О србијанској нацији – Одговор проф. Драгољубу Збиљићу
13.10.2012. ФБР аутор Весна Веизовић
Србијанци нису нови израз, самим тим нису нешто ново – произишло из нечије фикс идеје. Сматра се да је Вук Караџић међу првима употребио израз Србијанци да би означио Србе који живе у границама тадашње Србије. Међутим, тај израз је доста старији, али је његова званична употреба почела да даје назнаке буђења србијанске нације, њено рађање након вишевековног ропства под Турцима.
Израз Србијанац или Србијанка обухватио би све Србе и остале лојалне грађане Србије који живе у границама Србије. У овом тренутку Србија обухвата централну Србију, Војводину, Рашку област и Косово и Метохију. Сви њени становници од Призрена до Суботице били би Србијанци или Србијани, било да су у питању Мађари, Бошњаци, Црногорци,Шиптари или било који мањински живаљ.
Зашто је то потребно?
Појединци сматрају да би тај израз Србијанци међу Србима направио још већи јаз. Међутим такви не схватају да би случај са заокруживањем нације био управо супротан.
Док непријатељи у сред Србије стварају нове нације, групишући своје народе, као што су на пример Бошњаци урадили, исто што покушавају и сепаратисти на северу Србије „правећи“ Војвођане или Власи на истоку, и на тај начин потражују делове територија Србије као већ формирана нација којој је потребна држава; ми се устручавамо да створимо, односно обновимо своју Србијанску нацију, која би ујединила све те народе и оставила их без „кеца у рукаву“ да под изговором националности наставе са даљим распарчавањем.
У једној озбиљној држави, каквој тежимо да постане Србија, не може бити више од једне нације. А то свакако неће бити бошњачка или војвођанска већ србијанска, јер нити ми живимо у земљи бошњачкој нити војвођанској, него су и Војводина и Босна србске земље.
Значи тај корак обједињавања свих народа под један назив, државе у којој живе, Србије, мора бити србијански.
Важно је напоменути да се тим народима, мањинама које припадају неким другим народима, на овај начин не угрожава њихова народност нити је то удар на њихову етничку припадност.
Као што су сви становници Америке – Американци, и имају америчко држављанство, и самим тим припадају великој америчкој нацији, они се нису одрекли своје народности, али не потражују признавање своје нације.
Значи по истом том принципу би и у Србији, свака народна мањина задржала своју етничку припадност као и до сада. Свако од њих би по народности био Мађар, Румун, Русин, Словак, али би њихова националност била Србијанска по имену државе у којој живе.
Највише неслагања по питању србијанске нације долази од Срба који живе ван граница Србије. Наиме, они сматрају да ће се усвајањем овог назива направити још већи раскол међу Србима. Не схватајући да ће се овим посрбијавањем угушити „Југославија у малом“, јер више неће бити националних мањина већ искључиво припадника других народности чија је националност србијанска. Срби из области које тренутно нису у границама Србије такође треба да теже ка припајању својој матици (Семберија, Брда, Бока Которска, Славонија, Херцеговина). На тај начин ће и они постати Србијанци. Тако уређена и увећана (природно) држава са дефинисаном србијанском нацијом може бити само јача.
Проблем већине је тај, што не прави разлику између појмова нација и народ. Управо такви говоре да не може постојати србијанска нација већ само српска. Међутим, не може сваки становник Србије бити Србин, и самим тим не може ни постојати српска нација, јер би у том случају ми покушали једну неприродну ствар да неку мањину силом посрбимо и тако начинимо атак на њихову народну припадност. Док Србијанац мора и може бити сваки држављанин Србије јер је то националност, односно сваки становник Србије мора имати држављанство Србије да би био њен законит држављанин, а то држављанство неће бити српско јер он није Србин, већ србијанско јер примањем тог држављанства он постаје Србијанац ма које народне припадности он био. Самим тим та два појма србски народ и србијанска нација су разграничена и дефинисана.
Управо онима којима данас смета настанак србијанске нације до недавно није није сметало да се називају Југословени, за време постојања Југославије. У тој Југославији назив Србијанац се временом извргнуо руглу, омаловажавајући је Срби су заправо изгубили појам о самом значењу те речи. Претапајући се у Југословене, који нису никада били нација србске државе већ једне неприродне творевине, они су оно што је још Милош Обреновић започео, стварање србијанске нације, потпуно заборавили и прихватили комунистичку истину у којој је србијанство нешто погрдно.
Они такође заборављају да су у тој Југославији само Срби били ти који су се одрекли и своје народности и своје националности. У Југославији су Хрвати били Хрвати, Словенци Словенци а Срби Југословени.
То значи да Хрвати своју националност нису ни изгубили па нема потребе да је данас обнављају. Када неко пита: Због чега Хрвати не створе хрватску нацију која ће имати Хрватијанце? Постоје два одговора.
Прво је – нас не треба да занима шта ће радити Хрвати и како ће они уређивати своју земљу, која је само протекторат Аустрије и забавиште ЕУ.
