Сва знања овога света, без Познања Бића, бивају ништавна.

Сва знања овога света, без Познања Бића, не решавају ни једно једино суштаствено питање, не пружају ни на трен један утеху и радост Души Живој, не чине Човека бољим и племенитијим, ни чине Човека

Битијем Суштим.

Сва знања овога света, без Познања Бића, чине човека веома опасним, како по себе тако и по окружење, али и по сам Живот од Створитеља дан са Сврхом и Смислом.

Људе који поседују многа и различна знања овога света, а нису дошли до Познања Бића, називамо техничком интелигенцијом.

По правилу неписаном, али суштаственом, људи који поседују многа и различна знања овога света, а нису дошли до Познања Бића, никада не могу да виде себе у ближњима нити, пак, ближње своје у себи.

Људи који поседују многа и различна знања овога света, а нису дошли до Познања Бића, не могу да созерцају Потпуност, Свеобухватност, Целину, Свеукупност, Свејединство и Сушто Суштаство, већ СвеЈедно виде у мноштву распршених ентитета, фрагмената и детаља, а сам Живот појимају као безбројно мноштво животића, распршених светом и  Васељеном без Сврхе и Смисла.

Такви људи, опет по правилу неписаном, немају у Срцу  развијено Начело Одговорности, не следе Божанску Осу, и нису на Путу, како би рекли древни ришији илити посвећени песници, Лепоте и Склада.

Е, видите!

У овоме времену свих времена, у овоме времену распршивања и урушавања свих праисконих божанских и човечанских вредности, такви, управо такви, владају свим државама, свим народима, и бивају једини, умишљени и надобудни, господари овога света.

И заиста, кад уђемо у саму срж Освешћеног Промишљања, онда видимо и схватимо, да је, уистини, техничка интелигенција и довела човечанство

 (а с човечанством, наравно, и Планету, коју су Древни звали Мајком Земљом), на сам руб провалије, до оне последње тачке у последњем низу, тик до самога самоуништења!

Једино о чему размишља и промишља техничка интелигенција јесте капитал, профит и експлоатација. И саме ове туђице, илити отуђене речи, тако ледено звуче, да Словестан Човек од њих, и на даљину, осећа метафизичку космичку студен, која поништава и сам Живот са Сврхом и Смислом.

Ових дана, поново, по ко зна који пут, слушам приче техничке интелигенције, о неопходности отварања рудника и експлоатацији никла јер, како веле, Србија је богата рудама, а нама без тога, као народу и друштву, нема развоја нити напретка!

Заиста, заиста људи не схватају, да је ово последњи час самоосвешћивања!

Мајка Земља не може, не жели, и нема шта више да нам даје без наше помоћи.

Да би Мајка Земља могла и даље да нас држи, и да нам и убудуће даје оно што нам је за Живот неопходно, морамо, са тихом побожношћу, да јој се посветимо.

Копати и надаље по утроби Мајке Земље, и вадити руде и минарале, исисавати јој нафту и животне сокове, јесте изван сваког Разума и Свести!

Онај ко не види, и не доживљава, Мајку Земљу као Божанско Самосвесно Биће, тај, уистини, ништа не види, и ништа не појима!