Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (3)


 

А шта је са тобом гољо,

Про Палог За Пада

познато ништавило?

Ко пази на тебе џелату

Јадо и бедо,

ђубре ове планете?

Реци слободно,

не мој да се стидиш!

Буди бар једном у твом

јадном и бедном животу

један делић секунде храбар,

реци ко стоји иза тебе :

 

танталове муке

неподношљиве патње

заблуде, илузије

лажна, празна обећања

иза којих стоји, крије

твоја пропаст 200 % сугурна

Божијом правдом гарантована!

 

Гољо, јадо и бедо

како се пред Олтаром правде

свим присутним жртвама,

Мору проливених суза

неописивом болу и тузи

жртвама миле фамилије

Јадо и бедо осећаш,

шта мислиш,

чему се управо сад

овог тренутка узалуд надаш?

 

Шта,

ти се ничему не надаш?

Ништа добро не очекујеш ?

Просто да човек

не поверује,

али, али, али Гољо…

ти си са Про Палог За Пада,

имаш привилегије, где су оне?

 

Где ?

У понору почењених злочина ?

Или твојим, вашим говнима

добровољно удавиле,

По Богу па нису ваљда луде

намерно полуделе,

Лудачке кошуље обукле

Тако Убице, злочинаца

рафиниран начин отарасиле.

 

Гољо,

где су твоје привилегије?

Ден ХааГу, Вашингтону

Лондону, Паризу, Берлину

Риму, Торонту, Мелбурну

Водоноша

Берну, Бечу, Стокхолму

Хелсинкију, Будимпешти

Прагу, Риги чува, крије

Кад затреба, имају право

поново да зло-употребе.

 

 

Гољо, јадо и бедо

највеће зло ове планете

олтар правде

жртве

море суза, туге и бола

је ту пред Тобом

Богом, правдом, истином

У сусрет мораш поћи

Без наде, очекивања

 

не очекуј ништа

не надај се ничему

Твој крај је близу

дели само секунде део

искористига

Обрати се Господу

Неба и Земље Творцу

За спас недужне душе.

 

 

Још и ово

важно је живети

За спас свог народа

Ја морам да живим

да постојим

да ме наш уљез,

изрод, издајник,

петоколонаш,

окупатор, џелат, гоља

свакодневно види

да зна да сам ту

да постојим

Зна оно што није знао

ваздух, светлост и вода

део су мене

ја део њих,

заједно смо једно биће!

Један коментар

Постави коментар