Други одговор је да су народи који су постајали слободни и независни од стране византијског цара, и када је њихова црква постајала независна од цариградске Патријаршије, значи само православни народи су (Када Хрватска није ни постојала), добијали уз свој назив и звук ИЈА.
Тако да ако на префикс СРБ, додамо звук ИЈА, добијамо СРБИЈА, даље простом граматиком ако придевски променимо именицу Србија, добијамо – србијански, Србијанац, Србијанка, Србијанци.
Данас имамо ситуацију у којој већина Срба слави Путина, жели да се Србија окрене Русији и да се уз њену помоћ отргне из канџи запада, диви се њеној храбрости, али, чак ни сам народ не сме да се осмели и заиста начини један корак ка томе. Током целе изборне кампање Путин је говорио о великој расијанској нацији у којој живи 300 различитих народа и етничких група. Јасно је да њега нико није питао о каквим он то Расијанима прича кад постоје само Руси и руска нација. У Србији међутим већина људи посматра живот како пролази поред њега, желећи да га учини бољим а истовремено плашећи се да учини први корак. Начинимо онда тај први корак, будимо храбри и одважни!
Весна Веизовић
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
„…Као што су сви становници Америке – Американци, и имају америчко држављанство, и самим тим припадају великој америчкој нацији, они се нису одрекли своје народности, али не потражују признавање своје нације.
Значи по истом том принципу би и у Србији, свака народна мањина задржала своју етничку припадност као и до сада. Свако од њих би по народности био Мађар, Румун, Русин, Словак, али би њихова националност била Србијанска по имену државе у којој живе…“
Опрезно са овом аналогијом која у основи нема довољно снаге да изрази намеру аутора и може довести до погрешних закључака.
Сви становници Америке јесу Американци јер не постоји изворна етничка традиција која би остварили кохезивни капацитет.
Са друге стране, поставља се питање, како би се у том конгломерату „Србијанаца“ идентификовали Срби? Ако би свако по народности остао (оправдано) Мађар, Румун, Русин, Словак, шта би (п)остао један Србин?
И најзад да ли се у тој мери може поједноставити сложени однос народа и нације у мери да се први може подвести под други (како наводи уважена ауторка) а с обзиром на чињеницу да су припадници једне нације специфични по томе да имају заједнички идентитет и готово увек заједничко сродство и порекло у смислу наследства. Надаље, национални идентитет подразумева препознавање специфичности одређене групе као и лични осећај припадности…
С Поштовањем,
С.Трифуновић
По овоме испада да сви Срби у БиХ припадају „босанској нацији“, а приватно могу да буду и Срби. Даље, Срби у ЦГ овом принципом постају црногорци, а у својој кући могу да буду и Срби.
Укратко, у ЦГ, БиХ и Хрватској би Весни могли да дају награду за животно дело, јер њена схватања ове теме ни хрвати боље не би могли да осмисле. Поред нове дилеме да ли смо Српска или СрБска нација, Весна се сетила да нам утера и Србијанску нацију за размишљање.
И господин Никола Алексић уместо да се бави оним што му иде најбоље од руке сада даје подршку овој небулози и нервира људе који га поштују.
Већу коску Весна није могла да баци међу Србе. Са оваквима какви смо…нама непријатељи стварно не требају…
nije jasno o kakvim koskama pricate?
pa vi imate vasu samostalnu drzavu,obezbedili ste dominaciju u srbiji nad srbijancima ili srbima iz srbije i ostalim autohtonim drzavljanima ….
pa pripojite vas maticni prostor kad ste tako uvredjeni pojmom srbijanac ,pa kad pripojite svi cemo biti bas ono sto vi izaberete.
zasto ne kazete odakle ste,jer za raspravu je veoma vazno.
koliko toga treba da se sakrie iza onog svi smo mi samo srbi?
sta treba da se sakrije,ili ko treba da se sakrije iza ovoga?
kako mogu biti antisrbi ,srbi?
kako mogu biti oni koji patoloski mrze srbiju,sve sto pocinje na srb, deo srpskog naroda?
kako mogu biti isto, oni koji hoce sa srbijom i oni koji nece,oni koji gledaju da se ogrebu o budzet srbije ?
Свака част на изнетој анализи о држављанству Србије! Честитамо и прихватамо без резерве, срдачан поздрав, Никола Алексић
Хвала најлепше господине Никола!
Мени је драго што је Весна упућена, боље од мене, у појмове нација и народност. Мени је то готово свеједно.Знам неке дефиниције о томе, али је у својој љубави и за српски народ и за српску нацију не осећам неку разлику. Но, то што је не осећам ја, не значи да је објективно нема.
Видим да В. Веизовић влада и језичким објашњењима у вези с речима Србијанац, србијански и слично.
