Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (4)
Три елемента
које убице, злочинци
земаљски џелати, гоље
Мега капиталисти,
из сенке владари
Требају, увек користе,
да могу несметано да живе
а то није могуће без:
ваздуха светлости, воде, мене.
Хвала, хвала Ти Господе!
Ти си, Ти си тако силан
тако моћан, мислио си на све!
Шта би ми СРБи и овај Свет
без Тебе, твоје милости, љубави
Твоје преко потребне помоћи.
Моја лепа слика
Осмех на лицу, сјај ока
ехо хармоније, душе, срца
упућен домаћој издаји
јаду и беди
окупатору, душманима
коју узалуд тражите
као суманути јурите
она је фантом, сенка
вашег неизвесног сутра,
то сам ЈА, споља и изнутра
Ви то моје ЈА нећете имати
ни данас, још мање сутра!
Моје Ја је привилегија,
ваша непознаница,
ускраћено џелатима,
Про Палог За Пада гољама!
Про Палог За Пада
јадо и бедо, душману,
и поред твојих хиљаду руку
У СРБији бићеш потучен до ногу
Заједно са слугама,
слушкињама лажи.
Хтео си да ми узмеш дедовину
и би потучен, Гољо
на Косову пољу, светињи
нашој културној баштини
потучен, морално и духовно
ваш задњи изгубљени рат!
Ко изгуби један такав рат
изгубио је све!
Гољо, јадо и бедо
Спаси своју недужну душу
Бога чисту поклоњену
Себе, почињене злочине
Правди његовој препусти
Сербски Народ, народ Божији,
Један је народ ,, МИЛОСТИВ “
КАО И САМ ГОСПОД,
Сербског Народа пријатељ!
Гољо,
тражи опроштај, милостињу
тамо где треба -На Косову пољу
Достојанствени, непокориви
СРБкиње, СРБи своју груду
снагом удружених умова
подршком правих пријатеља
Руса, Кинеза и осталих
одбранити могу!
Моји, наши, потомци
неће пити јед и чемер,
они су јаки, сложни
тако васпитани да им
такви напици нису потребни.
Твоји су већ напојени
Црвеном бојом, крвљу
недужних жртава
почињених грехова.
За крвав ,, ДОЛЛАР “, Евро
плаћаш џелате и слуге
савест ти неда мира,
гони ко стоку,
али не на пашу, ка понору
заблуда, илузија, злочина –
терате да опереш недужну крв
са твојих прљавих
до лаката у крви огрезлих руку,
Олтар правде стоји пред тобом,
жели недужну крв да види
какав си гољо, лично увери
а Бог је ту
ту, да ти праведно суди
један такав мени
Србину, Православцу
Светосавцу, Шумадинцу
не може никад
одузети,
још мање
распродати дедовину.
Савест те мучи,
прогања, дању, ноћу
милосрдно, савесно,одговорно
облачи лудачку кошуљу
да се мало отрезниш,
да се увериш, где си.
Гољо, јадо и бедо
буди сигуран :
лепа плава планета Земља
неће морати да пати,
да се стиди
Бог је са нама
у нашем срцу, души,
правду Божију осећаш
свакодневно на својој
љигавој кожи,
Нажалост,
тога ниси, нисте свесни.
