Миши и Ђини, пријатељима врлим.

 Данас су ме походили Миша и Ђина.

Две племените, пробуђене, просветљене и освешћене душе.

То су оне душе које, и кад их први пут сретнеш, имаш тајинствено осећање да их одавно, већ вековима, однекуд знаш.

Да, заиста, сви се ми однекуд знамо – из неких далеких звезданих јата, из неких тајносаних светова, из неких ранијих или будућих давно догођених или недогођених животних токова.

Миша је рођени уметник и посвећеник.

Стваралачка Ватра, Праискони Стваралачки Огањ усаображен са Духом Стварања.

Његово обликовање уметничког стакла јесте стварање нових галаксија, нових звезданих јата, нових сазвежђа.

Мишино дахом обликовано стакло јесте и акварел у космичким пространствима, у космичким димензијама.

Акварел – не у само у трима,

већ у дванаестинима димензија!

Уметничко име приличи оваквоме уметнику –

Миша Огањ, Миша Игнис, Миша Агањ!

Речи скривају многе космичке тајне.

Име нам често казује много више о човеку него све друго.

Све друго, негда, може бити ништа у односу на само име!

Миша обликује и ствара, у стаклу и од стакла, разна обличја, разне ликове, разна бића и различне, у Космосу притајене и скривене, тајинствене светове.

И свему створеном, удахњује божански дах.

Књигу коју сам добио од Мише, одмах сам почео да листам и разгледам.

Књига је посвећенички припремљена и опремљена.

Не зна се шта је у тој књизи боље и лепше!

Штампа беспрекорна; папир за јасан уметнички отисак; фотографије савршене, као да су изишле из студија  Никите Михалкова.

На поласку, Миша ме замоли, да погледам његову књигу (књигу о њему!), па да, по Празнику, о томе разговарамо.

У песничком надахнућу, ја сам овде и сада, већ испричао како сам доживео Мишу и његову уметност, а када се, у мојему врту за тиховање, будемо срели, диванићемо о било чему.

Волим људе, и волим да се срећем са људима.

Има сусрета и сусрета!

Сви су сусрети дивни и дивотни, ако се у Љубави, Светлости и Истини догоде.

Ако се догоде!