ПАТРИОТСКИ БЛОК ИНИЦИРА ТУЖБУ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ ПРОТИВ СВИХ ЗЕМАЉА КОЈЕ СУ ПРИЗНАЛЕ „КОСОВО“

21.09.2012.
ФБР, Никола Алексић

Анализа промене начина приказивања територије Косова и Метохије на званичним сајтовима државних медија Енглеске после изношења предлога Патриотског блока о једино могућем решењу кризе на Косову и Метохији

Изношењем чињеница о противправном признању монструм државе Косово од стране педесетак проамеричких полтрона у јавност пред разговоре два председника у Сочију, г. Николића и г. Путина, створили су се услови да Србија, уз подршку највеће силе на свету (Руска Федерација), поднесе тужбу Међународном суду правде против сваке државе која је признала монструм државу Косово. Тужба би била потпуно основана, јер се базира на Повељи Уједињених нација, Резолуцији Савета безбедности УН 1244, Међународном праву и Уставу (још увек) суверене државе РС, оснивача и чланице УН.

Свако негирање јавно изнетих чињеница о противправном признавању монструм државе Косово, представљало би негирање основних начела постојања УН садржане у њеној Повељи, негирању постојања Савета безбедности УН и рушењу његових резолуција (за чланице УН обавезујућих), негирању Међународног права и гажење правног суверенитета и територијалне целовитости једне државе, оснивача и чланице УН. То би значио крах целог света, крах свих начела светске цивилизације, све на свету би убудуће било изложено распаду, сукобима, промовисању права јачег у међународним односима, а не повиновање Међународном праву и коначно, водило би планету Земљу у свеопшти сукоб.

На такав катастрофичан развој догађаја на планети Земљи тренутно нису спремне САД, због чега су притиском на дугме нашли првог гласноговорника светског јавног мњења и уместо јавног признања, заобилазним путем, почели су исправљати свој, свету, наметнути став.

Шта то значи за Србију?

Пре свега обавезу председника РС, г. Томислава Николића, да поднети Јавни захтев председнику Републике Србије од стране Патриотског блока, пред почетак разговора са председником РФ , г. Путином, примени у потпуности.

Република Србија мора поднети тужбе против свих држава које су признале монструм државу Косово, јер су та признања на основу Повеље УН, Резолуције Савета безбедности 1244, Међународног права и права чланице УН (Републике Србије) на правни и територијални суверенитет, у ПОТПУНОСТИ НИШТАВНА.

На основу пресуде Међународног суда правде, која не може бити изван Међународног права, Резолуције 1244 Савета безбедности, Повеље УН, Устава суверене државе чланице и оснивача УН, Републици Србији се пружа могућност да испостави одштетни захтев свим државама које су признале монструм државу Косово за материјално обештећење за све време за које је држава РС и њен народ, у сваком смислу, трпео од тренутка насилног одвајања дела њене територије и предаји осведоченим злочинцима на управљање.

Шта то значи за грађане Србије?

Промена става држава агресора према правном и територијалном интегритету Републике Србије, још више намеће обавезу грађанима Србије да изврше пресудни утицај на председника РС да изврши ону, једино могућу, предложену радњу Патриотског блока која би означила крај разбијању РС и заустављање агоније Србије-подношење тужбе Међународном суду правде против свих држава које су признале монструм државу Косово.

Шта то значи за Патриотски блок?

Пре свега, промена става агресора према правном и територијалном интегритету РС у односу на јавно промовисање монструм државе Косово, значи међународно признање Патриотском блоку, као новој друштвеној снази у РС лишеној личних или групних интереса, да је заузео једино могући став у решавању кризе на Косову и Метохији.

То уједно значи и недвосмислено признање светске заједнице да се у Србији створила нова самостала друштвена групација која ће бити изван могућег утицаја агресора и разбијача РС и која ће убудуће представљати у Републици Србији једину друштвену снагу која ће се борити за опште, а не за личне или групне интересе. Велико признање, али и недвосмислена претња. Имати за противника све оне одсведочене непријатеље Србије, представља признање, али и опасност од преусмеравања домаћих и страних непријатеља против једине друштвене организације која се бори за правну и територијалну целовитост РС и за живот и опстанак њеног становништва. Али управо та спремност Патриотског блока да се супротстави целом свету, осведоченим домаћим и страним непријатељима Србије, потврђује исправност начела Патриотског блока и моралну чврстину његових челних људи.

На крају анализе промене става представљања монструм државе Косово на ББС, морамо рећи да и поред свега, пресудну улогу на све изнето имају само грађани Србије. Ако Патриотски блок остане усамљен у својој борби за живот и опстанак Србије, сви напори за спас Србије ће бити узалудни.

