Драган Симовић: О БИТНОСТИ МАЛИХ СТВАРИ


 

 

Све се велике ствари садрже у малим стварима.

Оно највеће пребива у најмањем.

Све промене почињу са најмањим.

Да би променио свет, мораш почети са оним најмањим у свету.

Свака истинска промена почиње од себе!

Ти си средиште света, ти си центар свих збивања у свету, ти си стожер свих светова и свих звезданих јата.

Мењај себе, али се не везуј за себе.

Чувај се великих идеја, клони се прејаких речи!

Ако размишљаш главом, нећеш далеко стићи.

Срце је средиште мудрости; срце је пупак света.

Космички Ум у срцу твоме обитава.

Бог се у твоје срце низвео, да би те учинио Богом у Себи.

Бог је Стваралац понад свих стваралаца, и над свим стварањима у свим пространствима.

А стварање – то је живот са смислом у свету бесмисла.

Када све око тебе сваки смисао губи – остаје, гле, само стварање!

Ствари су онакве, не каквим их видиш, већ каквим их осећаш!

Оно што осећаш јесте изнад онога што видиш и умишљаш.

Мисли те воде од једне стрампутице до друге; срце увек и свагда показује Прави Пут.

Једини Прави Пут води кроз срце властито.

Ко срцем путује, никада не залута.

Овако пева песник посвећени; песник који путује Путем Срца.

Мисли главе јесу мисли превара; срце никада о преварама не размишља.

Срце увек мисли онако како Бог у срцу твојему мисли.

Кад год послушаш срце, Бога си послушао!

Зато нам Древни и говоре о суштаству малих ствари.

Све промене почињу од најмањег!

Када најмање откријеш и препознаш у срцу, онда си стигао до Бога.

Боравећи у Природи ових дана, схватио сам да је Природа посвећена малим стварима.

У Природи су све велике ствари – најмање ствари!

Најмање ствари су најбитније за Природу.

Зато се Природа и мења из трена у трен.

Не из дана у дан, већ, управо, из трена у трен!

Када од Природе будемо научили да се мењамо из трена у трен, тада ћемо престати да размишљамо о старењу, и нестаће страха од смрти.

Постави коментар