МТБЈ је створен као оружје за вођење рата на територији бивше Југославије и да би учврстио резултате рата у корист победника. Постепено је трибунал достигао задате циљеве: “освештан” је рат НАТО против Југославије, уништен је политички и војни врх земље, оправдани су злочинци који су починили масовна зверства над Србима у Босни и данашњој Хрватској, оправдано је руководство терористичке ОВК са циљем оправдања сецесије Косова и Метохије…

13.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Александар Мезјајев

Све те радње немају ништа заједничко са међународним правом. Напротив, те радње престављају рушење међународног права. У вези са тим, важно је погледати како се понашају други чиниоци међународне заједнице? Да ли је било ко стао у заштиту Србије и Срба?

Одговор ће бити фрустрирајући. У заштиту Србије стао је ништавно мали број држава. На жалост, за Резолуцију СБ УН о стварању МТБЈ, у мају 1993. године, гласала је тада и Руска Федерација. Међутим, после смене отворено прозападне власти и доласка на руководеће место у земљи В. В. Путина, ситуација се променила. Делатност МТБЈ почела је да добија објективну оцену. Почетком двехиљадитих, Русија је почела јавно износити повреде у раду тог трибунала. Она је прва иступила са протестом против антисрпског усмерења у делатности МТБЈ. Дата је изјава о политизацији делатности тог суда, а такође и о томе да се у низу процеса повређују норме важећег права.

На заседању СБ УН у јуну 2012. године, представник Русије је изнео оштру критику на рачун наставка коришћења МТБЈ за притисак на Србију, чак и после тога кад је она испунила све захтеве Запада и његове судске креатуре (чак и оне неправедне, злочиначке и неморалне – попут испоручивања српског хероја Ратка Младића). Тако је руски дипломата истакао да је влада Србије последњих година предузела важне напоре за сарадњу са МТБЈ, међутим, тужилаштво Хашког трибунала наставља да “врши притисак на српску власт, како би активно истражили због чега су неки оптужени успели толико дуго да се скривају на територији Србије”. Представник Русије је најозбиљније препоручио тужилаштву Хашког трибунала “да се фокусирају на питања која се директно односе на надлежност суда” и приметио је да Србија води националну истрагу која нема никакве везе са процесима у МТБЈ и успешно спровођење Резолуције 1966 (2010.г).¹

За време разматрања делатности МТБЈ на Генералној Скупштини УН, представник РФ је 15. октобра 2012. године, поново био једини који је подвргао критици покушаје Хашког трибунала да створе слику како се он труди да испуни резолуцију СБ УН, него и даље све ради по свом нахођењу.² Крајем 2011. године, руски представник Виталиј Чуркин је наступајући у својству Председника СБ УН рекао председнику МТБЈ Теодору Мерону, који је тада био у сали. “Процес над Војиславом Шешељем је постао гнусан, представљени извештај нема везе са реалношћу, рок који сте навели – 2016. годину – за завршетак разматрања апелације је неприхватљив, молим вас да у следећем извештају изнесете ствар подробније”.³ И какав је резултат тога? У следећем извештају Мерон је процесу над Шешељем посветио још мање пажње него у претходном.⁴

У вези са тим, РФ треба да примора трибунал да испуњава како своје обавезе, тако и захтеве сталног члана СБ УН. Тако на пример треба ставити вето на следећу резолуцију за (бесконачно) продужење пуномоћја појединих судова у сваком конкретном случају. Или да се откаже финансирање те фабрике за фалсификовање историје. На крају крајева, учествујући у финансирању рада МТБЈ, све државе сносе одговорност за оправдање злочинаца и демонизацију жртава тих злочина.

Без обзира на регионални карактер његовог назива, МТБЈ је створен не ради локалних већ глобалних циљева. Приликом процесуирања у том суду, трибунал је почео да крши постојеће норме универзалног (то јест, створеног од стране свих чланова међународне заједнице и у корист свих њених чланова) међународног права и чак да ствара нове. При том, користећи англосаксонски приступ доношења одлука као норму права, почело се постепено формирати ново међународно право, које носи регресиван и репресиван карактер. Уз помоћ тог новог, паралелног права, могуће је оправдати агресију, “освештати” геноцид, уништити највише државно руководство замењујући га својим људима, и на тај начин једноставно освојити читаве земље и себи потчинити читаве народе.

У вези са тим, све земље света морају подићи свој глас против незаконите делатности МТБЈ. Престанак рада МТБЈ 2013. године, неће затворити то питање зато што је створен његов клон – Међународни резидуални механизам за кривичне судове (МРМКС). Више руководство и судије МРМКС-а су у својој основи иста лица из МТБЈ. То значи да ће МРМСТ наставити где је стао МТБЈ. а то захтева и наставак борбе против МРМСТ-а. Штитећи Србију и Србе, те друге државе ће заштити и себе. Јер после потпуног слома важећег међународног права, неће остати ништа што ће моћи заштити следећу жртву западне агресије.

 

1 См. стенограмму заседания Совета Безопасности ООН №6782 от 7 июня 2012 г., // Официальный сайт ООН в интернете: http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/PRO/N12/362/99/PDF/N1236299.pdf?OpenElement

2 См. документ ООН: GA/11301 от 15 октября 2012 г.

3 См. документ ООН: S/PV.6678 от 7 декабря 2011 г.

4 См. документ ООН: A/67/214–S/2012/592 от 1 августа 2012 г.