Одувек сам тежио за земљом Тијанијом

Која нема ни време ни простор

А испуњена је смислом и суштаством

Њен мирис и укус и додир

Осећам у дубоком тиху

А и њен неискидани зов

 

Када се Тијаније наново сетим

Обузме ме чежња за слободом

И потпуно губим полет и вољу

Да бринем о времену – заробљивачу

 

Знам и јаснојасно видим

Да су време и простор везани близно

И да су издвојени из Вечности

И да имају облик дубоке и широке вреће

И да имају капије које чувају стражари

Троуглих глава и мрзних ока

 

Пут мудрости и сушт трагача за Извором

Је налаз капија и онесвест чувара

И поврат у Тијанију земљу наших предака

И загрљај вечни са Аријаном свезнајном.

 

Призивам Светлост силницама многомоћним