/ОТКРИВЕНО У ВЕДСРБСКОЈ АКАШИ/

Само неки имају Тајна Знања о Великој Раси.

Тајна Знања о Великој Раси Богова, Раси која на Земљи, негда давно, тајинствено, мед људима обитаваше.

Све људске расе, уистини, јесу само једна Нижа Раса крволочних указања која су, по свему, ближа зверињу него ли словесним бићима.

Између Велике Расе и Ниже Расе постојаше у Древности и Прелазна, Човечанска Раса, Раса која повезиваше Небо и Земљу.

Велику Расу чињаху потомци Свебоха Дике, који бејаху били носиоци и творци свега племенитог и узвишеног што је на Земљи створено.

Без Велике Расе, без духовног дејства Велике Расе, Нижа би Раса још по пећинама и раселинама обитавала.

Човечанска Раса, коју још можемо звати и Расом Вилењака, биваше посредником између Божанских Бића и Нижих Земаљских Раса.

Вилењаци су, у Древној Прошлости, били заветни примаоци и чуваоци Божанских Знања, која су од Велике Расе Богова изравно примали.

Они су, између осталог, били и чуварима Мајке Природе и Велике Мајке Земље.

Тако је на Земљи владао Божански Ред и Склад, васпостављен Свебохом Диком Триглавом и Сварогом Сваруном, као и Божанствима званим Сварожићи –

Перуном, Свевидом, Даждбогом, Ладом и Мокошом.

А потом су се, изненада, појавиле религије Синова Таме, које су срушиле Ред и Поредак на Земљи, стварајући пометњу и неред, раскол и раздор, грозоту и ужас, на свим путима својим.

Пред најездом Синова Таме, најпре се Повлачи Велика Раса, а потом, неколико векова доцније, и Раса Вилењака, препустивши Нижим Људским Расама свеколику владавину над Мајком Земљом.

Од тада почињу грозни ратови свуда у Свету; ратови без Сврхе и Смисла; ратови свих противу свију; ратови сваког противу свакога; ратови до коначног свеопштег истребљења.

И тако ће све бити до поновног васпостављања Реда и Склада, до поновног доласка ВедСрбских Богова.