На крају, за оне читаоце који нису имали могућност да се упознају са поменутим Јавним захтевом председнику РС, г. Томиславу Николићу, за решење кризе на Косову и Метохији, поново га чинимо доступним јавности.

ПАТРИОТСКИ БЛОК
Војвођанских бригада 17
21000 Нови Сад Србија
Бр. дел. : 004/2012
Датум:
тел.: ++381 (21) 420-175
тел./факс: ++381 (21) 529-096
E-mail:
patriotski.blok.nikola.aleksic@gmail.com
Web site: http://www.patriotskiblok.org.rs
Матични број:
Бр. жиро рачуна:
ПИБ:

_______________________________

ЈАВНИ ЗАХТЕВ ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
за спровођење
ПЛАНА ЗА ОЧУВАЊЕ ТЕРИТОРИЈАНЕ ЦЕЛОКУПНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
обухваћеног
ПРАВНИМ ОКВИРОМ ПЛАНА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Господине председниче Републике Србије,

За решавање кризе на Косову и Метохији и очување територијалне целолупности Републике Србије као суверене државе, чланице УН, постоје два решења:

• Правно и дипломатско решење,
• Војно решење.

Правно решење полази од чињенице да је Савет безбедности УН у складу са чл. 34 Повеље УН предузео мировну операцију на Косову и Метохији, усвајајући Резолуцију 1244 која је на правној снази и која није у потпуности спроведена (да се Војска Србије и Полиција распореде на КиМ на спољашњим границама Србије). Недозвољено је и противправно, према Повељи УН, да док траје мировна операција СБ на Косову и Метохији, чланице УН, а нарочито чланице ЕУ појединачно и преурањено признају за државу самопроглашену Републику Косово и Метохију, грубо се мешајући у унутрашње ствари суверене државе, иако је;

• Чл. 25 Повеље УН прописано да; ,,Чланови УН су сагласни да прихвате и извршавају одлуке Савета безбедности у сагласности са овом Повељом”, док је чланом 48 ст. 1 Повеље УН прописано да; ,,Акцију за извршење одлука СБ у сврху одржавања међународног мира и безбедности преузимају сви чланови УН или неки од њих, према одлуци СБ”,

• Сходно чл. 36 Повеље УН, СБ није дао инструкције чланицама УН да појединачно признају за државу самопроглашену Републику КиМ, што представља основ противправности поступања чланица УН све са намером и циљем да самопроглашена Република КиМ стекне статус не-чланице УН или пак, да стекне статус стране у спору са сувереном државом Републиком Србијом, што Република Србија такође оспорава, да би из тог статуса користила одређена права из Повеље УН.

Из наведених разлога, а опреза ради, у складу са чл. 33 ст.1 и чл.36 ст.3 Повеље УН, држава Република Србија треба да поднесе тужбу Међународном суду са захтевом да Суд утврди да је ништаво признање државе самопроглашене Републике КиМ које су учиниле појединачно и преурањено чланице УН у време док је на правној снази била Резолуција СБ 1244.

Подношење претходне тужбе Међународном суду са захтевом да Суд утврди, да ли је једнострано проглашење државе Републике КиМ у складу са међународним јавним правом, била велика грешка од стране Републике Србије, тенденциозно срачуната на неуспех као последица намерно вођене погрешне политике бившег председника Бориса Тадића и бившег министра спољних послова, Вука Јеремића (по политичком концепту Димитрија Љотића и генерала Милана Недића).

Војно решење, кога је веома погрешно избегавати, полази од оспособаљавања војске Републике Србије да војска Републике Србије врши своју уставну надлежност утврђену у чл.139 Устава Републике Србије, Закону о одбрани и Закону о војсци Србије, која би почивала на;

– Увођење регрутне војске, сходно чл.11 Закона о одбрани која је укинута увођењем професионалне војске предвиђене чл. 9 ст.1 тач.3 Закона о војсци Србије,

– Усвајању нове стратегије националне безбедности, нове стратегије одбране и нове доктрине о Војсци Србије, са усвајањем нових докумената;

• План одбране,
• Дугорочни план развоја и система одбране Републике Србије,
• Стратегијски преглед одбране Републике Србије,
• Систем управљања ваздушним саобраћајем,
• Управљање системом одбране,
•Демократска и цивилна контрола војске Републике Србије, које стратегије и документи ће се заснивати на:

– стручношћу, реалним и објективним чињеницама које ће почивати на спољним и унутрашњим претњама и чиниоцима.

– техничко-технолошком и кадровском оспособљавању Војске Србије.

