Посвећено Свим Белим Србима,

Свароговим Ратницима Светлости.

 

 

На беломе ветру, Бели Србин броди;

Потомак Сварогов, рођен у слободи.

 

Не боји се смрти; Њега Перун штити.

Он зна да је вечан, да ће вечно бити!

 

Они што му прете, синови су страве.

Срб је Син Велесов, Срб је Отац Славе!

 

За Род и Родину, Срб кроз огањ лети!

После свих победа, славиће Га Свети.

 

На бојноме пољу, кад се Срб задеси,

Кликне пут Небеса: ој, Свароже, где си!?

 

Не боји се смрти; Њега Перун штити.

Он зна да је вечан, да ће вечно бити!

 

 

 

Ово је песма коју сам из Акаше (из Поља Беле Сварге), преузео преко праисконог појања и певања (преко мантрања и певушења неодређених гласова и слогова), на начин како су то Древни чинили.

Што значи, да ја тада још нисам имао речи (речи су се тек касније указале и разјасниле!), већ само мелодију; а та мелодија јесте потка речи.

Бива то некада (у песничком надахнућу и заносу), поготову у песмама везаног (римованог, сликовног илити сроковног) стиха, да пре речи, пре него што имам и једну једину реч, чујем унапред пев и пој песме која ће се тек доцније излити у речи.

Тада имадох осећај, да је ово свечана, заносна, узвишена праискона песма Белих Срба.

Да је ово песма даровница, песма ускличница, песма соколница ВедСрба.

Штавише, да је ово химна Белих Ратника са Пупка Стриборије!

Оно што зовемо песничким надахнућем, то је чудесно стање Духа и Свести.

У таквим стањима, само је видљиво Песниково тело присутно у овоме свету, док његово Биће, његово Битије, његово Суштаство обитава у Акаши.

Боравак у Акаши јесте налик боравку у биоскопу; само што се у Акаши гледа један стваран (без глуме!) животни филм!

Надахнуће је, уистини, јасновиђење, али јасновиђење у живим сликама и разјасним звуцима.

У последње време, све је више чланака, књига и дела, заиста, врсних србских и руских повесничара, научника и посвећеника који разјашњавају и обелодањују дуго скривану Истину о ВедСрбима, о Белим Србима ПраАријевциома, о КолоВенима, Хиперборејцима, Стриборјанима.

Та дуго прикривана и скривана Истина све нас (нас ВедСрбе!) узноси у божанске висине.

Али сам ја, сада и овде, дужан да разјасним нешто својим пријатељима читаоцима (а што већ знаду неки моји врли пријатељи), напросто, да разјасним нешто што би ваљало и требало да знају –

 сва она Знања која претачем у песме и у поетске приче о ВедСрбима, о Белим Србима, нису преузета из неких земаљских, материјалних, вештаствених извора (из књига писаних и рисаних), већ изравно из Акаше!

Ја сам још од ране младости почео да трагам за Истином о Белим Србима, у времену када још не бејаше било нити једне једине књиге у нас.

Будући да није бивало књига о ВедСрбима, ја сам читајући неке друге књиге (које, наизглед, немају никакве везе о ВедСрбима!), на тајинствен и посредан начин почео самостално и самосвојно да слажем коцкице мозаика који се зове Тајна Истина о ВедСрбима.

Путујући Путем Светлости преко Хималаја и Тибета, после многих година лутања и трагања, стигао сам до ПраРодине, ПраПостојбине Белих Срба ПраАријеваца!

Морао сам и на најдаља врата покуцати, да бих, најзад, стигао до својега Дома!

Од тада, да будем искрен, више не читам материјалне књиге, већ трагам за чисто духовним, етеричним списима и књигама у Акаши.

Јер тамо јесу одувек и заувек сва Знања наших Великих Предака.

На милионе књига има у Акаши, које ће тек у времену долазећем (кроз неке песнике посвећенике!) да се на Земљу низведу!