Ово што је Весна говорила да је потребно изградити србијанску нацију, нисам довољно мудар да се одмах определим,а осећам да Весна има јака објашњења зашто би то било корисно. Ипак, треба ми време за размишљање да бих одмах рекао да идентично тако мислим и ја. Није ми довољно јасно шта бисмо добили, а шта изгубили ако стварамо српску нацију на подручју територије којој не припадају сви Срби. До сада се увек мислио да су Срби (па ма се рачунало у то као народ или као нација) шири појам од појма Србијанци. Србијанци су за мене до сада били само део Срба. Веснин појам Србијанци којима би национално требало да теже и други Срби из других области није ми довољно јасан. Мада, ако упоредимо италијанску нацију, онда то што говори Весна може да има смисла. Али,Италија нема области назване по Италијанима, док Срби (пошто нам још не дају да се објединимо, но би још да нам и Србију поцепају)имају Србију и републику Српску (у оквиру БиХ, али је то ипак српска република, а у оквиру Југославије свим републикама је дозвољене осамостаљивање). Како ће се осећати Срби баш из Српске ако треба да теже да буду Србијанци као нација. Да ли би то значило, кад се једном сакупимо (а мораће једном да будемо заједно, ако је могла Југославија да буде заједно једно време, зашто Срби не би могли да буду трајно у једној држави некада?), да бисмо били Србија или Српска? Мени је,некако, дражи назив да будемо држава Српска (Краљевина Српска). Ако се упоредимо с Русима и с државом Русијом, да ли су они национално Русијанци? Чини ми се да у као нација Руси.
Много верујем Весни Веизовић. Доказала се више пута да јој је мисао јака,а знање велико. Имам велико поверење у њено расуђивање…
Мислим да би било корисно да се још неко јави и да каже своје гледиште о овој теми.
Ако дозвољавате уважени професоре да прекинем расправу и убацим нови моменат за јавну дебату. Можда сте приметили да у својим написима користим нови израз „Србендијанац“. Вредно радим на пројекту којим ћу заступати „нови“ прагматични назив за Србина православне вероисповести у духу „новог“ времена. Србендијанац треба да буде назив за прагматичног традиционалисту који има знање да се суочи са свим изазовима новог медијског поретка, свестан својих извора и бенефита православља. Тако нам Бог помогао.
Мали додатак разговору с Весном Веизовић
Оно што од мене врло уважена Весна Веизовић каже да је Србијанац свако ко има држављанство Србије (па ма био Мађар, Албанац, Рус, Русин или ма ко) јесте Србијанац на исти начин како је свако у Америци Американац (па ма био Србин, Мексиканац, Кинез или ма ко други), то ми је сасвим логично и у томе смо се одмах сагласили, јер сам и ја у свом тексту о томе већ говорио. С тим што, наравно, свако негује своја мањинска национална осећања баш као што таква осећања, претпостављам, свако има права да негује и у Америци. У том случају не би се догодило као данас да неки играчи, на пример, погну главу када треба да се пева Химна Србије, јер је код нас то друкчије него у Америци. Не можемо ни замислити, а камоли да би се то могло стварно десити да у Америци некоме буде непријатно што треба да слуша америчку химну. Очигледно су код нас претерано јака национална осећања свих других у Србији, само Срби се помало снебивају да кажу да су Срби. Овде су прејаке сепаратистичке тежње других, па им се зато не слуша химна државе Србије, док је и у Америци, и у Франсуској, и у Енглеској, и у Немачкој, па код свих других јак осећај за државу, птосто постоји култ државе, па се не би нигде више могло догодити да неко неће да пева или чак ни да слуша химну државе у којој живи. Наше су националне мањине научене у Југославији да имају своја јача национална исказивања нације од нас Срба, зато су само у Србији и данас тако јаке сепаратистичке тежње неких националних мањина. Неке су мањине,па, сасвим коректне. Нажалост, неке нису. Које су, објективно, коректне мањине, а које нису — показивало се неколико пута у непосредној прошлости. Једна је мањина изразито сепаратистичка, док су друге ипак умереније.
Могуће је да би изграђивање „србијанске нације“ помогло да све мањине поштују српску државу баш колико и српске мањине у другим државама поштују тамошње државе.
Јасно је да ће мањине тешко прихватити тај израз и то и није неки проблем колики проблем су Срби који би се и данас звали радије Југословенима него Србијанцима.
А зашто се Срби не би звали Србима? М. Новаковић
Ви стално, као и сви чколовани из језуитско-коминтерновских уџбеника, тупите о ономе што нико не помиње и не спори. Срби се увек зову Србима, и звали су се, и зваће се. Али Ви, и сви који су чколовани на коминтерновским програмима, стално називате Србима оне који само носе србска имена и презимена а деловање им сасвим противно Србству, а чак називате Србима и оне који на попису се изјаснише другачије. Србин је титула, и не може се свако недостојан тако називати. Срби су миленијумима војно-владарски сталеж и ту не може свако се трпати.
Свако добро …
Ево и подпоре : http://www.youtube.com/watch?v=cKVZ2kzlq6U&feature=relmfu
Блаженопочивши владика будимски Данило (Крстић) је међу првима јавно беседио о зарази антисрбијанством, веома погубној зарази. Слава му и вечнаја памјат.