У периоду у коме се војска Србије оспособљава, а није способна да врши уставну надлежност из чл. 139 Устава РС, недостатак отклонити закључивањем међународног уговора са Руском Федерацијом на одређено време, до особљавања Војске Србије, да војска Руске Федерације врши уставне надлежности Војске Србије, што дозвољава чл. 2 ст. 4 и чл. 3 садашњег Закона о одбрани којим је предвиђено да Република Србија одбрану може спроводити самостално и у сарадњи са другим државама (сопственим снагама и помоћу партнера), што дозвољава и чл. 51 Повеље УН-а, у оквиру институција система националне одбране, регионалне и глобалне безбедности.
У оквиру наведене правне солуције уграђена је стратегијска предност Републике Србије (коју не треба пропустити нити прокоцкати), да НАТО и САД неће ризиковати војни сукоб са руским војним снагама који би био почетак глобалног војног сукоба, јер се стратегија НАТО и САД заснива на стратегији ,,ниског интезитета” и стратегији ,,корак по корак” са великим опрезом да се војна и безбедоносна ситуација не отме контроли и прерасте у регионални и глобални сукоб. Исто тако, Руска Федерација би постигла свој циљ да у Србији добије војне базе, односно цела Србија би постала руска војна база, јер по књизи “Сјај зарђалих ракета”, аутора Вида Видовића, територија Косова и Метохије је прецизно дефинисана као индикативно подручје глобалног сукоба, а територија Србије је прецизно дефинисана као предњи крај одбране Русије, што су разлози да Руска Федерација прихвати закључивање војног споразума са Републиком Србијом, те би Ваш разговор са председником Путином у Сочију 11.09.2012. године, требао обухватити наведена питања.

Господине председниче,

Не знам шта раде Ваши саветници када на светло дана не излазе овакви предлози, шта више, бивша влада Мирка Цветковића је јавно признала да Влада Републике Србије нема и не зна решење за Косово и Метохију (што је крајње неодговоран приступ уз још неодговорнији приступ да се јавно истиче да Војска Србије није способна да брани земљу и народ и да се на КиМ неће примењивати војна решења).

Још нешто, Господине председниче,

Савремена политичка и економска мисао у Србији је у дубокој кризи и није спосбна да реши ни политичку ни економску кризу. Ви сте можда последња нада и Србији и српском народу и немојте пропустити да креирате ,,историјски исход”, па и по цену Вашег живота, односно Ваше главе, јер личности које се нађу на таквом положају и у таквим околностима су неминовно већ заложиле свој живот српској држави и српском народу.

Политички концепт ЕУ и НАТО савеза једним делом, апстрахује Гебелсов политички концепт Европског колективизма заснованог на моделу ,,Трећег Рајха”, кога је у то време у Србији заступао Димитрије Љотић, а персонификовао и спроводио генерал Милан Недић као председник ,,collabоrations govеrnment” да;
– Србији није потребан суверенитет, јер ће суверенитет државе и народа пренети на ,,Трећи Рајх”, симетрично томе, данас; Србија ће пренети свој суверенитет на суверенитет Европске Уније (ЕУ),
– Србији није потребна војска, јер ће ту улогу преузети ВЕРМАХТ, симетрично томе, данас; јер ће ту улогу преузети НАТО , односно ЕСФОР
– Србији није потребна полиција, нити државна безбедност, јер ће ту улогу преузети СС полиција и ГЕСТАПО, симетрично томе, данас; јер ће ту улогу преузети ЕВРОПОЛИС, ЦИА и сл.,
– Србији није потребна нити територија, јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ,,Трећег Рајха”, симетрично томе, данас; јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ЕУ,
– Србији није потребна монета, динар, јер ће бити замењена монетом ,,Трећег рајха”-рајхсмарком, симетрично томе, данас; динар ће бити замењен европском монетом, евром, при чему Европска Унија и НАТО савез не сматрају Републику Србију и српски народ европским партнерима, већ подређеним и пониженим, на исти начин како је Хајнрих Химлер током рата издао писану директиву својим јединицама ,,…да србе пре уништења треба прво понизити, па онда уништити, јер су поносан народ и другачије их није могуће победити.ˮ

У вођењу Републике Србије, није потребно бити политичко дете или унук Димитрија Љотића и Милана Недића, будите оно што јесте, Томислав Николић, Председник Републике Србије.

Уз ово писмо, достављамо Вам књигу „Сјај зарђалих ракета“ аутора Вида Видовића која ћеВам, надамо се, корисно послужити у Вашем послу.
С поштовањем,

Председник
Никола Алексић, с.р.

