Драган Симовић: О БИТНОСТИ МАЛИХ СТВАРИ
Све се велике ствари садрже у малим стварима.
Оно највеће пребива у најмањем.
Све промене почињу са најмањим.
Да би променио свет, мораш почети са оним најмањим у свету.
Свака истинска промена почиње од себе!
Ти си средиште света, ти си центар свих збивања у свету, ти си стожер свих светова и свих звезданих јата.
Мењај себе, али се не везуј за себе.
Чувај се великих идеја, клони се прејаких речи!
Ако размишљаш главом, нећеш далеко стићи.
Срце је средиште мудрости; срце је пупак света.
Космички Ум у срцу твоме обитава.
Бог се у твоје срце низвео, да би те учинио Богом у Себи.
Бог је Стваралац понад свих стваралаца, и над свим стварањима у свим пространствима.
А стварање – то је живот са смислом у свету бесмисла.
Када све око тебе сваки смисао губи – остаје, гле, само стварање!
Ствари су онакве, не каквим их видиш, већ каквим их осећаш!
Оно што осећаш јесте изнад онога што видиш и умишљаш.
Мисли те воде од једне стрампутице до друге; срце увек и свагда показује Прави Пут.
Једини Прави Пут води кроз срце властито.
Ко срцем путује, никада не залута.
Овако пева песник посвећени; песник који путује Путем Срца.
Мисли главе јесу мисли превара; срце никада о преварама не размишља.
Срце увек мисли онако како Бог у срцу твојему мисли.
Кад год послушаш срце, Бога си послушао!
Зато нам Древни и говоре о суштаству малих ствари.
Све промене почињу од најмањег!
Када најмање откријеш и препознаш у срцу, онда си стигао до Бога.
Боравећи у Природи ових дана, схватио сам да је Природа посвећена малим стварима.
У Природи су све велике ствари – најмање ствари!
Најмање ствари су најбитније за Природу.
Зато се Природа и мења из трена у трен.
Не из дана у дан, већ, управо, из трена у трен!
Када од Природе будемо научили да се мењамо из трена у трен, тада ћемо престати да размишљамо о старењу, и нестаће страха од смрти.
