У Доба Девичанства и Светлости, на Пупку Стриборије, обитавао је Народ Белих Богова; Народ Посвећеника и Духовних Ратника; Народ који је живео за Стварање и од Стварања; Народ који је живео са Сврхом и Смислом.

Тај Народ никога и ништа није мрзео; Тај Народ никога и ништа није угњетавао нити прогонио; Тај Народ је био усаображен са Створитељем; са Великим Духом Стваралаштва; са својим Боговима Јасновидим; са Мајком Земљом и са Великом Душом ПраВасељене.

Тај Народ, о којему овде песнички беседим, има многа и различна словесна имена, а ми ћемо га овде звати Ведским Србима или Ведским Словенима.

О Том Народу мора да се сведочи Истина!

Дошло је Време, да се о Народу, који је вековима и тисућама година живео у Љубави, Лепоти и Доброти, казива онако како јесте и бива.

У Тог Великог Народа, отменог и господственог, словесног и освешћеног, све бејаше усаображено са Мајком Природом, са Великим Духом Твораштва – и Вера, и Знање, и Умеће!

Око Тог Народа, у ширем окружењу, обитаваху многи и различни, дивљи и бесловесни народи, народи који нису знали за Рад и Стварање, народи који су живели паразитски – бавећи се трговином и пљачком,

 отимачином и крађом.

Вековима и тисућлећима ВедСрби се одупираху дихвљим хордама, чопорима и крдима, бранећи Род, штитећи Родину.

Будући да су живели у Вери Божанских Предака, за све одбране и за све војне имали су помоћ и од Великих Предака, помоћ из Виших Духовних Светова.

Када би Духовни Ратници ВедСрба изишли на бојно поље, уз њих би стајали (невидљиви за очи туђинаца!) и сви Божански Преци, и сви Бели Богови (мушки и женски!), Сварог, Свевид, Перун, ДаждБог, Велес, Србона, Мокоша и Лада, као и сва ина духовна бића Природе и Мајке Земље.

Вековима и тисућама година, ВедСрби и ВедСловени бејаху непобедиви, бејаху, дивљења вредни, духовни и световни ратници без премца и такмаца.

Вековима су дивљи и бесловесни народи смишљали како да замађијају, како да опсене и опчине  ВедСловене, како да их између се заваде и разједине.

А онда су се, изненада, досетили релегије –

 тог лажног учења које проповеда сва могућа опсенарства о тобожњем Путу Истине и Спасења.

Уловљени у магијске мреже туђинаца и вековних заклетих душмана, засењени и замађијани религијом и идеологијом рептилије, ВедСрби почеше полако да слабе и вену, да губе своје божанске дарове и моћи, да би, на концу, после дванаест векова, били сатерини у рептилску ступицу, без Пута и Пролаза ка Себи!

Сви паразитски народи данас ликују над робовањем ВедСловена; сви паразитски и рептилски народи исисавају и даље животне и духовне сокове ВедСрба, јер без духовних и животних сокова ВедСрба, уистини,  сви ти паразитски и рептилски народи одавно не би ни постојали.

Европа и Запад одавно би били мртви (мада су они мртваци и иначе!), да не исисавају крв и животне сокове ВедСловена!

Вековима Европа и Запад, преко чини и мађија рептилске религије и идеологије, држе у покорности ВедСловене, отимајући им како природна добра и блага, тако и свеколики стваралачки рад.

Вредни, радини и стваралачким духом надарени –

 ВедСрби, ВедРуси, ВедПољаци, ВедЧеси и ВедСловаци, бивају робље ватиканско-атлантске рептилије и рептилофилије.

Верујем да долази Време Буђења и Освешћивања!

ВедСрби и сви ини ВедСловени, морају што пре да се  пробуде и освесте; да схвате да им је једини Пут Избављења и Спасења повратак Вери и Знању својих Божанских Предака.

Све ине религије, све ине идеологије, сва ина учења и знања, јесу противна Бићу и Суштаству ВедСрба и ВедСловена.

За ВедСрбе, зацело, исто су зло и Рим и Ромеја, и Луна и Крст, и Америка и Европска унија, будући да су сви ти рептилски и аримански центри моћи и настали

(а удружени и уједињени, одавно!), око плана о сатирању и затирању ВедСрба и ВедСловена.