Како мислимо, размишљамо, осећамо и говоримо, тако нам и бива!

Каква су нам дела, такви и ми јесмо!

А какви ми јесмо, такав је и свет у којему обитавамо!

Да смо ми бољи, и свет би бољи био.

Свет је наше огледало, а ми не желимо да схватимо да је свет наше огледало.

Љутимо се на свет, љутимо се на своје огледало, љутимо се и на сам живот.

Проклињемо живот који нам је од Створитеља дан!

Хтели бисмо неки други и другачији живот, уместо да свој живот радосно пригрлимо, те да од њега створимо чудо над чудима, да створимо БогоЖивот!

Хоћемо да ленчаримо и дембелишемо, да дигнемо све четири увис и да преспавамо живот, а неко ће други све наше послове и задатке уместо нас да уради, да би нама било лепо и дивотно, да бисмо ми само уживали и снова до у бескрај дембелисали.

Живот мора најпре да се живи, да би се у њему уживало!

Само онај ко свим Бићем својим и Суштаством Суштим живи свој живот тај, уистини, уме и да ужива!

Најпре морамо да будемо слободни и одговорни, па тек потом да мењамо и себе и свет.

А не можемо бити слободни и одговорни ако немамо Знања!

Кад кажем Знања, онда мислим на Битна Знања, на Знања Одозго, на Знања од Бога Творца и од Великог Духа Стварања.

Знања од овога света и нису Сушта Знања, то су тек знања без сврхе и смисла, знања која вреде само од јутра до вечери!

Створени смо и рођени за много виша дела.

Створени смо и рођени да будемо Богови!

А ми смо изабрали да будемо гмизавци и пузавци, па се још љутимо на Творца што гамижемо и пузимо.

Гамижемо и пузимо, зато што смо и желели да гамижемо и пузимо!

Да смо желели да будемо Богови, били бисмо Богови!

Све што ми јесмо, и све што нам се дешава, то су жеље наше!

Кад ово схватимо, и освестимо, онда ће нам живот заистински божанска песма бити!