Драган Симовић: ИЗ ВЕДСКЕ АКАШЕ


ИЗ ВЕДСКЕ АКАШЕ:

КАЗИВАЊЕ ПЕРУНА БЕЛОБОРА ЈЕДНОМ ПУТНИКУ НАМЕРНИКУ ОД РОДА ИНОВЕРНОГ

 

 

Наш Бог јесте Свеприсутан – све прожима, све испуњава, све озарује, свему дах даје, све обасјава и све Топлином Својом греје.

Наш Бог је увек и свагда са нама, мед нама, у нама; свуда нас прати, на свим путима нашим, и никада се од нас не удаљава.

Наш Бог, напросто, јесте Наш Бог!

Он је Један Род са нама, са Родом нашим –

Једно Биће, Једно Срце и Једно Присуство!

И сви наши Богови, који су Синови и Кћери Нашега Бога – Створитеља, Великог Духа Стварања –

 јесу, такође, Род наш!

Ми смо унуци Нашега Бога, који се Сварогом зове; и Он је Наш Деда.

Ми смо унуци Његови, а сви други Богови, које је Бог Наш створио, јесу стричеви наши и тете наше –

а синови и кћери Бога Нашега, СвеБоха Сварога!

Ми се Сварожићима зовемо; тако се одувек зовемо, и тако нас сви ини Родови зову!

Наш Бог је створио нас једнакима Њему.

Није нас створио ни подређенима, ни слугама, ни робовима, већ, једноставно –

равнима Себи!

Имамо Једнога Бога, и имамо више Богова –

подједнако мушких и женских Богова.

Женске Богове зовемо Богама и Божанама.

Ми са њима зборимо, ми са њима словимо, ми њима све тајне наше без стида и срама поверавамо.

Наш Бог је и Богове и нас једнакима створимо.

Све оно чиме је Богове наше обдарио– тиме је и нас даривао, само што су у Богова веће моћи него у нас унука Његових.

Они су Богови, а ми смо људи!

Мора да се поштује Ред и Поредак, како је одувек бивало, и како ће заувек бивати.

Ми их Све од милоште разним и различнијем именима зовемо, зато што смо Сви Ми –

Један Род!

А од Рода нашега јесу и звезде, и Месец, и Сунце, као и све тице, животиње, биљке и дрвета.

И Мајка Земља јесте од Рода нашега; и ми Њу љубимо онако како се љуби свака Благородна Мајка.

Имамо своје свете гајеве; имамо своја светлишта; имамо своје посвећенике и свештенике, волшебнике и волшебнице, жреце и мудраце.

Имамо своје чуваре Великих Тајни; имамо своје чуварице Светога Огња; имамо своје звездочатце и зналце Слова и Азбуке, имамо своје ришије, књигорисце, живописце  и брзописце.

Све што имамо и све што знамо, то смо од Богова наших примили и научили.

Сваки од наших Богова има своја задужења која су му од Бога Сварога додељена.

У свакоме часу зна се шта који од Богова ради, и где се призвати може, у који дан и у који час.

Сви наши Богови, мушки и женски, непрестанце бдију над нама.

Они су Велики Чувари наши; Они су Род наш!

Ми их све подједнако поштујемо, као што и Они поштују нас.

Наши нас Богови никада не кажњавају; штавише, и када су због нечега гњевни на нас –

 ни тада нас не кажњавају!

И пошто смо сви ми Један Род, онда је и Вера наша Родна.

Родна Вера јесте Вера свих Родова наших.

Ми смо се својим Боговима и својим Великим Прецима заветовали, да ћемо чувати Родну Веру све док и један од нас у Свету тече.

Онај ко напусти Родну Веру, свиснуће и пресвиснути у Свету, без милости и заштите Нашега Бога, Богова и Предака.

Тешко ономе који то науми да учини!

Постави коментар