* Ma kakvi Srbijanci totalno i jezički konstruktivno je netačno. Držite se onoga kao SRBIJA=SRBSKI a ne SRPSKI. To je zbog toga što ako normalno izgovoriš SRBSKI ili SRPSKI zvuče obe reči SRPSKI pa da nebi čitali reč po reč kao drugi narodi, uz to je SRPSKI jer je i lakše izgovoriti SRPSKI. * *Takodje SRBIJANCI zbog SRBI(J)A zbog slova (J) po konstrukciji reči od SRBIJE dolazi pravilno SRBIN – nije potrebno nikakvo narečje koje je došljacima dovedeno.* * Pravilno bi bilo Srbija, Srbin i srpkinja. Nikakvi Srbijanci i srbijanke prestanite da nas više učite srpski. Hvala* * * *
**Ljuba Jovanovic smederevac* * * *
P.S. I po Vuku je jezik doteran on je dao samo osnovicu.*
nesto sto je jasno u svakoj zemlji u srbiji je predmet diskusije.
dugo je srbija robovala tudjim jugoslovenskim interesima i idejama,dugo su nam raznorazni jugosloveni tovarili samo sulude ideje i nesrece na vrat.
u srbiji ne nastade drzavljanstvo kako treba ,pa nam se ideologija ante starcevica dogodi, da svi srbi treba da zive u srbiji.
sta se sve izdogadjalo u srbiji od 45-e, a sve na stetu srba iz srbije i ostalih autohtonih drzavljana srbije mogu se romani napisati.
bas ti srbi iz srbije i ostali autohtoni drzavljani srbije koji svi unese u srbiju svoju ocevinu,dedovinu su srbijanci.zasto mnoge iritira samo pominjanje srbijanaca?
zato sto su srbijanci nesporni ,autohtoni drzavljani srbije.
jugosloveni su uspeli da se drzavljanstvo srbije deli ko da je krompir ,dovoljno je samo da promrmljas u bradu da si srbin i sve funkcije su im u srbiji dostupne.
kada smo svi samo srbi, vesta i lukava jugoslovenska politika nadmoci ljudi koji su iz bivsih jugo drzava dosli ce se nastaviti i posle odvajanja njihovih maticnih drzava.
oni se samopostavljaju u sred srbije a srbijanci/svi autohtoni drzavljani/ cute.
tekt vesne veizovic je odlican
Vesna dobrano grijesi. Nije uvreda Srbima van Srbije da koriste izraz Srbijanac, cak sta vise taj izraz se moze cuti u Republici Srpskoj. Nego je uvrijedljiv upravo Srbima sa terotorije Srbije, oni ne vole da ih zovu Srbijancima. I u hrvatskoj postoje samo hrvati, a ne neki hrvatanci, doduse oni su dobro ocistili svoju teritoriju pa ne moraju da razmisljaju sta ce manjine misliti o tom izrazu „hrvati“. na zalost Srbija jeste najtolerantnija drzava mozda i u cijeloj Evropi, pa otud ti silni novi narodi i njihove teznje da otrgnu dio Srbije za sebe, u drugim drzavama se te separatisicke tezne rjesavaju vrlo brzo i brutalno. ali posto su vladari odlucili da Srbiju izbrisu sa karte Evrope mi nemamo pravo da odbranu suvereniteta.
Gospodjo, vama ocito gramaticke logicnosti/nelogicnosti nisu najjasnije. Ukoliko bi sledili vasu logiku u Indiji bi ziveli Indijanci, sto je priznacemo smesno i netacno.
Kazete: „У једној озбиљној држави, каквој тежимо да постане Србија, не може бити више од једне нације.“ To vodi zakljucku da ne pravite razliku izmedju drzavljanstva i naconalne pripadnosti, sto upucuje na neobrazovanost. Iznosenje ovakog stava zasluzuje najstrozu kaznu i sramota je kako za drzavu tako i za vas licno. I ko vama daje za pravo da sudite ko ce se kako opredeljivati i zvati. Cemu ste vi doprineli u toj zemlji, te smete tako da govorite. Ogranicite se na ono sto ste sami stvorilio i stekli, a Srbiju i Srbe ne sramotite takvim „finim“ izjavama.
Само да исправим ово што је професор рекао о Француској, о култу државе, химни, итд… Поптуно је нетачно да у Француској постоји култ државе, нити се ради на асимилацији оних који су дошли у Француску, Кад кажем асимилација, мислим на то да се учини све да се ти странци осећају као Французи. Ситуација је тотално супротна, Пре пар година, на париском стадиону, који се налази у предграђу Париза (онај део града где највише живе досељеници из северне Африке) се химна није ЧУЛА од ЗВИЖДУКА из публике! А данас левица предлаже да почне да се учи арапски у школама…
Што се тиче поређења између Србије и Америке, погрешно је, Америка се састоји искључиво од мањина (које су данас постале већина захваљујући геноциду над Индијанцима) и они су своју нацију морали да граде на стварању нечег новог, а свима заједничког: а то ново је „америчка нација“ и химна… Србија је земља Срба, у којој живе и мањине. тј није вештачка творевина као Америка.
