Ја видим Велики

Извор Живота,

као Белу Светлост

 у Најцрњем Језгру

ПраВасељене,

и осећам Топлину,

 и Милост

 и Блаженство,

свим Бићем својим;

и моје Сушто –

са Срцем мојим

и Душом мојом –

 однекуд слути и зна,

 да То јесте Онај и Она –

 гле! Двојна Једност

из које све,

 истовремено,

 извире и увире

 и снова навире,

да би  изнова

увирало,

 без почетка

и свршетка!

 

И да би Велики

Дух Стварања

творио све нове

и нове светове;

 све нова и нова

звездана јата;

и да Стварање

Унутар Самога Стварања

нема ни имена

 ни обличја;

и да је то

Празнина у Пунини

и Пунина у Празнини;

и да Све

прелази у Ништа

и да из Ништа

 настаје Све

што Јесте и Бива,

и само

Јесте и Бива!