Можда Лепота, Доброта и Љубав неће спасити свет, али, ја морам да верујем да хоће!

Морам да верујем, и вероваћу увек, до самога краја и скончања, чак и када бих био један једини у свету који верује у то.

Ако не бих веровао, да ће Лепота, Доброта и Љубав да спасу свет, ја тада, уистини, не бих ни живео.

Не бих ни живео, јер живот без вере у Лепоту, Доброту и Љубав, заиста, никаквога не би имао смисла!

Верујем да у свету још има људи, који, попут мене, верују, да ће Лепота, Доброта и Љубав спасити свет.

И не само што верујем, ја и знам да их има, и да ће их у времену долазећем бивати све више.

На свом животном путу волим да срећем људе, и осећам радост неизмерну када човека сретнем.

Од сваког човека на свом животном путу, могао сам нешто дивно и да видим, и да чујем, и да научим.

Сваки је човек непоновљива космичка драма; сваки је човек по једна песничка прича коју нам приповедају у тишини далека звездана јата.

Волим свој Род и своје Племе, волим своје Претке и Потомке, али волим  и сва бића ина и све тајинствене светове у дубинама ПраВасељене.

Волим своје Србе, чак и онда када ми задају боли!

Сретао сам племените и узвишене, несебичне и пожртвоване, даровите и веома образоване Србе и Србкиње, који су мој живот оплеменили, који су мој живот обогатали, који су проширили моја животна и духовна обзорја и до најудаљенијих звезданих јата.

Опростио сам, давно опростио, оним Србима, који су ми задавли душевне боли, који су мој дом разграђивали, који су ме са родне груде прогонили!

Њима сам давно опростио, јер знам да су ми све то чинили у незнању и јаду својему.

Хоћу да верујем, свим бићем својим, да ће Лепота, Доброта и Љубав спасити свет.

Ако се то и не догоди, ја ћу и даље да верујем, јер знам да се то мора догодити –

Негде и Негда!