Коловрат на плаштаници


Са Божјом Вољом у нека боља и лепша времена!

Из музеја СПЦ -е – веровали или не – старословенски симбол – коловрат на плаштаници!

Западна цивилизација је колевка материјалистичког погледа на свет и то никад није крила. Она користи духовност у оној мери која јој служи само као параван за остваривање својих претадорских циљева. Прво се отима земља па ресурси а на крају тог опаког похода и сам човек и његова душа. Формирају се јаки центри моћи који контролишу све окупиране државе као и јаки механизми присиле. Њихов крајњи задатак да је појединац буде слаб и одвојен од свог Суштанства- Божје природе.Родоначелници овог гмазно рептилског система вредности поставили су Ниче, Фројд, Дарвин, Маркс….Циљ је створити Над човека, човека који је једна нула и друштво као збир тих нула са пуно лажних девијантних облика слобода које треба да испуне све животињске потребе човека. Над човеку треба наметнути мајмуско порекло, мајмуски свест и мајмуски смисао живота. Маркс је добио задатак да све ове формиране девијације претвори у један организован друштвени систем . и тако смо добили широку лепезу облика тих болесних и наoпаких друштава /социјализам, комунизам, национализам мржње, фашизам ,корпоративни неолиберализам…../

Сви ти системи се ротирају и мењају своје место али бит остаје иста, мали човек мора да буде поражен , дезорјентисан и одвојен од свог Створитеља.

Нико у тим системима не помишља да зове у помоћ свог Оца, сви виде решење само у гомилању материјалних богатстава.Сва ова друштва показују јасне сигнале немоћи и болести једноставно ту нема протока Божје енергије. Све је то пред распадом и колапсом. Центри моћи то знају зато траже нове жртве , земље где још има душе и енергије. Њима требају нове жртве , постојећим зомбијима је истекао рок трајања. Паразит је кренуо у лов на Бого Човека.

Источна хемисфера има ипак делимично различите погледе на Свет, признаје се донекле присуство Бога, делимично се живи у складу и уверењима унутарњег Сопства. Државе и друштва су хаотичнија, системи присиле су мање ефикасни, већа је концентрација слободних људи са протоком Божје енергије. Народи у тим системима вредности су помало наивни, верују да је довољно то да су на Божјој страни, воле разне џиџа биџе са запада па се често јефтино продају.И поред свих ових недостатака способни су да изњедре у својим миљеима Бого Човека.

Данас као никад до сад у људској цивилизацији долази до те Епско Титанске борбе Над човека са Бого Човеком.

Над човек се окуражио и покушава да узме оно што ми не припада.

Где је и Шта је решење.

Све почиње са Творцем и све се завршава са Творцем.

Ми смо његова мала деца која су у проблему. Е дошло је време да та мала деца постану одрасли зрели и одговорни људи , доста је било кукања и повлачења. Будите Витезови , храбро и одлучно кроз Молитву и мисаоне слике позовите нашег Оца . Он чује и види све наше мисли, Молитве само ако су чисте искрене добронамерне пуне благости и љубави.Ми ћемо нашим мислима и Молитвама произвести Космички Крик и Јаук који ће довести до промена на нашој Гаји.

Будите Ратници Светлости, извадите ваше небеске мачеве и штитове и победите.

М. Живковић

Владан Пантелић: Слава Аватару!


Душом Духом Свешћу и очима Вечности
Посматрајте помно тачку на белом папиру
Откријте како се из само једне једнцијате тачке
Ствара васцели свет – који се распростире
До границе коју творе Вечност и Безкрај
.
Откријте и увећајте свој стваралачки удео
У непрекидном процеса стварања света
Завршите сопствену моћну концентрацију
Истовременим обухватом – свеобухватом
Света као Свеслике и тачке као детаља света

Уз захвалност суштине Творцу и Аватару
Не губите скромност и невиност душе и срца
Научите технике стварања и спасавања света
И научите мирно и тихо напредовање на Путу
 Видите и спознајте и себе као Суствараоца

Фото: Др Григорије Петрович Грабавој


.

Хелена Шантић Исаков: Блам


-Бандо белосветска!-
блебећу бунтовници.

-Басне беседите бедницима,
блентаве барабе,
брстите, бијете, брбљате,
бестидни билионери,
бадаваџисете блејањем ботова бескрупулозно,
биланс бивствовања бизаран,
бештије биполарне,бисексуалне, баксузне.
Брујите баналности БДП-а,
бројите буквално бирцузе, бабароге,
бинде, бандере,бетонске баријере.
Бардови бискупије,
буржуји, билдери, Билдербергови,
браћу батинате,
барбарина благосиљате.
Брокере, банкаре, бонвиване
бурно бодрите,
безосећајни, бахати, бирократски биготи,
буџетска братијо.
Банкете , балове, будоаре бесрамно брукате,
башкарите се баштенски:
базен, бикини, бокали,
бакалар, бренди,
Бугати, бедуини, Бали.
Бинго!!!
Брисел- Барбадос,Болоња- Бостон, Берн- Банкок,
Бонђорно Београде!
Брат брата бадава бламира

Вукица Морача: Божији дар



Србски језик је Божији дар,
Језик Мајка, прапочетак,
Јединствени алат од Бога,
Скривени, моћни цветак.
.
Србска азбука је молитва,
Упутство Бога за наш свет.
Понављај чудесни низ слова,
Одреди смисао словима сплет.
.
Велика је част и понос
Знати бар део овог језика,
Јер он титра у сагласју с душом,
Наше реалности слика,
Одсјај Божијег лика.