КОМЕНТАР УРЕДНИКА- СРБски ФБРепортер ПОТЕНЦИРА ПЛУРАЛИЗАМ МИШЉЕЊА И КОД НАШИХ АУТОРА И ЧИТАЛАЦА(коментара), ЈЕР СМАТРАМО ДА ЈЕ ТО ЈЕДАН ОД НАЧИНА ДА СЕ У НАШЕМ ДРУШТВУ РАЗБИЈУ (РЕЖИМСКИ) МЕДИЈСКИ ТАБУИ, И О НЕКИМ „ОСЕТЉИВИМ“ ТЕМАМА ПОВЕДЕ ОТВОРЕНА И КОНСТРУКТИВНА РАСПРАВА, КАКВА НИЈЕ БИЛА МОГУЋА У ПРОТЕКЛОМ ДЕЦЕНИЈСКОМ ПЕРИОДУ „ЖУТЕ МЕДИЈСКЕ РЕПРЕСИЈЕ“.
ИСТОВРЕМЕНО МИШЉЕЊА НАШИХ АУТОРА, ПОПУТ ОВОГ ИЗРАЖЕНОГ У ОВОМ ТЕКСТУ, СУ ИСКЉУЧИВО ЊИХОВИ ЛИЧНИ СТАВОВИ ПО ТИМ ПИТАЊИМА- СА КОЈИМА МИ КАО РЕДАКЦИЈА НЕ МОРАМО НЕОПХОДНО ДА СЕ СЛОЖИМО, АЛИ И НЕ ЖЕЛИМО НИ ДА ИХ ЦЕНЗУРИШЕМО, УПРАВО ИЗ ПРЕТХОДНО НАВЕДЕНИХ РАЗЛОГА…
П.С.
Ја лично се не слажем са неким горе наведеним ставовима аутора Веизовић, и по мом „аматерском“ мишљењу, у новијој историји термин „србијанац“(који је територијална а не национална одредница) је коришћен углавном у пежоративном виду према „Србима из Србије“- али оно што сам приметио ( и што је по мени много значајније) проучавајући неке историјске документе (и узнемиравајуће), посебно у данашњем контексту „културног геноцида“ над Српском нацијом), јесте да је тај термин посебно потенциран у време НДХ од стране усташког руководства, као дефиниција Српске нације, проглашавајући Србе „србијанцима“, али само оне који живе у Србији, и тиме (ин)директно негирајући постојање Срба ван Србије- нарочито у НДХ, где су они проглашавани „хрватима православне вероисповести“. Недавно смо видели да је такав НДХ пројекат на неки начи и финализиран стварањем „Хрватске православне цркве“ у данашњој неофашистичкој Хрватској. Дакле моје (наглашавам поново лично и „аматерско“) мишљење јесте да поред постојеће Српске нације, је веома опасно потенцирати стварање неке нове „србијанске нације“. што може само да иде на руку разбијачима Српске нације (у целини), која постоји не само у Србији, већ у свим Српским земљама на Балкану. Без обзира где живимо и којим регионалним акцентом говоримо, сви смо ми Срби, дакле једна нација. Увођење термина „србијанска нација“ само би водило даљој разградњи нашег „Српског национа“. Србијанац, по мени може да буде искључиво територијална одредница, којом сами грађани могу, али не морају да се „дефинишу“ територијално. Што се тиче држављанства- постоји само једно и то Српско, и без обзира на етничку припадност, сви држављани (грађани) Србије су већ дефинисани нашим уставом као Српски држављани… На крају поново наглашавам, ово је моје издвојено мишљење, и остављам стручњацима (академицима и професорима) да о томе дају коначни суд. Што се тиче Весниног става, коју сматрам једним изванредним аутором и доказаном Српском патриоткињом, верујем да је овде изложен у најбољој намери- али исто тако верујем да је „загризла“ једну крупну и веома стручну тему, коју бих ја (као што сам већ нагласио претходно) радије препустио академским експертима…
М. Новаковић
Маринко М. Вучинић:
„Србијанство се нештедимице користи у званичној хрватској пропаганди, зато се у њиховим медијима непрестано говори о србијанском председнику, србијанској престоници, србијанској влади или србијанском господарству.
Овакав приступ Србији и српству има своје дубоке корене и досеже у време формирања националних покрета током деветнаестог и у првим деценијама двадесетог века када је било потребно јасно показати да српски народ у Хрватској не може бити саставни део јединственог српског националног корпуса.“
http://wp.me/p1Fuk8-dI7
Законоправило светога Саве, из тринаестог столетја, се налази у Загребу. Ако, не дај Боже, они тамо за које десетлетје почну говорити да је њихово (крвацко) а хоћете ли Ви, такви који само гледају шта крвати раде па само супротно чините, онда исто поступати као и с именицамам Србијанац и Србијанка, и с придевима србијански, србијанско,србијанска. Да ће Бог и срећа јуначка, те ће се многи градови као нпр. Бјељина, Вишеград, Невесиње и многи, и многи, звати и у званичној употреби – србијанским градовима… све душманима и непријатељима Србије ма колико то било немило, и свим несвесним Српима.
