Посета председника Николића Русији, очигледно је постао важан догађај, који и код Руса и код Срба буди наду да ће односи две земље јачати и у будуће.

11.09.2012. Глас Русије

Колико су ове наде оправдане, сазнаћемо у наредним сатима. А сада реч дајемо слушаоцима и експертима „Гласа Русије“

Филип Кудрјашов, руководилац хуманитарног пројекта „Руси на Балкану“

Мислим да сусрет два председника мора да послужи не само за преговоре о бизнису, већ и за узјамне односе у области културе. То је већ довољно велики проблем. Јер, српска култура је богата и она би морала бити присутнија у Русији. Тим пре, што су Срби наша браћа. И ако би мегаполис као што је Москва могао да реши овај проблем, то би било одлично. У априлу сам био у Љубљани, престоници Словеније и тамо су већ саградили здање где ће бити смештен српски културни центар. То је савремено здање са великим салама за конференције, изложбе, сусрете, концерте. А у Москви, Срби се морају окупљати у амбасади, да се организују по малим салама или да концерте одржавају у изнајмљеним просторијама. У Србији такође има много руско-српских друштава, са којима ми сарађујемо. Са једним од њих, узгред, имали смо заједнички пројекат сакупљања књига на руском језику за манастире и школе на Косову и Метохији. То се дешавало уз подршку нашег амбасадора у Србији господина Конузина. Али, ми у томе нисмо финансијски учествовали. Ми смо преузели организацију на себе, тј. све се то заснивало на ентузијазму. И волели бисмо да се овакве акције уздигну на званични ниво.

Јелена Гускова, директор Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН

Данас је сва пажња упрта на сусрет Николића и Путина још и због тога што се садашња српска власт, за разлику од претходне, сусретала са руководством Русије, али никакве конкретне кораке није предузимала. Зато, од овог сусрета, ми пре свега очекујемо унапређивање руско-српских веза на свим нивоима. Друго, надамо се да ће овакви сусрети постати редовни, а обострана сарадња ће омогућити Србији пут ка самосталности. У исто време, руским руководиоцима је неопходно објаснити тачку гледишта руководства Србије у вези са читавим низом питања. Конкретно, то је позиција у вези са Косовом, да ли је Србија спремна да призна независност или ће остати доследна свом ставу да је Косово део Србије, као и питање придруживања Србије НАТО-у. При томе је важно пажљиво пратити реакцију Брисела и Вашингтона. Јер, Запад већ много година чини све, како би Русија и Србија окренула једна другој леђа. Због тога би овакви позитивни кораци морали да постану одговор Бриселу на све оптужбе упућене Србије на рачун наводне претеране самосталности у њеној унутрашњој и спољној политици..

Бранко Влаховић, стални дописник „Вечерњих новости“ из Москве

Други сусрет Томислава Николића са Владимиром Путином у току ове године изазива велику пажњу у српској јавности пре свега зато што се најављено да ће се у Сочију разговарати не само о енергетским питањима, него и о инвестицијама у Србији. Конкретно, за Србију је јако важно не само то што су у Москви, ове и идуће године обећали стабилизациони кредит, него да једноставно руски капитал и руски бизнисмени долазе и отворе производњу за коју су они заинтересовани, а да од тога буде обострана корист и да они добију производњу која би њима одговарала. А друга ствар, за Србе је много важно да се отворе радна места. То је за Србију данас питање број један јер је стопа незапослености велика. Стварањем радних места у Србији и већим запошљавањем, ствара се могућност да се повећа српски извоз. Сада се барата податком да је трговина Русије и Србије све већа. Али мора се знати да је проблем у томе да Србија има јако мали извоз у односу на то колико купује енергената и сировина из Русије и већ последњих десетак година постоји велики дисбаланс између српског извоза и руског извоза. Руски извоз је далеко већи јер је цена сировинама, енергентима, нафти и гасу стално расла, и због тога се повећавао трговински дефицит Србије према Русији. Мислим да је акценат на енергетским питањима врло важан због тога што ће, отварајући градилиште гасовода „Јужни ток“ Русија инвестирати новац. Најважније је данас да нове инвестиције отварају перспективу отварања радних места.

Марина Тодић, филолог, Београд

Надам се да ће после састанка председника Руске Федерације Владимира Путина и српског председника Томислава Николића пријатељски и братски односи измећу наших народа бити бољи. Такође се надам јачању културних веза. Било би лепо уколико би се развијао туризам између наше две земаље које заиста имају много природних лепота и историјских споменика. Јер, што се наши народи буду боље познавали, то ће боље моћи да сарађују како у економији, тако и на другим пољима.