Постоје ствари које знаш, и знаш да их знаш!

Постоје ствари које знаш, а не знаш да их знаш!

И постоје ствари које знаш, али, унапред, такође знаш, да их никада никоме нећеш умети да испричаш и разјасниш, јер те ствари, сем тебе, нико не може да зна!

Има знања и знања; јер знања долазе и пролазе; бивају ту, и у трену одлепршају, да ти се, можда, снова, у неко доба, изненада, врате.

Никада не трчи за знањима; буди тих, смирен и стрпљив; чекај и ослушкуј, да чујеш њихов нечујан ход ка теби пробуђеном!

Само будан, тих и смирен, у тишини, моћи ће да прими знања, која непрестанце извиру из Божјега Суштаства НеЗнања.

Знања нису наша, нити ми и на трен један можемо бити власницима било којег знања!

Знања су ничија; знања су само своја!

Нико нема власти над знањима!

Отуда је бесловестан сваки онај, који се дичи и горди својијем знањима!

Једино гордљива и бесловесна незналица, може да се диви, задивљује, удивљује и размеће властитим знањима!

Знања обитавају у Божјему Пољу НеЗнања (у Пољу ниЗнања-ниНезнања!), и само нас на тренутке походе попут плахог горског лахора у летње подне.

И стога смо ми –

 час у знању, а час, потом, у незнању; вазда распети између Знања и НеЗнања!

Највише што ми можемо да учинимо јесте –

да свагда, у свакоме трену, будемо будни, приправни и отворени према Божјему Суштаству НеЗнања.

Јер, ако нисмо будни, и нисмо у тишини, онда (Бићем и Суштаством својим) нећемо моћи да уловимо знања што из Срца Створитељева, непрестанце, ка нама струје.

Драган Симовић: ЗАМИСЛИ САМО!  

(ВИДЕО)

http://www.youtube.com/watch?v=NFwI3hYQFmc