Петар Милатовић: ПРЕМНОГО ГЛАВА ГОВОРИ, А НИЈЕДНА НЕ МИСЛИ


Никада забринутост за народ није већа него кад се сазна да је најпопуларнији слоган “Два метра без геометра“. Тешко тој земљи у којој памет више не станује. Тешко тој земљи у којој се патриотизам мери степеном националног велеиздајства. Тешко земљи у којој су интернационалне идеје носиоци националног препорода. И у једном и другом случају реч је о контролисаној свести из истих страних центара.
Тешко цркви у којој попови не верују у Бога. Они су ближи ђаволу који држи тас и цеди кап по кап туђе доброте. Далеко су од цркве такви црквењаци у цркви!

30.09.2012. ФБ профил Petar Milatovic

Петар Милатовић – књижевник, члан Удружења књижевника Србије (УКС), Удружења књижевника Црне Горе, аустријског удружења књижевника

Тешко земљи која је захвална свакој чизми која је гази. У тој земљи располутише се на Обилиће и Бранковиће и у том располућивању најгласнији су они који су на ћутање обавезни, јер ни једни ни други нису били људи кад је требало дићи глас савести, храбро су ћутали, а сада су се, после свршеног чина, једноставно раскодакали! Као да својом галамом и једни и други хоће да сакрију властите кукавичлуке, једине њихове карактеристике нечега што се зове – елементарна грађанска храброст!

Народ који је од једног атеисте начинио Бога одлази у другу крајност, чак до те мере, бојим се, да ће нам некадашњи јахачи попова ускоро држати проповеди са олтара!
И где је ту место паметном човеку, ономе који до држи до речи, достојанства? Сигурно није ни међу једнима, ни међу другима, ни међу њиховим Обилићима и њиховим Бранковићима. Није, јер су и једни и други ижђикали испод Брозовог шињела! Како би и било кад је чојство негативна особина и код једних и код других? О витештву духа да и не говорим. То је највећа апстракција и за једне и друге. А тек јунаштво? Е пред њим се лако удруже све могуће кукавице. Уједињује их страх. Страх од чојства, витештва, јунаштва!
Зар се треба онда чудити зашто су најпаметнији, најспособнији, најлепши и најкреативнији, најкуражнији, елита целог народа, данас практично изван свих актуелних погибељи на свим нивоима, с лева, десна и по средини, од врха до дна и обрнуто? Не, не треба се чудити. То је логична последица нелогичног вођења народне политике. То вођење народне политике свело се на значај обичног сеоског дућана и ништа више! А елита не пристаје на ћепеначку психологију. Не пристаје зато што је суочена са чињеницом да на малом простору премного глава говори, а ниједна не мисли! И ту престаје сваки разлог за ангажовање умова високих домета!
Калдрму треба препустити калдрмисаним мозговима који су најзахвалнији потрошни материјал за све тираније и деспотије. Разборитима и честитима ту места нема!

Постави коментар