Љепоте те ниђе не би,
Свјетлости, љубави и радости,
Покоран ја сам земљо теби,
Блисташ, препуна гордости.
Поносан сам земљо моја,
На сваки твој сиви камен,
Блијешти пун топлине, боја,
Твој огртач, чудесан, отмен.
Планине, стазе и ријеке твоје,
Земљо синова и јунака,
Нек све лепрша од среће,
Моли се свака мајка.
Нек је мирно море твоје,
Нек твоја ђеца срећно ţиве,
Нек све дише једном душом,
А, други, нек ти се само диве.

Фото: Црногорске планине; Википедија

Свака тековина, било у знању или у имању, стечена трчањем и трудом, мимо Бога, повећава жеђ за тековином. Ма и трудом стеена, но мимо Бога, таква је тековина грех.  А сваки гре појачава жељу за новим грехом.

Оно што се стече кроз Бога, оно чини човека задовољним, оно гаси жеђ.

Н.В: “Мисли о добру и злу“

Ево још једног у низу ведрог јутра у мом животу

Јутра кога сам лако осмехом широм оивичио

Ох! уранио сам да стваралачки замесим живот

Да ми неко друго јутро не би освануло крезубо

.

Најближи комшија са ћерком – сиромашан узор

Она – трком изронила из зоре и забацила ранац

Подочњачки плаво богато подпетнички високо

Потрчала низ камени пут послу који верно чека

.

Њен отац пресамићен од врелог жезла живота

Вири у буљаво око распуклог источног прозора

Према тамноцрвеним и жутим ветрима истока

Истичући живот му је виорио као ланена завеса

.

Други комшија мрав у зони промрзлог погледа

Обучен у уско сиво и непрегледно кривудање

И не обазирући се иде кроз свој живот мрава

Продужава у даљ пут танких ставки и опстанка

.

Желите ли хоћете ли тако понављајуће живети?

То није живот дугих и широких видика слободе

Устанимо из свете ноћи поскочимо будни свесни

Изнутра знањем богати испеглајмо изгужвани свет

Шума чаробна, од столетних дрвета,

Трава што небу се пропињу,

Тихошумних плаветних потока.

.

Говор птица чујем,

Милозвуком ветра путујем,

Дом осмехнути угледавам.

.

Поглед земљи спуштам.

Стазу од облица правим,

И њом безшумно корачам.

.

Силина љубави,

Цветне прозоре отвара.

Шире се мириси

Шарених колачића.

отпловивши далеко од јинг мен прелаза
путоваћеш пределима земље цху
иза тебе планине испред дивљина без краја
река тече и улази у пространство пустоши
месец обешен лебди небеско огледало
облаци бљеште палате у мору
воде завичаја једнако драге
пратиће твој чамац тисућама лиа

Љубавник је упитао љубљеног
Волиш ли себе
Више него што волиш мене?
.
Љубљени је одговорио
Умро сам за себе
И живим за тебе.
.
Напустио сам себе
И моје биће нек се избрише
Постојим само због тебе
.
Све што сам знао
Не треба ми више
А упознавајући тебе
Постао сам учен

.Изгубио сам сву своју снагу
У немоћи својој
Тобом сам снажан
.
Волим се
Волим те

Има једно место

Иза седам мора

Где цео свет спава

Спавати се мора

.

Има у том месту

Госпођица права

Која никад никад

Не жели да спава

.

.Има једно село

Иза седам гора

Где сва деца једу

Јер јести се мора

.

Има у том селу

Једно розе цвеће

Један јунак мамин

Који јести неће

.

Ја предлажем за њих двоје

Да се нађу да се споје

.

Не треба их прутом бити

Већ их треба ођенити

.

Па нека се цвећка

Са супругом нећка

Фото: Дечак и девојчица; Википедија

Погасићу звезде
на заљубљеним небу
нека уморна душа
у тишинама сања
један град
једну улицу
и некога
кога ноћас нема
драга
не могу догодине
чекати
да олистају баште
и замиришу бехари
белог багрема
…загрли ме ноћас
сутра биће касно.
..
Пусти ме судбино
не раздири ми груди
из душе ми куља
густи фабрићки дим
а пољима блеје
тужни ветрови
убоги сам странац
у туђем свету
…загрли ме ноћас
сутра биће касно.
..
Нисам лажни песник
и не крадем
туђе стихове
да заводим њима
несретне жене
ноћас сам лудо храбар
покупио сам
све вашарске бриге
и укротио чежњом
…загрли ме ноћас
сутра нас неће бити.

Хвала ти, Господе

за дарове многе

за радост

љубави, мира

светлости

и слоге…

Помози да откријемо

извор свој

и своје ушће,

нека љубав и мир,

заувек у нашем срцу

се роде…

Мудрошћу својом нас

награди

и наше душе спаси,

Господе!

С.М.Лекан: Преци, прошла будућност, треће небо

“Ој, Милице, ко ти гледа овце?“

“Нано моја, гледају се саме,

А ја гледам по селу јаране.“

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић

Фото: Чобаница, музика са Балкана; Википедија