Ни трена једног нисам могао да живим без Вертикале.

А кад кажем Вертикала, онда мислим на све оно што је изнад мене, што је веће и више од мене.

Вертикала, то је Бог Створитељ, то је Свети Дух Стварања, то је Језгро Звезданих Јата, то је Мајка Земља, то су Велики Преци.

Још сам у раној младости дошао до познања, да живот без Вертикале и није Живот.

Живети без Вертикале значи, свакога трена, свакога часа, свакога дана, без престанка, умирати, и само умирати!

Живети без Вертикале значи, никада се не пробудити, никада не бити жив.

Живети без Вертикале, то значи, као да је човек дошао у сну, живео у сну и отишао у сну; не сазнавши никада ни да је дошао, ни зашто је дошао; ни да је обитавао ни зашто је обитавао; ни куда је пошао ни зашто је пошао, па, ни камо је отишао!

Само Живот са Вертикалом има Смисла.

Живети са Смислом, то значи, у свакоме трену бити Будан и Свестан, бити Освешћен.

Живети са Смислом значи, живети Овај Тренутак!

И тада, само тада, сваки тренутак бива Овај Тренутак!

Сваки тренутак је непоновљив, и вечан.

Штавише, сваки тренутак ако јесте Овај Тренутак бива Сама Вечност!

Бити Будан и Свестан, бити Освешћен, то је најсавршеније, најдубље и највише тиховање.

Оно што многи називају медитацијом, то је зовем тиховањем.

Будући да осећам Биће Језика, да осећам Биће Слова и Речи, мојему Суштаству више одговара реч тиховање; јер иза те речи, с ону страну звучања и значења те речи, видим Онога-Који-Јесте-и-Бива.

Онога Који-Јесте-и-Бива видим у Стању Вечног Тиховања.

А само се из Стања Вечног Тиховања и дешава Вечно Стварање.

Тиховати значи и Стварати, као што и Стварати значи Тиховати.

Јер само у Тишини, у Тиховању, човек долази до познања Себе, до познања Себе као Божанског Бића и Суштаства.

До познања Живога Бога у Себи!