веру и по мом срцу животно писање.
Љубим ти трептаје,откуцаје и дисање!
Љубим ти вечност у коју крећеш-љубим те ,
а знам да ме повести са собом нећеш.
Љубим твој одлазак и привремени растанак –
Љубим и завет дат теби,
једини Анђеле мој лепи…
Љубим ти и лет у неки ведрији свет…
Чекај ме горе, Мило моје, срешћемо се опет!

Фото: Фототека Србског Журнала

Душа зна
Душа моја зна
Чим сам га угледала
Да једном сам га миловала
Цвјећем рогове му окитила
По чаробној шуми
Са њим скакутала
Иза тајносаног круга
Кроз који нас увела је дуга
Играли смо данима и ноћима
Горјеле су ватре на орловим планинама
Падале су звијезде по нашим пјесмама
Рађале се нове душе
У Божијим рукама
Плесао је цијели Све-Мир
У нашим очима
Стварали смо
вјечност
У нашим срцима
Душа зна
Душа моја зна