14 јул 2011

Напомена: Овај текст је аутор оригинално написао на енглеском језику и прилагодио га „тематски и стилски“ публици са енглеског говорног подручја.

… Одговор на горње питање је следећи: Не постоји буквално ништа на шта овај режим није спреман да би остварио своје циљеве! Да би преживео политички (али вероватно и физички) овај најнепопуларнији режим у новијој српској историји (према статистикама), је „озаконио“ употребу свих средстава репресије у циљу кршења основних људских слобода и политичких права властитих грађана- да не спомињемо практично непостојеће медијске слободе у данашњој Србији.

У свом најновијем политички „бесмисленом“ потезу, и својој политички мотивисаној судској одлуци, овај режим је уистину отишао предалеко. Сувише далеко према многим правним експертима, толико далеко да чак и његови Западни господари „перу руке“ од такве недемократске праксе…

Шта се овде тачно десило? Српска влада је наредила издавање судских налога да се затвори један већи број „Твитер“ налога, у поседу српских корисника, из земље и иностранства. Одмах потом Тадићев режим се обратио са званичним захтевом Твитер корпорацији за укидање тих налога!?

Разлог? Према самом Тадићевом режиму, власници тих налога су се исмејавали неке чланове режима, и зато су морали да буду укинути. Да, добро сте чули! Они у ствари нису учинили ништа протузаконито, они нису подстицали на насиље, нису чак ни ширили мржњу- они су  само исмејавали непопуларне, диктаторске, и према многима „монти-пајтоновске“ карактере српских лидера. И само због тога ти налози су морали да буду укинути, посебно ако се узму у обзир долазећи пролећни парламентарни избори… Верујте ми, биће још оваквих гушења грађанских и политичких слобода, у овој малој балканској земљи, под незваничном НАТО окупацијом.

Право питање јесте: Како то да „демократске“ Западне земље толеришу такву праксу у земљи под њиховом директном контролом? Имајте у виду, да су ЕУ и САД (НАТО земље), поразиле 1999, тадашњег српског председника Милошевића, користећи илегалну НАТО ваздушну (бомбардерску) кампању, да би потом „изазвали“ унутар Србије „оранж револуцију“, и евентуално довели на власт про-западни режим, који је данас оличен у веома непопуларном, и све више диктаторском лику председника Бориса Тадића (можемо чак слободно да кажемо, да је омражени грузијски председник Шакашвили у поређењу са српским председником Тадићем, права Мајка Тереза).

Ако се мало упустите у стање људских права, личних, политичких и медијских слобода у данашњој Србији, вероватно ћете се запитати, зашто Србија није на истој „црној листи“ са „диктаторским“ режимима у Либији, Сирији, Ирану, итд? Одговор је једноставан- из истог разлога, из кога Тунис, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Дубаи.. нису на тој листи. Ти режими, укључујући Србију, служе пре свега Западним интересима у региону, па тек онда свом народу. Тај систем функционише перфектно- наравно за „Западну цивилизацију“.

Стање људских права у Србији, о коме овде говоримо, је катастрофално, толико катастрофално, да чак многе Западне хуманитарне организације, па чак и владе, укључујући ЕУ, све више и више, и све отвореније и отвореније, критикују Српски режим због његовог кршења људских права и „гушења“ независних медија у Србији.

За тако нешто постоје ваљани разлози. Србија има најограниченији и најнедемократскији медијски закон у Европи- који као такав једино одговара Тадићевом режиму. Србија такође има најмлађу затворску популацију у овом делу света, састављену не од криминалаца, већ од политичких противника- другим речима у српским „средњовековног“ типа затворима су „смештени“ (у четвероцифреним бројевима) најмлађи политички затвореници у Европи, неки чак и деца!?

Та срамна листа се не завршава на томе… Српски парламент, контролисан од стране Тадића, је пре две године изгласао закон који дозвољава присмотру (без судског решења) свог интернет и другог електронског саобраћаја (телекомуникација). Недавно су изгласали вероватно најдраконскији Кривичи закон у Европи, који практично даје овлашћење режимској полицији да ухапси и задржи у затвору грађане до месец дана, (практично без судског решења) само на основу сумње да су они претња јавном реду и миру!?

Тако они данас хапсе људе због јавног истицања било каквих националних симбола, чак и званичне Српске заставе. Пре пар година, на дан када је у Београд долазио амерички потпредседник Џо Бајден, ухапсили су младог човека, на главном градском тргу, само зато што је наглас читао традиционалну српску хришћанску молитву. Овде морамо да напоменемо да у време тог хапшења, амерички потпредседник није чак ни стигао у Београд.

