Тешко оном кога Руси бране,
а још теже ког Кинези хране.

Црни ће му осванути дани,
кога Слобо од НАТО-а брани.

Куку оном ко имаде Вука,
да га тешких он спашава мука.

Коме Шешељ границе заснива,
држава му све то мања бива.

Црна авет са цветом у коси,
Србском роду трагедију носи.

Кога Зоки с Олбрајтовом брани,
и њему су одбројани дани.

Поред ових и Мило се ређа,
па удара Србима са леђа.

Све су ово комуњаре старе,
оденуте у нове самаре.

Са чела им петокраке боду,
сви су верни масонскоме роду.

Све ће они довршити ствари,
што не стиже ватиканац Стари.

Масонску су отворили ложу,
да би могли целивати Јожу.

Да је ово све истина љута ,
доказаше небројано пута.

Издадоше све што Србско беше,
па се сада издајнички смеше.

Косово нам отеше из душе,
и спремају нове издајуше.

Отеће нам Шумадију тако,
бит опрезан с њима није лако.

Злотвор Чанак са личкије брда,
и он нам се с Војводином спрда.

Њима веру поклонити смије,
само онај ко Србином није.

Од њих нико из Србије Боже,
зар их она одагнат не може.

На превару дошли, с помоћ Ватикана,
да разоре Србство са разније страна.

Ко год им засмета, даве га ко змија,
па нас онда лажу то све ради ЦИА.

Нико тако не би, веран Ватикану,
ко ови злотвори проклето им свану.

Пробуди се сада ти Србине клети,
Збаци тешки јарам овије авети.

 

Поруку ми ову даде Бог на глас,
да би могли одма да тражимо спас.

У Б Е О Г Р А Д У
месеца свитања
7507. (1999.)