Београдски пазар времена

 

Усменим споразумима и тихим спровођењем политике евроатлантске заједнице, Београд купује време у бици коју убрзано губи. Следећи албански корак у јужној српској покрајини је преузимање потпуне контроле над институцијама на северу покрајине, а званичном Београду у наслеђе остаје све евидентнија подела међу тамошњим Србима, пре него било каква ситна корист од обездржављујућих евроатлантских интеграција

Чињеница да је у уторак после подне одложено изјашњавање одборника четири општине на северу Косова и Метохије о усменом споразуму Србије и КФОР-а, односно о повлачењу грађана са барикада, наговештава дубоку поделу међу Србима са севера и даље релативизовање присуства српске државе на том простору.

Уместо заједничке седнице скупштина општина Лепосавић, Косовска Митровица, Зубин Поток и Звечан, Београд је добио својеврсно усложњавање проблема. Поред албанског политичког фронта, Београд ће од сада морати да рачуна и на то да више не може да утиче на вољу тамошњих Срба, чак и уз званичну подршку Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске.

Прве информације, које пристижу у време када настаје овај текст, говоре да је изостанак одборника из Скупштине општине Лепосавић био узрок одлагања доношења одлуке. Са друге стране, на КиМ могло се чути да је стваран разлог одлагања била велика неслога међу одборницима. Знатан број њих није желео да подржи усмени договор Београда и КФОР-а, оправдано сумњајући у искреност НАТО сила које српски медији називају “међународном заједницом”.

Неслога је могла јасно да се наслути и након изјаве начелника Косовско-митровачког округа Раденка Недељковића. Он је у понедељак људима окупљеним на барикадама саопштио да је од председника Бориса Тадића добио уверавања да “Србија чврсто стоји иза свог народа на Косову и Метохији” и да “неће дозволити да ико насиљем оствари своје циљеве на северу покрајине”.

Свако ко је пратио тамошња збивања, могао је лако да запамти политички аванс Бориса Тадића, намењен косметским Албанцима, упакован у реченицу “Србија неће ратовати”. Нико разуман од Србије не очекује одговор насиљем, али свако разуман такође не верује да се агресија на територију и народ може сузбити унапред датом обавезом на неборење.

Управо зато није јасно како званичник владе Србије, као што је Раденко Недељковић, може олако да пренесе обећање председника Тадића о томе да овај неће дозволити никакво насиље, када се сам председник унапред одрекао те врсте, узгред буди речено уставом загарантоване заштите властите територије и становништва.

Усменим споразумима и тихим спровођењем политике евроатлантске заједнице, Београд купује време у бици коју убрзано губи. Следећи албански корак у јужној српској покрајини је преузимање потпуне контроле над институцијама на северу покрајине, а званичном Београду у наслеђе остаје све евидентнија подела међу тамошњим Србима, пре него било каква корист од обедржављујућих евроатлантских интеграција.

Док цела Србије ишчекује да види шта ће се догодити са српским барикадама, стигла је најава да ће шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле у четвртак посетити албанску самопрокламовану државу на Косову и Метохији. Биће то посета у склопу мале балканске турнеје немачког министра спољних послова, током које ће овај посетити Хрватску и Црну Гору.

Према најавама, немачки дипломата разговараће са албанским премијером Косова Хашимом Тачијем, командантом КФОР-а Ерхардом Билером и можда ће посетити север покрајине. На том месту он неће саопштити вероватно ништа ново, осим да Београд и Приштина треба да успоставе што боље суседске односе. На путу ка тим односима, Београд неће уживати никакву благонаклоност Европске Уније и НАТО.

Наде Срба у споразум Београда и КФОР-а орочене су на 15. септембар. Оно што је за сада извесно, јесте да повратка на старо стање, које је било до интервенције специјалне албанске јединице РОСУ, неће бити. Неће бити ни одлучног супротстављања Србије напорима Европске Уније и НАТО да установе албанску државу на њеној територији.

Остаје да се види шта ће урадити албански премијер Косова и Метохије Хашим Тачи. Он је после споразума са КФОР-ом изјавио да у новонасталој ситуацији “Београд не може више ни да сања поделу Косова”.

Србија је показала широко разумевање за грб албанског Косова, регистарске таблице, испоруке струје, возачке дозволе, матичне књиге и што-шта још. Питање царинских печата за Београд је, исказали су српски званичници више пута то, више техничко него политичко питање.

Српски политичари на Косову и Метохији показали су и вишак наивности, преносећи наводно извињење команданта КФОР-а Ерхарда Билера, који је своје извињење Србима упутио преко свог неименованог политичког саветника. У нормалним временима, то се звало понижење или макар непристојност.

Иницијатива Београда да се утврди истина о трговини људским органима сада је у потпуној сенци напора Хашима Тачија да његов политички систем узурпира последње остатке дрпске државне власти на Косову и Метохији.

Само, за српске партнере из евроатлантске заједнице Хашим Тачи је и даље истакнути демократски лидер, а Борис Тадић остаје само варијација на тему Слободана Милошевића. Зато званични Београд уопште не треба да чуди, уколико косметски Срби обнове иницијативу од прошле године, када су неки од њихових лидера затражили да им Руска федерација додели држављанство или било какву другу заштиту.

Званична Србија очигледно нема политичку вољу да штити своје интересе, идентитет, станивништво и интегритет. Шта више, уколико би то чинила морала би да остане би без своје садашње политике која још увек грађанима саопштава да ће све недаће Срба Европска Унија кад – тад позлатити. (Глас Русије)