Положај Срба у Србији, и положај Срба у суседним новокомпованим државама има један заједнички параметар; А то је, да је дефинисан и условљен утицајем страног „јевропског“ фактора. Једина је разлика, да положај Срба у „сусједним државама“, под утицајем тог фактора, постаје свакодневно све бољи, а све у духу европских вредности када су у питању мањине; Наравно, да Срби нису претходно скоро комплетно етничко почишћени из тих „држава“, и сведени на безначајан број, „брижна“ ЕУ не би инсистирала на заштити права тих малобројних Срба (последњих јевропских „мохиканаца“)- Јер Срби су у свим аналитичким проценама „јевропских“ Балканских колонизатора и даље снажан „реметилачки фактор“, на истом простору.

Када је у питању положај Срба у Србији, приступ је другачији, из простог разлога јер су Срби још увек већински народ у својој држави, што „брижна“ ЕУ не може да нам „опрости“. И можемо слободно да кажемо да Иста ради из петних жила да нас и у властитој држави сведе на мањину. До постизања тог циља, став и интерес већинског Српског становништва се неће уважавати- Што је ова задња срамна „парада поноса“ и убедљиво доказала.

Мислим, треба „разумети“ ову однарођену власт у свом слепом праћењу Бриселских директива, јер та иста власт је своју, не само политичку, већ и физичку егзистенцију везала за (сада већ голим оком видљив) пропали пројекат уласка Србије у ЕУ. На страну, што сам формални улазак у ЕУ, не мора да значи било какав „бољитак“ за нашу нацију- Као што то можемо да видимо на примерима наших комшија: Бугара, Румуна, Грка и других.

Дакле, ова однарођена власт се према свом народу понаша као посада Титаника, која- Иако свесна колизионог курса са леденим брегом, али такође свесна и недостатка чамаца и појасева за спасавање, одбија да саопшти својим путницима (народу) трагичну истину, планирајући само властити спас. То је сурова истина, које је изгледа наш Српски народ, коначно постао свестан.

Бес и рушилачка енергија, којој је хомосексуална парада био само повод, и који су се сручили на улице наше престонице, у „изведби“ десетак хиљада Српских омладинаца (које је режим тако брзоплето крстио „фашистима“)- је само најава Почетка Краја једног од најсрамнијих „српских“ режима у историји.

Да је у питању Крај, показују расколи у владајућој „неприродној“ политичкој коалицији, где је очигледно, СПС министар полиције Дачић „заказао“ у адекватној употреби полиције према сили народа са којом је била суочена, чак свесно жртвујући физичку безбедност својих службеника.

Да буде још горе за овај „однарођени“ режим, поред буђења до сада „успавалог“ Српског народа, и поред раскола у политичком естаблишменту, долази и до раскола у самом државном естаблишменту.

То је видљиво из саопштења полицијског синдиката, који је очигледно „незадовољан“ ланцом команде поводом срамне „параде поноса“, која је била „трн у оку“ не само грађанству, већ и већинском полицијском корпусу, који дели исте моралне вредности са својим народом- И знак је будућих невоља, у том, једном од  „носећих“ репресивних стубова ове однарођене власти.

Такође видимо све веће незадовољство у свим другим сегментима државне управе, ових дана манифестовано штрајком у правосуђу, који ће несумњиво ескалирати и друге државне секторе.

Нажалост, овај обневидео однарођени режим, који економску концепцију Србије гради на банкарским кредитима, а не на здравој и самосталној привреди, се нада да ће ЕУ(и сама у економским невољама), и овај пут „купити“ социјални мир у Србији.

Сви ови горњи индикатори су били видљиви, и на крају су довели до „румунског сценарија“ у коме је крваво окончана диктатура брачног пара Чаушеску крајем прошлог века у Румунији.

Какав сценарио је намењен Србији од стране твораца „новог јевропског“ поретка, то нам остаје да видимо, али сада је већ јасно да ће у том сценарију први да извуче дебљи крај, сам однарођени „српски“ режим.

Зато није ни чудо да ових дана у министарствима пљуште оставке, пакују се кофери, верификују двојна држављанства- Једном речју „пацови напуштају брод који тоне“.

На нама грађанима Србије је да преузмемо кормило, и скренемо тај „брод“ са колизионог курса пре него што буде касно, не само за Нас појединце, већ и за нашу Отаџбину Србију.

 Србија Нема Алтернативу!