Сви смо одговорни, и сви смо криви, када се због Истине суди слободном човеку!

Криви смо, сви одреда, зато што смо дозволили да имамо државу у којој не сме слободно да се казује Истина!

Криви смо, сви одреда, зато што смо створили друштво у којему се осуђују и прогоне самосвојне слободне личности, а гадови и гмизавци, а олош и шљам, ужива све благодети овога света!

Криви смо, сви одреда, зато што ћутимо и кутимо, и што мирно чекамо да и нас сутра на кланицу поведу!

Данас су на Правди Бога осудили Николу Алексића, а сутра ће једног од нас; једног од нас који ћутимо и чекамо, мада ни сами не знамо шта чекамо!

Криви смо, сви одреда, зато што нисмо живи!

Нисмо живи, ако ћутимо и чекамо да нас поган и олош на кланицу води!

Ако свако од нас у Николи Алексићу не види и не препозна себе, онда смо нико и ништа.

Заиста смо нико и ништа, ако ћутимо и чекамо!

Нека се сви постидимо и посрамимо пред Николом Алексићем, када смо дозволили да слободан човек због Истине гине!

Боље је да нас нема, него да пужемо и гамижемо пред човеколиким наказама што желе у окове и тамнице да нас баце, и да утуле у нама и последњу божанску искру!

Да нам заувек из Свести избришу и сан о Слободи!

Да заборавимо ко смо, чији смо, одакле смо пошли, и куда и зашто идемо.

И знајте!

Нису синови таме осудили само Николу Алексића, већ све нас скупа, и сваког од нас понаособ.

А наша је света дужност да се за Слободу боримо, јер смо Слободу од Бога Створитеља, још пре рођења нашега, у Светлости примили.