Живи били – па видили
crnogorac bi trebao da se bori za srpstvo u svojoj crnoj gori,a ne da stvara zabune i animozitet medju srbima .
postovani gospodine novakovicu,
uz veliko postovanje za vas rad, ipak vam moram za neke stvari protivreciti.
@термин “србијанац”(који је територијална а не национална одредница) је коришћен углавном у пежоративном виду према “Србима из Србије”
ovo je floskula koju obicno ljudi koji nisu iz srbije podmecu srbiji i srbima iz srbije.
srbijanac ,onaj cija je srbija ocevina,dedovina je nesto sto je uvredljivo za srbiju.
zaista smesno.
pogrdno,grdno,podrugljivo,bezobrazno je sta su pojedini ljudi koji su doslo kao jugosloveni/tada se odrekli sarpstva/ oteli od srbijanaca,sta su radili, tomovi knjiga se mogu napisati,to je podrugljivo i za srbijanca i za srbiju.
kada spominjete hrvate i posprdni naziv za srbe iz srbije,mnogo vaznija cinjenica je istaci da bas ideologija ante starcevica je da se veci deo srba iz hrvatske i drugih krajeva protera u srbiju.
mozda ste primetili svi nagrnuli u srbiju.
svoje maticne prostore,cak i tamo gde je uspostavljena njihova drzava ostavljaju kome?
anti?
a ovde guzva svi bi hteli nama srbijancima da komanduju,i mace,kuce,prce …..ko da nemaju svoju kucu.
e sad mozda ste shvatli sto i mi hocemo da budemo posebni, bas kao sto su crnogorci i …..,jer svi smo mi samo srbi /iako neki nikada nisu bili/ ,ali samo u srbiji, treba da omoguci da i dalje srbija bude zajednicaka u koju ce svako hteti da vlada.svoje maticne prostore odvojali i iz beograda za srpske pare,odvojili ,al se od beograda i vlasti ne rastaju.
i jos jednu ste gresku napravili, a koja je verovatno izvedena iz cinjenice da se srbija nije odvojila od jugosklavije,srbije i crne gore je pitanje drzavljanstva kakvo ne postoji nigde u svetu.
deljenje drzavljanstva srbije je namenjeno jugoslovenima, koji ocigledno bar do sada bez problema dobijase.
srbi iz madjarske,rumunije, koji su uvek bili samo srbi takvo drzavljanstvo koje jugosloveni dobijaju po expres postupku nece dobiti.
Прво да кажем да веома поштујем Весну и као аутора и као особу. Не знам зашто Весна по сваку цену жели да нам утуви у главу да је „Србијанац“ нешто позитивно за нас Србе. Ето ја бих волео да видим бар један доказ за тврдње „Међутим, тај израз је доста старији, али је његова званична употреба почела да даје назнаке буђења србијанске нације, њено рађање након вишевековног ропства под Турцима.“ Буђење србијанске нације? Где сте то прочитали. Вук Караџић је радио по налозима Копитара, то већ знате. Чини ми се да Ви у вашем тескту пишете произвољно и ту произвољност покушавате да заокружите логиком која ето,има смисла. Неодговорно рекао бих. Ја се у потпуности слажем са објашњењем г. Миленковића који се може ове прочитати овде: http://dmilenkovic.wordpress.com/2011/10/02/da-li-sam-srbin-ili-srbijanac/ Подржавам конструктивну расправу јер нас само нормалан дијалог може оплеменити а не посвађати. С.Марјановић
@Колубара
Читајући Ваш коментар, не могу да закључим да и одговарате на мој став пошто је Ваш одговор толико неповезан да немам времена да га дешифрујем.
Ја сам иначе рођен, одрастао и живим у Београду. Србин сам зато што су ми родитељи Срби, а они су Срби зато што су њихови родитељи Срби. Иначе, нисам „Београђанин“ пошто ме географске одреднице нимало не додирују, а ценим да су било какве географске одреднице међу Србима велико зло због нашег примитивизма где почнемо да се идентификујемо географски, а не по пореклу.
Тако од неких Срба насташе војвођани, београђани, црногорци, без обзира што су им родитељи Срби.
Србин не може да се постане, осим ако немамо српску крвну линију. Тако Конгоанац може да буде српски држављанин, али не и Србин. Ако би Конгоанцу дали да буде Србин, тада би имало смисла што хрвати све Србе називају хрватима „с обзиром да су рођени у хрватској“.
Даље, глупост ове приче о „Србијанцима је следећа“: шта ако се ја преселим у Немачку и тамо живим са немачким држављанством? Постајем Немац? 5 година. Па се преселим у енглеску и постајем енглез? И ако се селим сваких 5 година Весна и Ви би ми променили националност?
Мудро, поред свих недаћа које имамо, и приче да ли смо српска или срБска нација, ево генијалаца да нам понуде решење загонетке и утерују нас у србијанску нацију. И још им није ништа јасно зашто је погрешно, па нас убеђују да „не схватамо“ фабулу радње..
