Вера мора да буде жива.

А биће жива само онда када происходи из Свести.

Зато што је Свест увек Садашњи Тренутак.

А Садашњи Тренутак јесте Вечно Сада.

Када говорим о својим Боговима и Прецима, ја их не видим у неком давно минулом времену, у некој Тајинственој Древности, већ их налазим Овде и Сада.

Ја сам са њима у Овом Тренутку. Ја сам у Једном Те Истом Присуству са Њима.

Овај Тренутак јесте веома битан.

Он је и Суштина и Кључ свега.

Сварог и Перун, Световид и Лада, Србона и Дика, Даждбог и Велес, Ор и Стрибор, Асколд и Мокош, Триглав и Свебох, као и сви ини Богови и Преци, у Овоме Часу, у Овоме Трену Вечности, обитавају и јесу, како у мени тако и у мојему окружењу.

Не занимају ме векови минули и будући, већ управо Овај Тренутак.

Заиста, седамдесет и седам или стотину и седамдесет и седам векова није ништа друго до ли Овај Тренутак, Ово Вечно Сада.

Наш Стваралачки Дух није заточен у повесничком илити историјском времену; наш Стваралачки Дух је слободан, изван свакога времена условљености и пролазности.

ВедСрби Стриборјани јесу наши савременици.

Наши су Богови такође наши савременици.

Када се усаобразимо са Језгром Садашњег Тренутка, и када се ужижимо на Садашњи Тренутак, ми више нисмо у Времену, него у Вечности.

Хајде тако да гледамо и да созерцавамо све суштаствене појаве и ствари, сва суштаствена збивања и дешавања.

Јер, ако ми наставимо и даље да причамо и приповедамо о Ведским Боговима и Белим Србима Стриборјанима из историјске перспективе линеарног времена, времена које у суштини и не постоји, онда ћемо се само изгубити у причама без Сврхе и Смисла.

Историјска перспектива, са становишта западног човека, јесте привид психолошког времена, где се разводњава и распршује свако Божанско Стваралачко Дејство.

ВедСрбин, Стриборјанин и Аријевац, увек живи Овај Тренутак.

То ћемо схватити оног часа када изиђемо из туђинских религија и традиција.

Туђинска је вера посве слудила ВедСрбе, тако да су са примањем туђинске вере престали да живе Вечно Сада.

Упали су у опсену линеарног времена, и постали су заточеницима психолошког времена.

За ВедСрбина и Прошлост и Будућност јесу Једно Велико Сада.

Све што се било када догодило, то се управо дешава Овде и Сада; све што ће се догодити у некој далекој и умишљеној Будућности, и то се већ догађа Овде и Сада.

Моја Вера, Вера мојих Предака, јесте Жива Вера.

А Жива Вера јесте Свест и Свесност, јесте СамоСвесност и Освешћеност.

Забуна је настала са примањем туђинских вера и туђинских учења.

Изиђите из туђинских вера и туђинских учења, и биће вам у трену све посве јасно.

Будуте у Језгру Свих Дешавања.

Првотни се Прасак није догодио негде и некад, Првотни се Прасак дешава управо Овде и Сада.

И ви у свему томе учествујете у Овоме Трену, заједно са Створитењем, са Богоима и Прецима, као и са Потомцима својим.

Е, видите, то, управо то, јесте Вера и Знање наших Предака.

Ја више не читам књиге од овога света; већ читам Књигу Живота из Акаше, из Поља Беле Сварге.

Ту је све записано ПраЗраком Беле Створитељеве Светлости.

Ту, и само ту, јесте Истина.