Сумња ме није победила
Умешао си прсте
Знала сам да ћу те срести
Кад-тад

Нисам знала како и где
Како ћеш изгледати
Ни шта ћу те питати

Само ми ти можеш рећи
Када и где
Престаје лутање…

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Памтим те руке небу пружене
И капу до пола чела,
Свирку ветра и птице распеване
У храстовој долини пчела.
.
И памтим речи изговорене,
Светлом у кору дрвета уписане,
И поља житна у даљини прострта,
.
И трајао је тај дан дуго, дуго,
Све док нису све звезде засјале,
И шарене птице заспале!
.
Ја, љубављу очарана,
Непомично сам под храстом стајала!

Фото: Храст Исцелитељ у Тијању; Википедија

Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти
ал како год окренем не ваља
душа се у греху каља ваља
све је даља и даља од здравља
почиње и истину да заборавља
кад се основно правило запоставља
љубав увек љубав љубав човека опоравља
и никад га тужним не оставља

.
Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти
у сваком видети ЖИВОГ БОГА
какав је то осећај ма каква дрога
тада се бориш лично против злога
против сваког духа палога
хапсиш их уз помоћ ХРИСТОСОВОГ налога
јер си војник ДУХА БЕСМРТНОГА
у борбу стога и никад неће да ти посрне нога
Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Песма дође на папир
Кад је пустимо да слети из кавеза
Који у глави и око главе носимо
Глава је оловка а графит је срце света

Песма је увек ту у нама и око нас
Ми смо увек око песме – око песме гледа нас
Уместо љубавника загрлите песме
Будите блудни у тој лепоти
Загрлите их …хиљаде… и плешите плешите плешите
Певајте их… певајте им… певајте

Грцајте их док вас крцкају
Док вас не скрцкају на најситније умове
Што ће беспомоћно пливати у лепоти
У коју сте растопили овај свет – свој свет
Онај свет, оносвет, овосвет – тосвет

Свет светли – светли свет са друге стране
Певајте плешите кроз светове

Фото: Плесачица; Википедија

-Песма о Аними и Анимусу

Сретао сам је у Финској када се купала у леду,
у Ирану потпуно занесену Заратрустром,
у Израиљу када је од воде правила вино;
у Чилеу док је певала успињући се на Анде
да дохвати Сунце и Време;
у Плани-ни када је смиривала муње;
у Тијанији где је сакупила
сву расположиву снагу у одлуку,
и подигла катану смерујући ка Егодрагу.
Наставио сам да је виђам
у свакој жени и сваком мушкарцу,
чак и кад смо причаније
потпуно утишали.

.
Каква жена!
.
Достојна свег поштовања,
потпуно смисленa, сјајноока, о-лујна!
.
Данас, сваког Витеза Праисконог Реда,
пут води у Егодраг.
Покрет!: Тиии-јање – Извор Витеза Праисконог Реда,
Луч-ани, где бременита Бјелица
клиже у поља и Мораву – мутну и љуту;
Јелен-до, где раздвајају и уби-ја-ју планину,
а ослобађају демоне;
Овчар-бања, где дотиче
топла рачва воде испод Овчара,
загрејана у његовом вулкану;
Каблар и пећине које вуку душу
у своје дубоке дубине;
манастири.- Хи – ОвчарКаблар – ландар,
затим округло Међу-вршје,
углављено између врхова,
потом Ча-чак, па Ми-лан-овац, Руд-ник,
Јар-мен-овци, То-пола, Звезда-ра…
.
Задржи се у шумама Звездаре.
Задржи се док ти се не пројаве
Вечност и исцељење.
На Звездари одлучи!
Још можеш да одустанеш.
После следећег корака
то више није могуће.
.
Тада стижеш у Егодраг,
дробилицу ега – центар велике битке
за ослобођење себе
и за ослобођење света.

