Владан Пантелић: ТИЈАЊЕ ЗОВЕ
Велики поздрав
из родне Тијаније –
где деца плачу у стиху,
где се преплићу појеви косова,
зрикаваца и чобаница,
где воде осмехе на лица наводе,
где роса, зора и поветарци
васкрсавају снене и заспале,
где се ватре са белутком пале,
где се људи танано шале,
где одјекује зов зове,
где ноћу хукћу
сове,
где гракћу од сребра гаврани,
и… замало да заборавим
најважније,
где се уз кликтај
других птица певачица,
пече чувена
лековита
ракија т и ј а њ и ц а.

