Милица Љешковић: ОДЗВАЊАМ


 

 

О д з в а њ а м…

То је једини осјећај који познајем сад

Он брише све друге осјете

разграђује способност за покрет

и оставља утисак мира

Тај мир то је само за око посматрача

Све што остаје иза тог површног утиска

То је моје…

 

Одзвањање није безнађе…

Заправо тек га откривам

Можда је карта за други

Неки други свијет

Отварач један једини на свијету

За давно забрављену кутију

 

Прво се пробудим и чујем га осјетим

Неописив је осјећај одзвањања

Није бол али боли

 

Тежак је као гвожђе

Само покрет га поништава

Ако га надвлада

 

Примењујем разне психолошке технике

Прихватам га волим

Пишем му писмо као да је биће

И не знам како деси се покрет

Разбије га и почиње дан

После тог све је историја

 

 

Постави коментар