Рекох, док је оваквих визионара међу „Србима“, непријатељи само требају да седе и чекају да се побијемо ни око чега…
Зар сабља ђенерала Павла Јуришића Штурма не би српска сабља, зар Ђорђе Вајферт не би један од најбољих Срба, зар срце Арчибалда Рајса не оста на Кајмакчалану…. зар треба да Србе препознајемо по месту пребивалишта или месту где су рођени? Срби су се познавали и делили по делима и вери. Упетљавати у то питање и лингвистичке експрименте није решење и крајње је непримерено.
Овакву недотупавност не видех одавно. Па управо што Јуришић би Србијанац, сабља му беше србска. Било је и генерала у аустроугарској војсци србског имена и презиме и порекла, па чак и православне вере а не само римокатоличке, који се борише против Србије и Русије. Матићу, благе везе немаш и подсвест проговара из Тебе. Веснино писаније управо о супротном пише од онога што ти инсинуираш. Већи диленмтантизан не видех одавно. Због таквих и не можемо да се опасуљимо 100 година и срљамо све дубље и дубље, а не због комуниста (који су злотвори неопевани и већи од свих Нам злотвора) које само знаш да критикујеш( и сасвим оправдано) а да сагледаш националну савремену и победничку идеју не можеш ни трун.
Пошто немаш храбрости да се потпишеш именом и презименом, а сем фраза и етикета ништа друго не знаш, нема сврхе дангубити у дискусији са бићем које нема име и идентитет.
Напред Весно, Србијанко 🙂
Čovek se u svemu rukovodi navikama a ne mišljenjem. Otuda se u nauci nahode stavovi lišeni zdravog razuma, koji nemaju za cilj istraživanje i metodološki pristup već ostvarewe političkih ciqeva, u kojima istorija ne počinje s najstarijim spisom arijske mitologije, nego s wegovim prepisima mladjim barem nekoliko desetina vekova.
Za{to nauka dr`i da su u{i starije od glave? Zato {to je Helm (Balkan) kulturna kolevka sveta i ishodi{te naroda koji je ~ove~anstvu darovao pismo i broj. Da je nauka iznedrila starohelmske Arije, tvorce kulturnog isto~nika sveta, kako bi onda wihove potomke Srbe mogla da doseli na Helm? Kako bi ime Srbi promeni u Sloveni, a srpsku eru brojawa vremena (7516. g.) u jevrejsku, hri{}ansku ili “vizantijsku”? Istorija po~iwe s Jevrejima, Jelinima i Latinima, {to nije problem po sebi. Problem je {to istorija s wima treba i da se zavr{i uz pomo} srpske intiligencije.
O ovom duhovnom kriminalu koji traje ve} vi{e od trideset vekova postoje brojni svedoci. Jelinsko prisvajawe Sorbeja (jel. Orfej), i Momira, tvorca Ilijade i Odiseje, izvorno pisanih na srpskom jeziku; Odluka rimskog Senata da uni{ti pisana dokumenta Rasena (“Etruraca”); Spaqivawe srpskih biblioteka u Kartagini, po Maloj Aziji, Aleksandriji i Carigradu, uz paqewe 1000 druidskih rukopisa. Pqa~ka Desjatinske kapele u Kijevu; Nalozi jelinskoj i vizantinskoj vojsci da na osvojenoj teritoriji svaku srpsku kwigu spali ili mleta~ki i austrougarski prepla}en otkup srpskih kwiga, radi spaqivawa, istih ili bombardovawe napalm bombama Narodne biblioteke u Beogradu, u ciqu uni{tewa srpskog kulturnog identiteta. Da ovi navodi imaju itekako imaju smisla, svedo~i podatak da nema ve}eg muzeja u svetu, bez neke srpske stvari.
Istinu o Srbima najvi{e kriju oni sami. Srbi su veliki narod u velikim stvarima i najmawi na svetu u malim stvarima. Toliko mali, da istina o wima mo`e sa prodre i kod wihovih neprijateqa, ali, nikako me|u wima samima. Srpska nesavesnost i pomodarstvo proizvode nedostatak samopo{tovawa i ne~iwewe, koje je opasnije od ~iwewa. Zato je dosada{wa istorija Srba svedok wihovog nestajawa.
Podunavqe i Sedmore~je Helma su prostor najstarije i najsjajnije preistorijske civilizacije dana{weg sveta, koja se {irila pravcem od Evrope ka Istoku, a ne obratno, na ~emu zvani~na nauka uporno insistira. Jedini izuzetak predstavqa Tilakova teorija civilizacijskih tokova, ali se ona odnosi na protoistorijsko vreme.
Jezik, mitologija, srpsko-indijsko predawe i pisani izvori anti~kih pisaca svedo~e nam da su kulturne tekovine preistorijske kulture Helma (Balkana) preneli na Istok starohelmski Ariji, preci dana{wih Srba, u svojim pohodima do Indije Svedoci tih kulturnih uticaja postoje i danas u jeziku i obi~ajima na ogromnom Evro-azijskom prostoru. Na`alost, svi dokazi podunavskog kulturnog isto~nika se sistematski prikrivaju, a vrhunac politikanstva u nauci jeste besmislica o Indoevropqanima, wihovim tobo`wim zajedni~kim precima. Osim, ako su wihovi potomci u Evropi pobeleli, a u Indiji pocrneli.
