Миодраг Новаковић

5 новембар 2010

Чињеница да је на челу Србије човек за кога је префикс „Српски“ само политички жаргон и ништа више, а да у њему дубока и искрена осећања покреће онај други префикс из горње насловне сложенице- Хрватски (судећи према његовим личним безбројним изливима нежности према тој историјски доказаној „србождерској“ нацији) би требала да буде веома забрињавајућа за Српску нацију.

 

Дакле на челу Србије је опасан човек, и то веома опасан за властиту нацију…

 

 

 

Како друкчије окарактерисати човека за кога је валидна алтернатива Косову Европа- Што произлази из аналогног тумачења његове формуле „Да Европа нема алтернативу.“ Човека који се чак ни ту није зауставио (на том вербалном деликту) већ је и практично утабао пут Косовској независности, званичним одрицањем од УН резолуције 1244, и довођењем сепаратистичког сервиса Еулекса, на Српско Косово.

 

 

 

Како друкчије окарактерисати човека који- Када је након спомена референдума о независности у Републици Српској (као контрамере Косовској независности) и сабсеквентне претње тадашњег Хрватског председника Месића да ће уништити Републику Српску- ту исту претњу оћутао.

 

Свака нормална држава би у тој ситуацији упутила оштар демарш, опозвала амбасадора, тражила гаранције Савета Безбедности… Борис Тадић је оћутао; И потоњи Хрватски председници су такође оћутали- нису се никада оградили од те отворене претње агресијом према Српском народу.

 

 

 

Не само да је Борис Тадић оћутао оно што се не сме оћутати, и распричао се тамо где је било боље да је ћутао- Него је и непосредно после мучког признавања независности Косова од стране наших предаторских „сусједа“: Хрватске, Словеније, Црне Горе и других, пожурио да им на Сарајвском самиту пружи гаранције да ће држава Србија поштовати њихову територијалну целовитост и државни суверенитет. Замислите такво обраћање предаторским „сусједима“ који су управо починили недело равно отвореној агресији против Српске Државе-

 

Уместо отвореног демарша и стављања до знања да су сада питања свих граница на Балкану отворена, док се правично и у складу са међународним законима и принципима не реше… „Наш“ Председник је одлучио да се повије и „љуби им скуте“.

 

 

 

Како друкчије окарактерисати државника, који се заклео да ће штитити законе и уставни поредак државе на чијем је челу, и који је потом отишао са мандатом Народне Скупштине Србије у УН, да тамо прочита резолуцију  тог нашег највишег уставотворног органа- Дакле човека који је онда, тамо у мрачним кулоарима тог Њујоршког здања,  кришом и под будним оком његових Западних  налогодаваца ту исту резолуцију кривотворио, и дефакто „у име“ целог Српског народа признао независност Косова.

 

У нормалним правним системима и независним државама за такво чињење постоји само један израз: Велеиздаја!

 

 

 

Но можда Борис и није толико крив, колико је крив овај наш Српски народ што упорно и мазохистички њега и њему сличне бира на власт. У снажним државним системима и независним нацијама, био би императив да се људи сличног педигреа и менталног склопа спрече да дођу на власт;

 

Јер човек: Који се јутром буди уз „красне пјесмице“ Северине, коме су дражије природне љепоте неке туђе државе него властите- и ако то није довољно: Који долази из амбивалентне комунистичко-југословенске породице измешаног национа, који је према властитим речима у својој адолесцентној младости желео да побегне од људи и живи на Јадрану као пустињак светионичар (што упућује на његов  социофобичан карактер), да би евентуално (као и један добар део „сексуално збуњених“ социофоба) завршио студирајући абстрактну психологију, након које никада није ни успео да оствари успешну професионалну каријеру; већ је вођен неким мрачним силама у једном од најмрачнијих доба за нашу отаџбину, „неким чудом“ завршио на челу Исте-

 

Дакле такав човек нема шта да тражи на челу наше нације, што пре то схватимо боље  за све нас; Боље и за нашег „србофобичног“ и социофобичног Председника…

 

Србија има само једну алтернативу, а та алтернатива се зове СРБИЈА!