Према Универзалној декларацији о правима човека, фундаментална људска права се крше између осталог, када су угрожени живот, слобода или безбедност личности (Члан 3.)

Полазећи од тога, као и од права на живот, које је једно од загарантованих природних права, које признају све чланице  ОУН,  Еколошки Трибунал, ЕкоТрибунал, који је 24.октобра 2012. године покренут међусобним договором Еколошког покрета Новог Сада и удружења Сабор Срба и пријатеља Срба, а на иницијативу Николе Алексића, председника Еколошког покрета Новог Сада и Драгана Атанацковића Теодора,  аутора Опције опстанка, ће се бавити откривањем, лоцирањем и спречавањем злочина против опстанка, као и изрицањем пресуда за дела из тог домена, које ће бити извршне, када се за то створе неопходни државно-правни механизми.

Истовремено ЕкоТрибунал и његови оснивачи  ће се залагати да се злочин против опстанка уведе као међународно призната правна категорија, на основу које ће у скоријој будућности  пред националне и међународне судове моћи да се изводе сва правна и физичка лица која, на основу мериторних закључака независних експерата из различитих земаља света, буду оквалификована као непосредно или посредно одговорна за злочине против опстанка.
ЕкоТрибунал ће се залагати и да ти злочини буду оквалификовани као фундаментални геноцид, односно истребљивачка акција против човечанства и читаве планете.

Оснивачи ЕкоТрибунала су свесни свог пионирског рада и чињенице да насупрот њима стоји добро разрађена машинерија, и то светских размера, која не преза ни од чега, па ни од поткупљивања локалних политичара, медија и судија, а ни од горих поступака.

Али, истовремено, смо, ми који све ово покрећемо, свесни и да ће се сва та машинерија сломити на истини која  је и слоган ЕкоТрибунала.
Та истина гласи:

ОПСТАНАК НЕМА АЛТЕРНАТИВУ.

Профит, као  мотив свих загађивача и тровача свих екосистема, укључујући и људски, је отишао предалеко по својим последицама.
У протеклих два века, вођени тим мотивом, чија је суштина више антропопсихолошка, него економска, они који су под његовом командом, су успели да од многих животињских и биљних врста  направе угроженепа и непостојеће врсте.

Врхунац тих профитом инспирисаних акција је чињеница да су почетком 21. века, а захваљујући ГМО исхрани и другим неодговорним поступцима мултинационалних компанија и њихових колаборациониста, једног броја политичара и медија, и људи постали не само угрожена, него и најугроженија врста.

Јер ГМО исхране, која доводи и до престанка способности продужавања врсте, су поштеђени многи живи системи, бар они који обитавају мимо људи, док су људи, па  и неке домаће животиње у реалној опасности да се над њима изврши фундаментални геноцид, односно истребљење, по могућим последицама неупоредиво горе од досад најгорих, које су нацисти спроводили у Другом светском рату, пре свега над милион и више Јевреја, а, у исто време, квислиншки, усташки режим у Хрватској над стотинама хиљада Срба и десетинама хиљада Јевреја и Рома који су живели на просторима некадашње Југославије.

*

ЕкоТрибунал је данас у Србији, па и у региону,  а и шире, једини независни суд, на који не могу утицати ни политичке партије, ни државни органи, које контролишу те партије, ни тзв. тајкуни и мултинационални плутократи, који контролишу политичке партије, а, самим тим, и врхове државних институција и органа.

Овај суд ће судити према Уставу Републике Србије, према Универзалној декларацији о правима човека и према мериторним закључцима независних домаћих и међунарoдних експерата .
Пресуде и мишљења ЕкоТрибунала ће до даљњег имати пре свега моралну снагу.

Чињеница је да овом суду, односно ЕкоТрибуналу, за сада недостају органи државне принуде, који би пред њега доводили осумњичене за злочине против опстанка, и реализовали донесене пресуде.
Тај недостатак ће бити регулисан када вољом огромне већине становништва Србије, уз припомоћ савесних припадника постојећих  државних служби, дође до неопходног заокрета у политици, економији и култури.
Један од резултата тог заокрета биће политички систем формиран у функцији опстанка, који ће заменити систем парламентарне демократије, која се у стварности показује као владавина партија над којима владају страни (мултинационални)  и домаћи плутократи (тајкуни) са врло ниским  степеном социјалне, националне и планетарне одговорности.
Име тог система је демократска меритократија, у којој извршна власт припада искључиво новим, компетентним и некомпромитованим људима, а контролна власт свим држављанима који имају право гласа, односно политичка права.

Када дође до неопходне промене оснивачи ЕкоТрибунала ће сву своју документацију, искуство и пресуде препустити судовима који ће настати у политичком систему, оријентисаном на опстанак и развој земље и народа, а они ће задржати само саветодавну и, као и сви други држављани, контролну улогу.

Иначе ЕкоТрибунал је први те врсте у свету, премда је начелних предлога за његово оснивање досад било  у Украјини и Шведској.

Верујемо да ће, кроз време, ЕкоТрибунал бити прихваћен и формиран у свим земљама, чијем  становништву је, као и народу Србије, угрожен опстанак, јер злочини против опстанка се врше у готово свим земљама света.

На оснивачкој скупштини одржаној у просторијама удружења „Сабор Срба и пријатеља Срба“ је једногласно одлучено да председавајући ЕкоТрибунала буде Никола Алексић.