 Дакле, све је већи јаз између Српском режима и властитог народа…

… Као што сам претходно напоменуо, садашњи Српски режим је дошао на власт уз „помоћ“ Западних сила. Та „помоћ“ је спроведена кроз субверзивне обавештајне акције, и финансијски подржана са преко 60 милиона америчких долара, већином од стране америчке владе, али и немци и енглези су били „дарежљиви“ такође…

За узврат, Западне силе очекују од Српског режима да буде кооперативан и послушан, што они наравно јесу, чак у много чему превазилазе очекивања својих Западних господара. То је управо оно, што из дана у дана продубљује јаз између режима и народа, јаз који је из дана у дан све већи, и прети да прерасте у праву народну револуцију. Овај пут спонтану, и по тој дефиницији, много опаснију… И много више непредвидиву, него што је била она претходна (из 2001), коју су исценирале и спровеле Западне силе.

Српски народ има свако право да буде незадовољан. Током последње деценије, Српски прозападни режим је трговао територијама у суверенитетом земље,  само да би политички преживео (наравно уз Западну помоћ),  практично не добијајући ништа заузврат за своју нацију и своју земљу. Само празна обећања од стране Западних сила, које су овде само пратиле властиту Балканску агенду. Та агенда је економска колонизација, и  још важније (за САД и ЕУ) „натоизација“, целог Балкана.

За творце таквог плана, Српска нација је само била препрека на том путу, и за њих је било од приоритетног значаја да се Српска нација „распарча“ и онеспособи као самостална држава. Они су пракси постигли те циљеве, стварањем услова за етничко чишћење целокупне српске популације из Хрватске и са Косова, у време ратова деведесетих година, и ако то није било довољно, чак стварајући „независну албанску квази-државу“ на српском Косову и Метохији. И то до већ постојеће албанске државе: Републике Албаније!?

Штавише, они (Западне силе) настављају да стварају кризна жаришта унутар Србије, и припремају позорнице за нове сепаратистичке покрете и будеће „независне државе“ у оквиру остатка Србије. Циљ је да се потпуно „онеспособи“ Српска нација, коју они сматрају исувише независном, и исувише наклоњеном братској православној Русији- која је за неке „кључне играче“ на Западу, и даље онај исти стари непријатељ из доба Хладног Рата.

Да би постигли тај циљ, потребна им је помоћ од стране сервилног Српског режима, и они ту помоћ добијају. Можемо да слободно кажемо, да добијају за узврат много више него што су и сами очекивали. Улога Српског режима у „свему томе“ је веома проста. Његов посао је да држи Српски народ „дрогиран“ великим сном блиског проспекта уласка у просперитетну Европску унију. Колико је у стварности та политичка креатура (ЕУ) просперитетна, ми можемо да видимо свакодневно из садржаја насловних страна водећих медија.

У сврху остваривања тог „сна“, Српски режим је потпуно запоставио економију, распродао скоро све националне ресурсе, чак и „поклонио“ велики део српске државне територије- и на крају да би преживљавао од данас до сутра, прибегао позајмљивању све више и више пара, од оних истих зеленашких европских банкара, који управо бацају на колена националне економије Грчке, Шпаније, Италије, Ирске, итд. За већину је вероватно сувишно спомињање чињенице да ЕУ нема стварне намере  да прими Србију под своје окриље. Они се само служе тим српским „сном“ као шаргарепом, у њиховој перверзној уцењивачкој игри „шаргарепе и штапа“, са корумпираним Српским режимом. …И чак и ако се „то“ и деси неким чудом, то ће бити само онда када ће већ свако други бежати на супротну страну, и што даље од тонућег „евроатлантског Титаника“.

Како све више српских грађана постају свесни тих чињеница, тако они и све више постају огорчени на српски издајнички режим. Сам режим, истовремено постаје све више очајан- и као што смо видели на овом последњем удару на Твитер налоге српских грађана, и све више ирационалан. То све заједно чини тај режим веома опасним по свој народ и „своју“ државу- али такође и све опаснијим по самог себе!

Очигледно је да неки „људи“ нису ништа научили из славне и крваве историје Српског народа. Изгледа да никада нису научили чињеницу, да је Српска нација увек више ценила слободу и независност, него било шта друго… Чак, иако су та осећања била потиснута деценијама, за време комунистичке диктатуре и сабсеквентног испирања мозга под Брозовом владавином- и ево недавно кроз ову нову „евроатлантску“ жуту диктатуру и њихов начин испирања мозга, наравно све то уз свесрдну помоћ издајничког Тадићевог режима

Можемо слободно рећи, да та осећања у данашњој Србији поново излазе на површину, и једном када се Српска нација поново пробуди, на Балкану ништа више неће бити као пре…