Стари Словен: ПРОБУЂЕНИ
Понекад стварно осетим презир
Према сопственом народу.
Зашто смо дозволили да најлошији над нама владају?
Да нас пљачкају и уцењују?
Зар све оно што је ваљало
Изгинуло у прошлим ратовима,
А преостали се предали, повукли и одселили?
Србске мајке више не рађају јунаке,
Србске девојке више уопште не рађају!
Одродили смо се и удаљили од породице и родбине…
Свако похлепно само за себе живи.
Оно мало ратника и мудраца међу нама,
Не смеју поклекнути,
Већ делима и речима будити наш успавани народ.
Вратити му вољу и веру у боље сутра.
Повратити му осећај старе величине
И стари сјај.
Плаше се непријатељи наши
Јер не знају засигурно која ће следећа генерација
Ослободити србство и скинути са себе окове,
И повешати издајнике!
То је разлог зашто се сва пацифистичка пропаганда
И лажна историја, увукла у школство, међу најмлађе,
А кроз медије покушавају разоружати све
И старо и младо.
Отуда и малоумне емисије и програми,
Који подсвесно утичу и праве од њих послушнике.
Али узалуд нам све то раде,
Јер у свима нама лежи један ген,
Ген наших предака!
Преживео је и опстао хиљаде и хиљаде година,
И биће у нама докле год га мешањем крви не уништимо.
Узалуд нам све то раде,
Јер само одлажу оно што је неизбежно!
– Буђење србства и Србије је већ почело!