Пао још један албански мит: Шиптара за пола милиона мање на Космету

На Космету живи милион 739 хиљада 825 становника , од чега су 92,93 одсто Албанци или нешто више од 1,6 милиона.

У то су убројени и сви Албанци који живе ван Космета, а само се званично воде да су житељи ове јужне српске покрајине.Процењује се да их је таквих од 200 до 400 хиљада.

То је око  пола милиона мање становника у односу на процене УН и локалних статистичара. Такође, треба додати да су Срби скоро сто процетно бојкотовали попис.

На попису становништва на Косову регистровано 1.739.825 становника, од којих су 92,93 одсто Албанци, или свега 100.000 више него што је, бар до сада, имало право гласа. На наредним изборима око 300.000 гласача мање.

Реч је о коначним подацима пописа становништва објављеним у Приштини.

Попис становништва, уз бојкот Срба у северним и већем делу других средина јужно од реке Ибра, обављен је прошле године уз подршку Канцеларије за статистику европске заједнице, Еуростат.

Коначни подаци прошлогодишњег пописа показују да на 100 жена долазе 132 мушкарца.

На Космету је приметан пад броја становника у односу на процене броја житеља из 1991. године. Тада је, процењује се, на Космету живело 1.956.196 становника. Албанци су те године колективно бојкотовали попис на Космету.

Резултати пописа су чак изненађујући, јер је на прошлогодишњим изборима право гласа имало 1,63 милиона становника. То значи да ће укупан број бирача на наредним изборима бити око 300.000 мањи, што би могло изазвати прави лом на косовској политичкој сцени.

Од укупног броја пописаних, око 500.000 нема право гласа, па ће на следећим изборима гласачке листиће добити око 1,3 милиона грађана, односно око 300.000 мање у односу на претходне изборе.

До сада, као најозбиљнија процена броја становника Космета важила је процена тамошњег статистичког завода из 2005. године, према којој на Космету живи 2,2 милиона становника.

Свеобухватни попис становништва на Космету извршен је 1981. године и тада је на Косову живело 1.584.440 становника.

(РТС, србин.инфо)

Појављују се нови шокантни детаљи
о трговини људским  органима на Косову

Сергеј Василенков
Правда.ру  14.09.2012

Изгледа да истрага у случају “црног” трансплантолога на Косову долази на виши ниво. Тужилаштво Србије је успело да пронађе сведока који  је током 1990-тих био члан банде илегалних продаваца људских органа. Докази које је Тужилаштво пронашло су застрашујући. Али остаје велико питање да ли ће починиоци овог злочина бити приведени правди.

Порекло проблема

Србија и Косово су некада били део државе Југославије. Године 1945. Косово је постало Аутономна покрајина, у оквиру Републике Србије. Уз Србе који су живели на Косову, ту су се током Другог Светског рата населили и становници Албаније. 1974. године Југославија је усвојила Устав, према којем су српске покрајине добиле статус републике, без права отцепљења.

Косово је постало Аутономна покрајина са сопственим уставом и владом. Током 1980-тих година Аутономни статус Косова је укинут као резултат политичке  кризе који је захватио Југославију као и друге земље Источне Европе.

Према новом  закону који је усвојен у септембру 1990. године, Косово је задржало само културну и територијалну аутономију у оквиру Србије. Косовски Албанци се нису сложили са овим стањем ствари и почели су да стварају сопствену власт. 1991 године Косово је прогласило независност, као резултат незаконитог референдума.  Настала је такозвана република Косово на челу са председником Ибрахимом Руговом. Године 1996, основана је Ослободилачка војска Косова, (ОВК), чија сврха је била да се бори за независност региона. На Косову је почео терористички рат, у којем су наоружани побуњеници ОВК нападали и убијали на стотине Српских цивила.

У Марту 1999. НАТО трупе су интервенисале у  овом сукобу без одобрења УН. Они су започели са операцијама Савезничких сила, које су трајале до Јуна 1999 године, када се Југословенска војска повукла са Косова, а регион је стављен  под управу УН администрације.  У Фебруару 2008, Скупштина Косова, једнострано доноси одлуку о  независности, уз подршку САД и неких Европских земаља, што је изазвало нове етничке немире у покрајини. Бројне земље су признале независност Косова, укључујући Тајван, САД, Француску, Италију и неке друге земље. Међутим, стварни статус Косова остаје нерешен, чак и данас.

Случај “црне” трансплантационе хирургије је везан са ОВК активностима на Косову током сукоба са Југословенском војском, односно Србима, у 1990-тим годинама.