Фото: Бела ружа; Википедија


Верица Стојиљковић: Берем траве


Под Месецом берем траве,

лекове за душе загубљене!

Под Сунцем берем траве,

лекове за душе забрављене!

.

Месец зрак спусти, путоказ ми прави,

ка месту где вода жива цветове залива,

а Сунце шуму светли тамо, где душа снива!

.

Берем траве под звездама, где Вилин река пева,

где грле се јутром, Вилани са својим Вилама.

.

Берем траве, кад дан таму свлада,

кад отворе се капије наших светова,

као жене Рода мога

што радиле су некада!

Фото:Вилин реке (Нишава); Википедија

Милана Јањичић: Понорница


Улазим у саму себе,
тражим речи и затварам свој свет.
Она сам која воли зиму,
а када се природа заледи и све стане,
упорно призивам пролеће.
Ја сам она која затвара очи пред сећањем.
Тим погледом пробудим страх.
Између мене и тебе је провалија.
Једино реч је мост, али само
ако успеш спавати испод лука дуге која ти
не доноси срећу
већ бол.
Можда ти некад поверим своје речи, оне које
и од себе саме
више волим.

Драган Симовић: Пут срца Сунчевог ратника(11)


ПУТ СРЦА СУНЧЕВОГ
РАТНИКА
.

Сунчев ратник вечно путује кроз
властито срце, водећи – без
престанка и предаха, и, из трена у
трен – свети рат за љубав, светлост
и живот са сврхом и смислом.
Љубављу побеђује мржњу;
светлошћу побеђује таму; животом
побеђује смрт!
Своје непријатеље нити прогони,
нити мучи, нити убија, већ их
чаролијом сунчевог ратника,
чаролијом свога Оца Сварога: из
мржње уводи у љубав, из таме у
светлост, из смрти у живот – у
живот са сврхом и смислом, у
живот без почетка и свршетка!

Радица Матушки: На крилима белог орла


Планински ветрови шибаjу водопаде,

кроз крила орла бели се свет.

И облак небу невиност даде,

орлићи у гнезду, спремни за полет.

.

На пропланку шумском древни запис стоји,

стеновити белег нашег постојања.

Часног кавалирства, душманин се боји

и закона Србља, из вековног здања.

.

Прасак потока старог низ брегове јури,

нижући речи завета и плача.

Вила можда спава, Ратник можда жмури…

Ал скршени трени, мозаик су стакла.

.

Нижу се зборења, шапати и лахор,

још храстове гране штите молитвеник.

И пољана божурова од витешке крви,

венац славе плете водопадској пени.

.

Спајајући срчу, бодеж и оштрице,

катане и крчаг, и хлеба и соли…

Kрљуштима бола вапај јада риче,

тврђава под водом, камена изрони.

.

И занеме све, гранит се промоли,

из траве понико на пољани борбе…

Склопи руке сестра, док се мајка моли,

за ратника – сина… Временско раздобље!

Фото: Бели орао; Википедија

Словенка Марић: Туга, Прозрачност


За благослов је час у ком

анђео спусти своју руку у бездан,

макар начас тамо где

тама таму коти, слепило себи подано.

.

Напокон,

из бунила прене те нешто: свет.

Свет који прогледа у те,

зебња нечија што придржава те

док поново учиш да ходаш.

Оданост, род рођени, укорак с тобом

овде у оностраном граду.

.

Боже, каква плавет,

пролеће поранило,

лепота наклоњена мртвима данас.

Мирис воска је лак.

Палимо свеће у прозрачност

и, као да у време упловљавамо,

у овој тачки смо случајно,

гробови другде. Јест другде.

Дан је леп, мислим,

добра је туга окренута неком.

Веје златно паперје у понор, у простор

распет међу распрслим пределима, веје

онамо где склиски путеви воде одавде,

једнако одавде.

Помишљам још:

Ко је то смислио

да стиху забрани жалост, имена, умрле,

сузе да су непримерене,

а метафизика да јесте и остало.

Из збирке ЗВОНО (АРТ, Ужице, 1999)

Фото: Пролеће; Википедија

Петар Шумски: Безгрешно рођење


. Онима који долазе:
-Јер ваши родитељи
нису ваши родитељи

.

Родио сам се

а ти ниси била у соби

Мајко:

безгрешно сам рођен

иако зачет грешком …

Твоје одсуство је све што памтим

Твоја сенка све што сам имао.

Родио сам се а тебе у соби није било.

. . .

Црквене књиге –

цркотине времена

не помињу и не памте

такав случај

или га намерно предају забораву –

грешно зачети –

безгрешно се рађају

нови  Исуси из Епрувета

могли би заменити старог

из Назарета …

.

Рођен сам

А тебе није било у соби

Мајко …

Доба се деле

између два рођења

или две смрти:

а чијој се смрти

ја још могу надати

за чијим одласком следити

ако ми ти на рукама

не можеш умрети?

.

 . .

Чекам још увек

у соби сенки

да твоја рука очврсне

и помилује ме по коси

пред сан

са упорном мишљу

да ће једна нова Библија

морати да буде написана.

Фото: Како настају бебе из епрувете; Википедија