.
И говорио сам јој:
– Пиши слободно, пиши још слободније.
Никога и ничега се не плаши.
Ти си суптилан, али уздржан писац.
Уздржаност је кочница.
.
Лепота коју ћеш осетити
ослобођењем те затомљене снаге
преплавиће цело твоје биће.
Преплавиће љубитеље твојих речи.
.
Како си толико слична мени,
а како смо различити!
Гледао сам Небо, гледао звезде.
У Тијању то радим свако звездано вече.
Можеш и ти, можемо заједно.
Испружи руке према висинама,
поздрави се са Богом и захвали му.
.
И на крају прошапутај:
“Хвала ти, мој Јоване, љубим те.“
А ја ћу рећи:
“Хвала ти, моја КаааринаТ,
љубим ти срце“.
.
Ако буде довољно тихо чућу те свакако.
И ти ћеш чути мене.
Утоми страх док ми то говориш.
И ја ћу устукнути своје звери.
Пиши слободно, још слободније,
пиши о свему што долази
из ризница твоје душе.
Ти си моје ја, ја сам твоје ти.
.
Онда ће се десити нешто са нашим животима,
са нашим зачараним снима. Треперење…
Дејства Сврхе ће бити јасно разлучена
из силине божанског сјаја,
и ми ћемо их потпуно разумети,
свако појединачно.
Онда ћемо се, као на Прапочелу,
играти на обали Велике реке,
можемо се залетети и у њу заронити,
и поново улити и утопити
у Општу хармонију.
.
Ох, колико сам мислио на тебе у Луч-анима
(Лучани – светлост Ане),
ох, колико сам мислио на тебе
када сам дошао у Ча-ча-к (Градац)!
.
Обузет Љубављу,
искушавам силину светова
које ми издашно дарива
и показује десни канал у мозгу:
свет Заратустре, Вечност Аватара,
Божанство Парабогиње са три лика,
подизања дејства – степен по степен
(вода у вино, права Вода у право Вино),
пунина и сјај садашњег трена.

КаааринаТ, повуци катану!

Греју се око ватре

поред неког контејнера,
и нико не може да их сатре
јер у њима постоји вера.
Сажали се свако кад их види
али чим завапе: баци госпођа нешто циги,
госпођа се одмах склони и постиди
као да се ради о шуги или сиди.
Ајде, мечко, играј мало,
да се деца радују,
да те деца гледају.
Многи им кажу да су луди,
па и ако им неко нешто и понуди,
други их одмах отера и осуди.
Али ништа то за њих не значи,
они настављају даље у градове и села,
њихова вечито земља је цела,
јер тако су најјачи.

Фото: Мечкари; Википедија

Корак до тебе
пружићу снена
и тако нема у буктавој тами
стиснућу усну, врелију и од саме жари.
.
Потоком живим хладићу обале
да сачувам безрачне увале.
Забраном уз тихо појање заруменићу се
као булка повијене главе.

Фото: Булка; Википедија

Нека Светлост Божје Љубави

обасјава све нас,

нека струји из нас,

нека исцељује

и васкрасава све нас,

све ближње наше,

сва бића нама

мила и драга,

и нека озарује Мајку Земљу

и просветљује Прамајку Васељену

Нека смо сви ми,

собом и по себи,

Светлост Божје Љубави!

Да то казујемо и видимо,

да то сневамо,

мислимо и осећамо,

те да деламо и дејствујемо

сагласно и саобразно

са најдубљим осећањем нашим

које се у живе слике излива

творећи, у Простору и Времену,

све оно што сневамо,

све оно што казујемо,

све оно што мислимо,

све оно што јасновидимо

и све оно што

душом и срцем осећамо!

Ја сам страница твоме перу:

Бела страница – све примам ведро,

ја сам ризница твоме благу – веруј,

кад узрастем, узвратићу штедро.

.

Ти си ми зрак, ти ме кишом квасиш:

ја сам црна земља око села.

Ти си мој Господ, господин, а ја сам

твоја црница – и хартија бела.

замени све што имаш кошуљу државу трон
адреса ти је шума и лист и кап на листу
реч ти је Бог и живот природни небосклон
ево птице са поштом већ слеће ти на бисту

чист као дан и образ зар примичеш се крају
рецимо да је тако не прикривајмо стање
исчезла земна моћ је речи и даље трају
стрпљиво испредене нити слова не тање

артерија је пукла и команде не важе
реч је забога жива чим може да се каже
ништа забране сече ломаче не постоје

и кад се закопрца у језику и грлу
цена се занемари страх сатера у трлу
армија речи креће већ долази по своје

Фото: Фототека Србског Журнала