ПАРАДЕРИ ЛАЖНОГ ПОНОСА

Пише: Драгољуб Збиљић

(Природне љубави и девијације или ишчашења)

 

          Кад је Бог стварао свет, створио је природу па људе. Створио је првог човека Адама. (По науци која данас влада, Адам је створен од мајмуна и мајмунице, Ева такође. Човеку није дата за то провера, па једни верују у једно, једни у друго.) А онда је Бог Адаму обезбедио једну жену – Еву. Ту је хришћански Бог био праведан према женском роду. Није жену потценио, није је је предвидео за ниже биће, али јесте је створио као биће различито од мушкарца. То су два људска пола, као што су два Земљина пола Север – Југ, два биолошка пола Човек – Жена, мушко ­– женско.

          Бог је предвидео, ради рађања и множења, постојање љубави и на основу ње полну љубав између мушкараца и жена. Зато је предвидео да се деца могу рађати и људски свет увећавати само љубављу између Човека и Жене, а не између Човека и Човека и(ли) Жене и Жене.

          Данашњи „парадери лажног поноса“, неприродно и антихришћански добили су, углавном на Запду, опште право на избор кога ће и како волети,  јер се ишло по томе да се свакој љубави тешко може командовати, али у њиховом случају то није ни Божја ни природна воља. Бог девијацију (застрањивање, ишчашење) није предвидео, али је није ни забранио. То може да буде изузетак, казна или датост ћудљиве природе. Истополна љубав није Божји циљ и, свакако,није природно, уобичајена појава или стање.

          Људи и жене су, по Богу, међусобно рођени браћа и сестре, ближа родбинска веза или општа хришћанска браћа и сестре по Богу и вери. Хришћанска даља браћа и сестре предвиђени су за ступање у међусобну љубав и породични живот ради реченог множења и очувања људског рода.

          У хришћанству Бог није предвидео да човек има више жена или да жена има више мужева. Мултипликовање (мноштво) у брачном и љубавном животу је такође нека врста девијације, ишчашења из природне уобичајености. У једним временима је тога било често, у другим ретко или чак и никако. Данас је и та девијација честа.

          Људски род је у греховима разних врста. Зато је само људски род, а није нико појединачно Бог. Само је Бог непогрешив и безгрешан. Само Бог зна шта чини и зашто чини. Људи то не знају, или бар не знају увек.

          Парадирање лажним поносом, дакле, уперено је у потпуности против хришћанства. Затро би ваљало да се сав хришћански свет брани од парадирања тим лажним поносом, јер је то то врста девијација, безверја, антихришћанства. Као што муслимански свет штити себе од онога што не одговара њиховом верском погледу на свет, тако и хришћани имају право да се заједнички штите од ове девијације, тј. од уличног парадирања лажним поносом, и то пред хришћанском децом.