Одувек су у свету постојале божанске личности

које су тежиле савршенству.

То су самосвојне и самобитне личности од визија и видовитог знања, које се, по задатку виших духовних бића, рађају као једни од нас, а нису од нас!

Без тих личности, које се повремено низводе у свет из галактичких пространстава Духа Стварања, човечанство би још увек обитавало по пећинама и раселинама.

Те личности су божански живи светионици,

 у свету којим влада вековна студен и тама незнања.

А незнање је, уистини, грех над гресима; све мржње и сва зала овога света рађају се из незнања.

Нема светиње коју светина у тами незнања неће испрљати и злоупотребити.

И најузвишенију идеју, која се од божанских бића спусти на Земљу, руља ће у тами незнања, свагда и увек, преокренути на злочин.

Најгрознији ратови, кроз многе векове, најужаснији злочини, у повесници човечанства, вођени су и чињени у име Вере и Бога.

Заиста, у име Вере и Бога човечанство је толико пута у повести, бивало на граници истребљења!

И хришћанство и ислам своје су границе обележили гробљима.

Стотине милиона гробница на Мајци Земљи посејано је у име хришћанства и ислама.

Када се човечанство, у времену долазећем, буде подигло на виши ступањ Духа Стварања, тада ће се обелоданити све грозоте, све страхоте, сви ужаси, сви злочини – почињени у име хришћанства и ислама.

Тада ће се пописати имена свих жртава:

 свих уморених, свих распетих, свих на колац набијених, свих закланих, свих спаљених –

 у име једне или друге религије!

Човеку који доживи буђење на Путу, остаје само духовни свет.

Ништа га у свету више не може везивати за свет, јер је, у часу буђења схватио и освестио, да је овај свет, и све у овоме свету, безвредно, трулежно и мртво без Духа Стварања.

И заиста, рећи ће тај човек себи:

Више вреди један дан живота са смислом, него ли стотину година без смисла!

Више вреди један дан живота у Слободи, него ли стотину година робовања!

А најтеже и најболније од свих робовања, у овоме свету (али и у иним световима!), јесте робовање незнању!