ОВК је током 1990.-тих била повезана са Ал-Каидом. Према “Washington Times-у” војници ОВК  су тренирани у камповима терористичке Ал-Каиде. Према  изјави Савету за иностране послове, (USA, Council on Foreign Relations) ова “војска” се издржавала зарадом од продаје дроге.

Како се испоставило још један извор финансирања ОВК била је илегална продаја људских органа. За ове сврхе су користили киднаповане Србе и остала страна  лица, током оружаних сукоба.

Напредак “црне“ трансплантологије

Ужасна илегална продаја људских органа на Косову била је добро организована. Криминалци су намамљивали лаковерне грађане  Русије, Турске, Молдавије, и неких других земаља на Косово. Ти људи су били спремни да продају своје бубреге за 15.000 €.  После операције урађене у нехигијенским условима, пацијенти нису добили ништа од оног што им је обећано. Многи од њих су ускоро умрли, док су криминалци њихове органе продавали својим купцима у другим земљама, за 80.000-100.000 €. Заробљени Срби су такође били “донатори“.

Главни Тужилац Међународног Кривичног суда за бившу Југославију, Карла дел Понте, постала је веома заинтересована за овај проблем. Објавила је књигу о овој теми, што је изазвало интересовање у свету.  2004–е године она је посетила логор у Албанији, где су извођене нехумане операције. Српски тужиоци су поднели кривичне пријаве поводом трговине људским органима.

Активност хирурга који су вршили илегалну трансплатацију добила је међународни публицитет у 2010 након извештаја Дика Мартија, члана Парламентарне Савета Европе. У својем извештају, је представио чињенице о активностима „црних трансплантолога“ на Косову 1990 . Извештај такође наводи да су људи из тима Хашима Тачија, Албанца, садашњег премијера непризнате „републике Косово“ учествовали у тим злочинима.

Тачијеви покровитељи из САД и НАТО савезници су знали за ове језиве активности. Британски Гардијан, у октобру 2011. пише да је криминална активност Хашима Тачија, описана у тајном документу НАТО. Међутим они не журе да гоне Албанце,  очигледно из уско политичких  интереса.

Дакле случај „црне“ трансплантационе хирургије, се не приводи крају. Пронађени  сведок је изнео језиве детаље о овим шокантним операцијама.

 Касних 1990-тих   у јеку су бли сукоби између  косовских Албанаца и Срба, током тог рата ОВК је заробила 300 Срба. Ови људи су одведени у Албанију.

Према изјави српског Заменика Тужиоца Бруна Векарића, сведок је био члан ОВК.  Сведок је прошао двонедељни тренинг како да вади људске органе.

Он је био сведок вађења срца једног од заробљених Срба а затим учествовао у транспорту органа до аеродрома у близини Албанске престонице Тиране. Сведок је лично отворио човеку стомак, при том није коришћена анестезија током тог захвата. Сведок је рекао да је жртва вриштала и молила за милост, а да је свуда око њега било прекривено крвљу.  

Штавише ОВК је вршила своје злочиначке активности и у време када су у покрајини боравили представници различитих међународних организација, попут Црвеног Крста, НАТО мисија, и новинари из многих Западних медија.

Јавност је била свесна ових злочина али није било одлучног корака да се ти злочини зауставе. Опис злочина ОВК, који је дао сведок,  је нови подстицај за истрагу бројних отмица и  илегалну трговину људским органима на Косову.

Хоће ли истрага бити доведена до краја? Да ли ће правда победити?

Како је изјавила Наташа Шћепановић, представник Удружења породица киднапованих и  убијених на Косову и Метохији, искуство са истрагама о активностима сукобљенеих страна на Косову показује да међународне организације излажу  српске жртве додатној дискриминацији. Због тога, додаје она, случајеви „црних“ трансплантолога, који су до сада истраживани нису дали никакве резултате. По њеном мишљењу то изазива сумњу у спремност међународних организација да нешто ураде по том питању.

Званичници ткз. „Републике Косово“ не доприносе овим активностима. Тако је косовски министар спољних послова Енвер Хоџај изјавио да је појављивање сведока злочина темпирано на обележавање годишњице независности Косова. Наравно званична Приштина не жели да баци сенку на руководство непризнате републике, јер је у ова кривична дела укључен Хашим Тачи лично. Због тога постоје озбиљне сумње у то да ће случај „црних“ трансплантолога бити доведен до логичног завршетка у блиској будућности.

Политичке и економске кризе настављају да тресу регион, и томе нема краја. На крају, ћутање оних из међународне заједнице који о овоме све знају, као и сложена истрага о доказима озбиљно ометају истрагу.
_____________________________

Превод са енглеског: Љиљана Јовановић (ФБР)