U prvom pohodu do Indije ravnopravni saveznici Arija bili su Arapi. Posle povratka iz Indije Ariji su zauzeli Baktrijanu, dr`avu isto~no-parskih Baktra, stvoriv{i na Bliskom Istoku veliku dr`avu razli~itih naroda. U toj dr`avi, koja je posle drugog pohoda dobila ime Surija (gr. Asurija), po bogu Asuru ili Serbonu, gde su Ariji bili povla{}ena mawina vi{eg stale`a, s presudnim kulturnim uticajem, tako da arijska kultura ~ini temeq dana{we indiske, persijske, arapske i jevrejske kulture
Poseban oblik starohelmskih kulturnih uticaja predstavqa prostor M. Azije i dana{we turske dr`ave, gde su Ariji imali prevagu i u fizi~kom tipu. Glavno arijevsko pleme Medi imalo je tri dr`ave u kontinuitetu (20 – 6 veka s. e.): Hetiju, Brigiju (jel. Frigija) i Qudeju (jel. Lidija). Po~etkom 14-og veka, na ovim prostorima je jo{ uvek `ivelo nekoliko stotina hiqada wihovih potomaka, dok je Turaka Osmanlija bilo svega nekoliko hiqada ratnika. Ni danas u Turskoj nema vi{e od ~etvrtine stanovni{tva pravih Turaka. Koreni i osnove u maloazijskom turskom jeziku prete`no su srpskog, persijskog i arapskog porekla, sa ne{to jelinskih, a najmawe turskih! Da je ovo ta~no, pokazuje nam velika razlika u govoru izme|u sredweazijskih i maloazijskog turskog jezika. Turski osvaja~i koji se vremenski (11-14v.) posledwi pojavquju na istorijskoj sceni, usvojili su kulturni re~nik starih naroda, sa zajedni~kim izvorom u arijskom jeziku starohelmskog isto~nika, podeqenog na ~etiri govora prema kastama.
Arijski jezik ili “sanskrit”, kako je prozvan, priznat je u nauci kao ”majka jezika”. Ima ista gramati~ka pravila kao srpski jezik, zajedni~ke korene i iste ili stilizovane slovne znake. Dakle, svetski jezik staroga veka bio je jedan oblik arhai~nog srpskog (slovenskog) jezika.
Jezi~ka pravila promene glasovnh vrednosti su antropolo{ki uslovqena, jer su prilago|ena glasovnim mogu}nostima organa za govor, ali je wihov smisao * nepromenqiv. Od svih jezika na svetu, jedino savremeni srpski (slovenski) jezik stoji u direktnoj vezi sa majkom jezika ili arhai~nim srpskim jezikom. To su dva jedina duhovna jezika na svetu, koja svojim uticajem pokrivaju Evropu, Bliski Istok i Indiju, sa odbleskom na Daleki Istok. Dokaz ovoga uticaja su preuzeti duhovni pojmovi, koji se po pravilu u svim ostalim jezicima javqaju u svojim ni`im oblicima: mentalnom i naj~e{}e materijalnom.**
* arh. srp. sp’ota, spot, smisao;
** arh. srp. tatkala, taktil, dodir duhovnog pojma s ni`im oblikom
> lat. tactilis.
Било је доста мишљења. Многа су добро образложена,поткрепљена. Занимљиво је да ума дијаметрално супротних гледишта. Ако су толико мишљења у сукобу, да ли би се могло, можда,овако закључити. Србин, Србијанац, Србијанка, србијански и сл. може се употребити кад се одређује или држављанство (Србијанац — по држави Србији, при чему у том смислу Србијанац је и човек припадник националне мањине,а кад се говори о човеку као припаднику нације, онда је за српску националност Србин, за мађарску Мађар и сл. ја осећам да сам народносно и национално ипак Србин (а не Србијанац). Мислим да национално одређење мора исто да важи и за Србина из Србије, и за Србина из Републике Српске, и за Србина из Хрватске и за Србина из Црне Горе, па и за Србе по иностранству итд.
Ја тако осећам. А да ли сам у праву, рећи ће ми они који се у то прецизније од мене разумеју. Мислим да они који се боје за Србе из Србије, па сматрају да је добро д се националност одређује у оквиру израза и појма Србијанац,мислим да Срби из Србије неће остати угрожени национално ако своју националност изграђују у оквиру израза Срб или Србин, па је националност, дакле, свим Србима српска.И да је то шири појам од србијански.
Занима ме да ли се можемо (ми Срби) око овога заједнички увезати и повезати? Чини ми се да можемо.Шта други кажу? А не би ваљало да се „свађамо“, него да нађемо заједничко и јединствено гледиште у овоме. Можемо ли то и тако?